ДОК СУ ЈЕДНИ БЕЖАЛИ, ДРУГИ СУ ОСТАЛИ НА БРОДУ КОЈИ ТОНЕ: Ко је вера, а ко невера у авганистанској КРВАВОЈ саги

Одлука америчког председника Џоа Бајдена да повуче америчке трупе из Авганистана била је на први мах олако схваћена, нико није веровао да ће се у овој земљи ствари тако драматично одвијати и преокренути кроз неколико недеља или боље рећи дана. Обавештајци су дали процену да Авганистан може пасти под контролу Талибана, али не до Нове године и преварили су се. Пао је много пре очекиваног рока. Западни савезници нису успели чак ни евакуацију да изврше до краја, већ је било готово.

Америчка мисија устоличења демократије и коначног обрачуна са терористима завршена је великим крахом после тачно 20 година од када је мисија борбе против Ал-Каиде и међународног тероризма започета. Американци су своје дојучерашње савезнике из авганистанске владе оставили на цедилу, војска која је требала да брани цивиле и градове од надолазећих Талибана, брзо је губила тло под ногама. Улагање огромног америчког новца у обуку и наоружавање авганистанских снага безбедности испоставило се контрапродуктивном мисијом, јер је огромна количина озбиљне ратне опреме пала у руке талибана. Многи авганистански војници и  официри које су Американци све време обучавали, само су променили страну и пришли талибанима. Верује се да је тако и формирана чувена преторијанска гарда талибанског покрета бригада "Бадри 313" која по свему више подсећа на озбиљну специјалну јединицу неке западне НАТО војске, него на традиционалну талибанску милитантну герилу наоружану застарелим совјетским пушкама и зољама.

Милитанти су се сјурили са брда и планина у села и градове и они су почели да падају попут домина. Негде је пружен снажан отпор, али у већини случајева готово да га није ни било. Најпре су Талибани заузели границу према Таџикистану, Узбекистану и Ирану, чиме је многим цивилима ускраћена могућност да напусте земљу пред надолазећом силом милитантне групе.

Међутим, неки су ипак успели да побегну, цивилима и беспомоћним војницима нико то није замерио, али када то ради особа која би требало да буде и најодговорнија личност у земљи, онда је то веома проблематично и криминално. У случају Авганистана то је био Ашраф Гани, Паштун постављен од стране Америке како би спроводио вољу те државе у Авганистану. Добро је знао шта се спрема народу и његовим слободама уколико после 20 година герилског рата талибани поново успоставе своју шеријатску владавину над Авганистаном, али је ипак побегао, уместо да као капетан остане на броду који тоне.

Ашраф Гани је данас вероватно постао најомраженија личност и најгори председник у очима многих Авганистанаца који су остали у својим домовима, али и код оних у дијаспори који су протестовали широм света због онога што се пред њиховим очима дешавало. Човек је напросто нестао, Талибани су га тражили свуда по Кабулу, њега нигде није било. Веровали су да ће га ухватити живог у председничкој палати, али су се преварили, он је већ добро све унапред испланирао. Напустио је земљу уз америчку помоћ неколико сати након што су талибани ушли у Кабул.

- Био сам пред тешком одлуком. Или да се суочим са наоружаним талибанима који су хтели да уђу у председничку палату или да напустим драгу земљу којој сам посветио живот бранећи је последњих 20 година - поручио је Гани на друштвеним мрежама.

Руски извори су тврдили да је побегао са четири аутомобила крцата новцем.

- Део новца су покушали да угурају у хеликоптер, али нису успели све да потрпају, тако да је део новца остављен - изјавио је портпарол руске дипломатске мисије у Авганистану Никита Ишенко.

Председавајући Високог савета за национално помирење Абдулах Абдулах, који је најпре био Ганијев политички противник, онда савезник, први је потврдио да је напустио земљу.

- Алах ће му судити за његова дела. Људи морају бити стрпљиви, нека нам Алах помогне у овим временима и покаже нам пут напред ка мирној будућности - навео је Абдулах.

