НАУЧНИЦИ ОТКРИЛИ НЕШТО ПОТПУНО НОВО О КОРОНА ВИРУСУ: Још је лукавији него што се мислило до сада

Коронавирус / Извор: Профимедиа

На изненађење научника, неурони који детектују и спроводе мирисни осет до мозга нису међу рањивијим ћелијама.

Истраживачи са Харварда већ месецима проучавају све аспекте коронавируса и његовог деловања на људски организам, а у једној од новијих студија бавили су се губитком чула мириса, који је један од првих и најпоузданијих симптома заразе.

На порталу Сциенце Daily објављени су резултати истраживања, преносимо текст у целости:

СМРТ ЈЕДНОГ ЗАРАЖЕНОГ ИЗАЗВАЛА НЕРЕДЕ: Затвореници из четири боливијска затвора успаничено ТРАЖИЛИ ПОМОЋ

ГОТОВО 5.500 НОВИХ СЛУЧАЈЕВА КОРОНЕ ЗА НЕДЕЉУ ДАНА: У Каталонији све критичније, премијер најавио СТРОЖЕ МЕРЕ

У СВЕТУ ПРЕМИНУЛО ВИШЕ ОД 650.000 ЉУДИ ОД КОРОНЕ: У Америци најкритичније - још 60.000 новозаражених

Губитак чула мириса, или аносмија, је један од најранијих и најчешће пријављиваних симптома Covid-19. Ново истраживање идентификовало је типове ћелија чула мириса које су најрањивије кад је реч о инфекцији новим коронавирусом. На изненађење многих, сензорни неурони који учествују у генези мириса нису међу рањивијим типовима ћелија.

Истраживања су показала да је привремени губитак чула мириса поузданији симптом обољења од других, као што су грозница и кашаљ, али механизми којима зараза новим коронавирусом доводи до губитка чула мириса нису били добро познати.

Сада, међународни тим истраживача на челу са неуролозима са Медицинске школе у Харварду је идентификовао типове ћелија чула мириса које су најрањивије на инфекцију са САРС-ЦоВ-2, изазивачем Covid-19.

Истраживачи су открли да сензорни неурони чула мириса не показују ген који енкодира рецепторски протеин АЦЕ-2, који вирус користи да уђе у људску ћелију, него се он показује у ћелијама које пружају метаболичку и структуралну подршку олфакторним сензорним неуронима, као у неким популацијама стем ћелија и ћелија крвних судова.

Истраживање је показало да би инфекција не-неуронских типова ћелија могло да буде одговорно за аносмију код пацијената заражених коронавирусом. Ова информација би могла да има значај за даље разумевање болести.

Фото: Реутерс / Извор: Реутерс

- Наша истраживања су показала да коронавирус мења осећај мириса код пацијената не тако што директно инфицира неуроне, него мења функцију помоћних ћелија - рекао је аутор истраживања Сандип Роберт Дата, професор неурологије на Харварду.

Ово даље води до закључка да у већини случајева инфекција са САРС-ЦоВ-2 не узрокује трајну штету неуронских мрежа чула мириса, и не доводи до трајног губитка мириса, стања које се доводи у везу са мноштвом менталних и социјалних здравствених проблема, поготово са депресијом и анксиозношћу.

- Мислим да су ово добре вести, јер кад се једном инфекција повуче, неурони чула мириса остају недирнути, и није потребно њихово поновно повезивање. Али морамо још да изучавамо ово како бисмо потврдили овај закључак - рекао је Сандип.

Већина пацијената са короном има неки ниво губитка чула мириса, углавном привременог, видљиво је из података. Пацијенти који имају корону имају чак 27 пута већу шансу од осталих да искусе привремени губитак чула мириса, док имају само 2,2 пута веће шансе да добију температуру или кашаљ, у односу на остале пацијенте, показала су истраживања.

Нека истраживања су показала да се аносмија изазвана новим коронавирусом разликује од аносмије коју изазивају друге виралне инфекције, укључујући и друге коронавирусе.

На пример, пацијенти које је напао Covid-19 обично врате функцију чула мириса у наредних неколико недеља, брже него пацијенти који су га привремено изгубили због других вируса, који оштећују сензорне неуроне. Даље, већина вируса која изазива губитак чула мириса иде уз пун нос - код ковида овог нема.

У овом истраживању, тим је покушао да боље разуме узроке губитка чула мириса због инфекције новим коронавирусом тако што је издвојио ћелије које су најрањивије кад је реч о инфекцији са САРС-ЦоВ-2.

Тим се фокусирао на ген АЦЕ2, који се масовно налази у ћелијама људскор респираторног тракта, ген који енкодира главни протеин-рецептор који нови коронавирус користи да би ушао у људску ћелију. Они су анализирали и један други ген, TMPRSS2, који енкодира ензим за који се сматра да је важан у процесу уласка коронавируса у ћелију.

Болница / Извор: Профимедиа

Анализе су показале да се и АЦЕ2 и TMPRSS2 појављују у ћелијама епителијума чула мириса - специјализованог ткива на крову носне шупљине, одговорног за детекцију мириса, ткива у којем се налазе сензорни неурони чула мириса и мноштво помоћних ћелија.

Ниједан од ова два гена, међутим, није се јавио у сензорним неуронима чула мириса. Занимљиво је да су у овим неуронима били активни гени који се повезују са способношћу других, старијих врста коронавируса да улазе у ћелију.

Истраживачи су открили да су две специфичне весте ћелија у олфакторном епителијуму показале активност АЦЕ2 сличну оној која се приметила код ћелија доњег респираторног тракта, најчешће мете САРС-ЦоВ-2, што је значило да су рањиве на инфекцију.

Први од два типа ћелија је сустенкуларна ћелија, која се обмотава око сензорних неурона, и пружа им структуралну и метаболичку подршку, а други је базална ћелија, које имају улогу стем ћелија - да регенеришу олфакторни епителијум после било какве штете која му је нанета. Научни су успели да докажу постојање протеина које енкодирају гени АЦЕ2 и TMPRSS-2 у овим ћелијама.

Додатним експериментима, научни су успели да открију да су стем ћелије олфакторног епителијума показивале појачану активност АЦЕ-2 протеина после вештачки изазване штете, у поређењу са мирујућим стем ћелијама.

Све заједно, ови подаци указују на то да би привремена аносмија коју изазива Covid-19 могла да буде резултат губитка функције помоћних ћелија у олфакторном епителијуму, који индиректно затим узрокује промене код олфакторних сензорних неурона.

- Ми још не разумемо потпуно које су ово промене - рекао је Дата.

Истраживање је такође понудило могуће одговоре на питање како Covid-19 изазива неуролошке проблеме. Оно што је виђено је конзистентно са хипотезом да САРС-ЦоВ-2 не утиче директно на неуроне, него утиче на мождане функције тако што напада васкуларне ћелије нервног система, кажу аутори.

Систем "паметног карантина" НИЈЕ ЕФИКАСАН? Ова земља мења ствари из корена, ВОЈСКА ПРЕУЗИМА КОНТРОЛУ