НАУЧНИК КОЈИ ЈЕ ОТКРИО ОМИКРОН СОЈ ВЕОМА ЗАБРИНУТ! "Његова мутација се дешава пребрзо, мислио сам да ће бити СЛАБ ВИРУС"
Када је Мојо прво сенквенцирао узорак, који је узет 11. новембра од страног дипломате који је путовао у Боцвану, сој је највише личио на Б.1.1.263, односно сој који је прво детектован у априлу 2020. године
Брзина којом се чини да је варијанта омикрона акумулирала свој необичан образац мутација је забрињавајућа, каже Сикулиле Мојо, научник који је први открио нови сој, који се брзо проширио широм света.
ЈЕДНА ГРЕШКА ЈЕ ОДАЛА! Жена монструм отела четворо деце на путу до школе - сасвим случајно их спасили (ВИДЕО)
"ДОЂИТЕ, УГУШИО САМ ЖЕНУ!" Албанац убио супругу док су деца спавала у другој соби - полиција га затекла како седи поред њеног тела
"НАСТАВИЋУ ДО КРАЈА" Краљица Елизабета се не предаје, ово је ЈЕДИНИ разлог који ће је натерати да напусти ТРОН
Брзина мутација такође доводи до питања о томе како је сој еволуирао и ствара загонетку колико варијанта може бити преносива.
Мојо, директор Харвардове ХИВ референтне лабораторије у Боцвани, рекао је вируси не акумулирају мутације у једном кораку. С обзиром на глобални недостатак адекватног секвенцирања коронавируса, веома је тешко схватити колико се рано развила варијанта омикрона.
- И даље покушавамо да схватимо како је толико мутација у омикрону за тако кратко време. Ако погледате претходне сојеве, попут алфе и бете, видећете да су се мутације десиле временом - објашњава Мојо, преноси Блоомберг.
Једна од теорија јесте да се сој развио код имуно-компромитоване основе, која је "складиштила" вирус много дуже него што је то иначе случај. Ипак, Мојо истиче да за ово не постоје докази. Друга теорија се испитује јесте да ли је вирус могао да се пренесе са човека на животињског домаћина, да се релативно брзо прилагоди том домаћину, и затим да се врати у човека.
Када је Мојо прво сенквенцирао узорак, који је узет 11. новембра од страног дипломате који је путовао у Боцвану, сој је највише личио на Б.1.1.263, односно сој који је прво детектован у априлу 2020. године.
Када је ближе испитао Б.1.1.263 видео је да сој има много мање мутација и закључио да не гледа у исту. Након што је затражио више информација из здравственог сектора Боцване о позитивнима, Мојо и његов тим су своја отркића унели у међународну базу података 23. новембра. Неколико сати касније, други тим из Јужне Африке, пријавио је слично откриће, а потом и једна група из Хонконга, која је дала податке о парцијалном геному.
Са огромним бројем промена омикрона, Мојо је у почетку мислио да ће ово бити слаб вирус. Уместо тога, чинило се да је у стању да се брзо реплицира и избегне делове имуног система, узрокујући већи ризик од поновне инфекције.
У Јужној Африци број дневно оболелих од ковида-19 учетворостручио се од уторка, откако се нови сој проширио широм земље, и показао колико је ова варијанта заразнија.
- Надамо се да ће још података стићи, да ће се људи отићи до замрзивача и почети да ваде старе узорке - каже Мојо.
Неки научници су то већ урадили и установили да је "омикронска лоза" почела да кружи још у октобру.
Један од питања на које научници сада покушавају да дају одговор јесте колико су вакцине ефикансе против омикрон варијанте. Одговор бисмо могли да чујемо већ у наредним недељама.