Касније се испоставило да је побегао за Таџикистан, да би на крају добио азил у Уједињеним Арапским Емиратима. Тамо је отишао са својом супругом, а на пут је понео и велике количине новца, који није могао да пренесе из Авганистана. Он је то одмах у свом првом појављивању јавно оштро демантовао, рекавши да је морао да напусти земљу како би се "избегло крвопролиће", што се, како се испоставило на крају није могло спречити.

Подсетимо, пре неколико дана завршене су крваве борбе у долини Панџшир која се налази у планинама Хиндукуш, на око 145 км североисточно од Кабула. Талибани у старту борби нису успевали да постигну запажене резултате, а онда је уследио велики преокрет након што су за неколико недеља разбили провладине снаге. Рат у Панџширу упркос прокламованој победи Талибана, далеко је од завршеног, јер ће вероватно уследити герилски отпор талибанима са планина и околних брда.

Мохамед Ашраф Гани је од 2014. до 15. августа 2021. године обављао функцију председника Авганистана. Рођен је у паштунској породици у покрајини Логар. Седамдесетих година студирао је антропологију на Америчком универзитету у Бејруту, где је магистрирао, и упознао супругу Рулу Гани са којом има двоје деце.

Године 1977. је кратко предавао антропологију на Универзитету у Кабулу пре него што је добио стипендију од тадашње авганистанске владе за наставак школовања на Универзитету Колумбија у Њујорку. Следећих година тренирао је и радио у Сједињеним Државама, пре него што се придружио Светској банци 1991. године.

У домовину се вратио након америчке инвазије и пада талибанског режима. Крајем 2001. године учествовао је у изради Бонског споразума, којим су се разне антиталибанске фракције договориле о привременој влади, односно именовале Хамида Карзаија за новог председника. Гани је касније служио као Карзаијев саветник, а од 2002. године до 2004. године као министар финансија.

Године 2009. године борио се против Карзаија на председничким изборима, где је завршио четврти са три одсто добијених гласова. Пет година касније, 14. јуна 2014. године, на новим председничким изборима, где су његови кандидати за потпредседника на листи били контроверзни војсковођа Абдул Рашид Достум и лидер Хазара Сарвар Даниш победили су Абдулаха Абдулаха у другом кругу. Његова инаугурација одложена је спором око валидности изборног процеса, односно пребројавања гласова, који је договорен уз посредовање америчког шефа дипломатије Џона Керија. Након што је Абдулах признао пораз, Гани је преузео место председника.

После Ганијевог муњевитог и правовременог бега, а после пада Кабула из долине Панџшир заштићене високим планинама, познатије и као "Долина лавова" огласио се доскорашњи први потпредседник Авганистана Амрулах Салех који је одлучио да не бежи из земље, већ да настави са пружањем отпора Талибанима из поменуте области. Одмах се прогласио вршиоцем дужности председника Авганистана у, за талибане, "одметнутој" области, што му је Устав земље и омогућавао.

Стао је уз Национални фронт отпора Авганистана, таџичког вође Ахмада Масуда, сина Ахмада Шаха Масуда, чувеног борца против Совјета и талибана и скрасио се у долини Панџшира која им је до пре неколико дана пружала уточиште. Талибани су убрзо заузели главни град провинције Панџшир - Базарак и успоставили контролу над облашћу, па се претпоставља да је Салех заједно са Масудом побегао са борцима у планине, како не би пао у руке Талибана.

Он је преузео функцију вршиоца дужности председника Авганистана 17. августа 2021. Претходно је обављао функцију првог потпредседника Авганистана од фебруара 2020. до августа 2021. године, као министар унутрашњих послова од 2018. до 2019. године и као начелник Националне дирекције за безбедност (НДС) од 2004. до оставке 2010. године.

Пре него што је био на челу авганистанске обавештајне службе, био је члан Северне алијансе Ахмада Шаха Масуда. Године 1997. Масуд је Салеха именовао у служби за везу Северне алијансе у амбасади Авганистана у Душанбеу у Таџикистану, која је контактирала међународне невладине (хуманитарне) организације и обавештајне агенције.

Након што је 2010. дао оставку на место у НДС, Салех је створио продемократски и анти-талибански покрет под називом Басеџ-е Мили (Национална мобилизација) и Греен Тренд. У марту 2017. године, председник Ашраф Гани именовао га је за државног министра за реформе безбедности. У децембру 2018. Гани га је поставио за министра унутрашњих послова, али је касније дао оставку како би се придружио изборном тиму Ганија, па је успешна кампања учинила је Салеха првим потпредседником Авганистана.

Након пада Кабула под контролу Талибана и бегом Ганија из земље, Салех се преселио у долину Панџшир, где се прогласио привременим председником Авганистана по Уставу и најавио формирање анти-талибанског фронта, заједно са са Ахмадом Масудом и министром одбране Бисмилахом Кан Мохамадијем.

Салех је био моћна политичка личност у Авганистану и био је мета бројних покушаја атентата. Био је познат по својој борбености, марљивости и отвореном критиковању Талибана и Пакистана. Неки извештаји су саопштили да се Амрулах Салех пребацио на сигурно место након што је хеликоптер напао његову кућу у Панџширу, известила је Самаа News.

Овај човек је био посебно интересантна личност у авганистанском политичком животу све док Талибани нису освојили територије којима је управљао. Ради се о политичару совјетског кова и некадашњем маршалу Авганистанске националне армије, оснивачу и вођи политичке партије Џунбиш-е Мили. Достум је био врховни командант војске током комунистичке владе за време Совјетско-авганистанског рата, а 2001. је био кључни домаћи савезник америчких специјалних снага и ЦИА током кампање за рушење Талибана. Сматра се једним од најмоћнијих и од запада најозлоглашенијих "господара рата" од почетка авганистанских ратова, остао је упамћен по томе што је увек био на страни победника током различитих сукоба у Авганистану.

Рођен је у етничкој узбекистанској сељачкој породици у провинцији Џавзџан. Достум се као тинејџер придружио Народно-демократској партији Авганистана (ПДПА) пре него што се пријавио у Авганистанску националну армију и био обучен за падобранца, служећи у свом родном региону око Шебергана.

Убрзо са почетком совјетско-авганистанског рата, Достум је командовао милицијом КХАД-а и на крају стекао снажну репутацију, у бројним биткама је успевао да порази команданте муџахедина у северном Авганистану, па је чак неке успео да убеди да пређу на комунистичку страну. Због тога је велики део севера земље био под јаком владином контролом.

Постигао је неколико унапређења у војсци и председник Мохамед Наџибулах га је 1988. године одликовао медаљом "хероја Авганистана". До тада је командовао са 45.000 војника у региону под својом одговорношћу. Достум је веома контроверзна личност у Авганистану. Сматрају га способним и жестоким војсковођом и остаје изузетно популаран међу узбекистанском заједницом у земљи.

Присталице га зову "паша", што је узбечко-турски израз за одавање посебне части одређеној високо цењеној особи. Међутим, он је такође био широко оптуживан за почињене ратне злочине, од којих је најпознатији дављење и остали видови ликвидације око 1.000 талибанских бораца у масакру у Дашт-и-Лејли, где се становништво још увек сећа овог стравичног злочина. Међународни кривични суд (ICC) је 2018. године известио да разматра покретање истраге о томе да ли је Достум био умешан у ратне злочине у Авганистану. 

Достум је описан као особа крупне грађе и висине од 180 цм. Увек је волео да носи маскирне војне униформе совјетског стила и као знак препознатљивости чупаве бркове.

Био је ожењен женом по имену Хатиџа. Према речима Брајана Глина Вилијамса, Хатиџу је деведесетих година прошлог века затекла изненадна смрт која је сломила Достума јер је "заиста волео своју жену". Достум се на крају поново оженио након Хатиџине смрти. 

Једном од својих синова дао је име Мустафа Кемал, по оснивачу модерне турске републике, Мустафи Кемалу Ататурку. Провео је доста времена у Турској, где сада живи и његова породица. Познато је да је Достум пио алкохол, што је реткост у Авганистану као и да је био велики конзумент руске вотке. Наводно болује од дијабетеса. Када је 2014. постао потпредседник, Достум је наводно престао да пије и укључио је у свој живот здраве оброке и јутарње трчање. 

Остаће упамћено да су талибани током муњевитог блицкрига брзо заузели свети град шиита и место са великом узбечком популацијом Мазари Шариф у којем је била смештена и велелепна хацијенда ратног господара Достума. Кад су ушли у напуштено здање, талибани су уживали у изобиљу, било је ту свега, злата, хране, накита, чаја, свега, само није било Достума. Моћни маршал је овог пута морао да побегне у Узбекистан као и највећи број војника и цивила у овом граду. Да ли намерава у будућности да покреће преврат или рат против талибана на северу Авганистана, остаје нам да видимо, за сада је то још увек немогуће.

Једна од свакако најутицајнијих фигура отпора и пркоса талибанима у Авганистану јесте млади Ахмад Масуд. Реч је о политичару који је са 32 године основао Национални фронт отпора Авганистана с намером да пружи одлучан отпор талибанској војној машинерији. Славу је наследио највише захваљујући своме оцу, чувеном анти-совјетском војсковођи и великом непријатељу талибана Ахмаду Шаху Масуду. Именован је за извршног директора Фондације Масуд у новембру 2016. године, а 5. септембра 2019. проглашен је за наследника свог оца на церемонији испред маузолеја у долини Панџшир.

Ахмад Масуд је рођен 1989. године. Он је једини син и најстарији је од укупно шесторо деце покојног Ахмада Шаха Масуда.

Након што је завршио средњошколско образовање у Ирану, Масуд је провео годину дана на војном курсу на Краљевској војној академији Сандхарст. Године 2012. започео је основне студије војних наука на Краљевском колеџу у Лондону, где је и дипломирао 2015. године. Магистрирао је међународну политику на Универзитету у Лондону 2016. године. Његове теме за дипломске и постдипломске дисертације били су талибани. Масуд се вратио у Авганистан и именован је за извршног директора Масуд фондације 2016. године.

Од марта 2019. године Масуд званично улази у политику, што је дугоочекивани потез за неког кога у Панџширу зову "предодређеним". Чврсто је подржавао очеву идеју о швајцарском моделу расподеле политичке моћи у Авганистану, рекавши да би децентрализација владе и деконцентрација моћи из Кабула дала ефикаснију расподелу ресурса и овлашћења провинцијама у земљи, доносећи тако просперитет и стабилност земљи у целини.

Масуд се успротивио току авганистанског мировног процеса 2019. године за који сматра да не представља интересе свих Авганистанаца, а који је отворио пут повратку талибана. У септембру исте године најавио је стварање нове коалиције лидера муџахедина по узору на Северну алијансу која се деведесетих година опирала талибанима.

Коалиција, познатија и као Други отпор или Национални фронт отпора Авганистана, постала је једна од неколико независних војних снага изграђених пре повлачења војске Сједињених Држава.

Након што се већи део земље предао талибанима током њихове офанзиве 2021. године, Масуд и први потпредседник Амрулах Салех састали су се у Панџширу и изјавили да одбацују талибанску власт. Он је путем америчке штампе апеловао на Запад да војно и логистички подрже његове снаге. Поред осталих разлога, навео је потребу заштите права жена, спречавање јавних погубљења и избегавање повратка сигурног уточишта у Авганистану за међународне терористе. 

Упозорио је на потенцијални грађански рат ако не постоји споразум о подели власти и рекао је да је рат под тим околностима "неизбежан".

- Победили смо Совјетски Савез, можемо да победимо и талибане - рекао је Масуд.

Основао је Национални фронт отпора Авганистана (НРФ) који има на хиљаде бораца. Масуд је затражио од САД, Француске и других у Европи и арапском свету да подрже НРФ.  Он је такође изјавио да жели да преговара са талибанима, али да је у случају неуспеха разговора спреман и за војни сукоб.  Дана 6. септембра, када су талибани преузели потпуну контролу над долином Панџшир, Масуд се са Салехом пребацио на непознату локацију и рекао да ће отпор бити настављен.

Једна од дефинитивно херојских личности ових дана у пружању отпора талибанима био је Мохамад Фахим Дашти који је погинуо 4. или 5. септембра 2021. године. Био је авганистански новинар, политичар и војни званичник. Све до трагичне смрти био је портпарол Националног фронта отпора Авганистана током сукоба у Панџширу.

Дашти је био нећак авганистанског политичара Абдулаха Абдулаха и близак сарадник породице вође Северне алијансе Ахмада Шаха Масуда. Био је близу Масуда Старијег када је овај убијен у самоубилачком бомбашком нападу 9. септембра 2001.године, који су извели Талибани.

После инвазије Сједињених Држава на Авганистан, основао је новине са седиштем у Кабулу и постао познат по томе што подржава новинаре и залаже се за слободу говора у ратом разореној земљи. Након што су талибани по други пут заузели Авганистан, Дашти се придружио Националном фронту отпора Авганистана као портпарол покрета.  

Био је један од главних извора информација из слободне долине Панџшир док су се талибани пробијали, објављујући изјаве на Твитеру. Дана 4. или 5. септембра 2021. године, Дашти је погинуо у борби током талибанске офанзиве на Панџшир, а његову смрт потврдио је његов пријатељ Нур Рахман Акхлаки на Фејсбуку, као и други извори.

Талибани су тврдили да је погинуо док су напредовали према Базараку, главном граду провинције Панџшир. Према неодређеним изворима и одбрамбеном аналитичару Бабаку Taghvaiju, Дашти је убијен у нападу пакистанских беспилотних летелица током борби. Треба рећи и да је Дашти био старији члан странке Џамијат-е-Ислами и члан Федерације авганистанских новинара.

Национални фронт отпора Авганистана објавио је у понедељак да је још један високи члан њихове групе, генерал Абдул Вудод Зара, убијен током сукоба између побуњеника и талибана. Генерал Вудод је био нећак вође отпора Панџшира Ахмада Масуда.

- Нажалост, Национални фронт отпора Авганистана данас је изгубио два саборца у светом отпору против угњетавања и агресије. Портпарол НРФ-а, Фахим Дашти и генерал Абдул Вудод Зара постали су мученици. Нека им је вечна слава - саопштио је Национални фронт отпора Авганистана, а пренела агенција Самаа News.

Дан раније, Ахмад Масуд, вођа снага отпора у североисточној авганистанској провинцији Панџшир, рекао је да су снаге отпора спремне да окончају борбе и почну преговоре уколико талибани напусте покрајину, али борбе нису окончане, Талибани су заузели Панџшир, али су борци НРФ-а отишли у планине одакле најављују наставак борбе за слободни Авганистан.

За то време Талибани увелико учвршћују власт у земљи, у току су масовна хапшења бивших припадника авганистанских снага, догодиле су се већ бројне егзекуције и одмазде над политичким противницима, иако је милитантни покрет званично прокламовао општу амнестију. Ситуација на терену је ипак диста другачија. Недавно је убијена једна трудница наочиглед укућана, мужа и деце, само зато што је радила као полицајка.

Талибани иду од врата до врата и траже "осумњичене" по "списковима за одстрел". Још увек је нејасно шта ће бити са правима жена у земљи, иако је покрет најавио велике промене и ублажавање ставова по том питању, многе жене се плаше за своје животе и ускраћивање слобода које може уследити.

Неке групе жена су већ одржале низ протеста у градовима Авганистана и то пред талибанима, у већини случајева су растеране уз батине. Права LGBTQ популације дефинитивно неће бити ни разматрана у овој земљи, њима прети готово сигурна смрт. Такође, судбина Американаца и страних држављана у Авганистану, који нису успели да се евакуишу остаје непозната, а већина њих се крије у страху за своје животе.

Вести о дешавањима у Авганистану можете прочитати ОВДЕ.