Ненадмашива сонда Војаџер 1! Путује свемиром од 1976. године, а знате ли шта је ОДНЕЛА ВАНЗЕМАЉЦИМА НА ПОКЛОН?
Сонда још увек комуницира са Земљом, а са собом носи и запис о томе ко смо, где смо, оном ко је можда некада и пронађе
Војаџер 1 је свемирска сонда програма Војаџер лансирана 5. септембра 1977. године, и до данас још увек активна. Од онда је посетила Јупитер и Сатурн те је снимила ове планете и њихове сателите.
На дан 12. новембра 1980. најближе се приближила Сатурну те су тада настале поједине фасцинантне фотографије које и даље циркулишу.
УБИЈЕНА ПОЗНАТА ТВ ВОДИТЕЉКА: Њену борбу нико у земљи није разумео
СРПКИЊА МЕЂУ 30 НАЈМОЋНИЈИХ ЖЕНА СВЕТА: Била је агент ЦИА-е, сад је испред британске краљице!
КОЈИ ЈЕ НАЈБРЖИ НАЧИН ДА ИЗБАЦИТЕ АЛКОХОЛ? Ово су НОВЕ МЕТОДЕ научника из САД-а
Невероватно звучи податак да сонда Војаџер 1 већ више од 43 године функционише без престанка! Упркос тој већ поприличној старости сонда и даље уредно и редовно комуницира с мрежом на Земљи, прима заповести и шаље натраг податке.
Наравно, откако је лансирана прошла је већ поприличан пут... Тренутно се налази на удаљености од око 22 милијарде километара од Земље те је тиме најудаљенији објекат од Земље који су људи икада направили.
Често је тешко предочити толике удаљености. Колико је уопште "22 милијарде километара"? Можемо се послужити посебном јединицом, астрономском јединицом (АУ). Једна АУ представља просечну удаљеност између Земље и Сунца, а то је око 150 милиона км. Наш Војаџер 1 је по тој логици од Земље данас удаљен неких 147 АУ, што би значило 147 пута удаљеност између Сунца и Земље.
Војаџер 1 једна је од ретких сонди која је успела да постигне довољно убрзање да би изашла из нашег Сунчевог система. То ни у ком случају није мали подвиг. Наиме, мање је позната чињеница да се сви ми унутар Сунчевог система такође налазимо у зони која се назива хелиосфера - односно атмосфера Сунца.
Хелиосфера је простор, "балон" вруће магнетне плазме, који настаје деловањем Сунчевог ветра у Сунчевом систему и штити нас од штетног свемирског космичког зрачења. Сунчев ветар у тој хелиосфери путује просечном брзином од око 400 км/с, да би на крају потпуно успорио, што се назива крајњи ударни талас. На том месту налази се тзв. простор хелиопаузе где постоји равнотежа притисака између Сунчевог ветра и међузвездане материје. Након хелиопаузе долази (наводно, пошто се ради о теорији) "излазни шок" или "прамчани удар" (енгл. bow схоцк), а представља деловање међузвездане материје према Сунцу.
Тек након те хелиопаузе и њених зона може се рећи да почиње "прави свемир", односно онај који више није под утицајем нашег Сунца.
Споменули смо мерну јединицу АУ те како је Војаџер 1 до сада отпутовао чак 147 АУ далеко од Земље. А колико је далека споменута хелиопауза, односно "граница" између наше Сунчеве атмосфере и "остатка свемира"? На отприлике 123 АУ.
Значи ли то да ће Војаџер 1 ускоро стићи до Алфа Кентаури? Да би Војаџер стигао до Алфа Кентаури требало би му још пуно, пуно путовања кроз свемирска беспућа јер се Алфа Кентаури налази на удаљености од 268.770 АУ (!). Колико је то у километрима? Отприлике оволико: 40.208.000.000.000 км (илити 40,2 билиона км).
Ипак, можемо бити поносни и на тих 147 АУ колико је Војаџер 1 превалио до данас, а чињеница да са њим и даље можемо да комуницирамо је једноставно фасцинантна.
Нажалост, то неће још дуго потрајати... Очекује се како ће мисија Војаџер 1 завршити негде 2025. године када ће термоелектрични радиоизотопски генератори на сонди престати да производе електричну енергију која је потребна за покретање научних инструмената на њој.
Но, иако је то крај мисије није и крај саме сонде Војаџер 1! Она ће наставити да путује све даље и даље. За отприлике 300 година од данас стићи ће до теоретског Ортовог облака. Шта год буде "пронашла" тамо мораће да се навикне на то јер ће кроз тај Ортов облак (уколико он заиста постоји!) путовати дуго времена, стварно дуго времена... око 30.000 година.
Иако сонда не иде према иједној конкретној звезди, може се израчунати да ће, под условом да је нешто не омете, за око 40.000 година прићи поприлично близу (на удаљеност од 1,6 светлосних година) звезди Глиесе 445. Са друге стране, за 300.000 година проћи ће поред звезде TYC 3135-52-1.
У коначном исходу судбина Војаџера 1 је, можда, вечно путовање нашом галаксијом, Млечним путем.
Бескорисно путовање? Нипошто - наиме, ако "неко" у далеком свемиру пронађе сонду Војаџер 1 биће то једно врло угодно изненађење. Наиме, на сонди се налази један позлаћени аудио-видео диск. Исти садржи фотографије са Земље, низ научних информација, аудио поздраве на 55 светска језика, "звукове" Земље који укључују оглашавање китова, беба како плачу, таласа који се ломе о обалу... Ту је и пробрана музичка колекција, од ремекдела Моцарта па све до Чака Берија. Бројни источњачки и западњачки класици су снимљени на овај посебан диск, као и музика аутохтоних народа широм света.
Славни Карл Саган је једном приликом рекао: - Овај диск биће покренут само ако га једном пронађе напредна цивилизација која је савладала свемирско путовање, но лансирање ове "боце у космички океан" говори нам нешто о нади живота на овој планети.
На заштитном поклопцу самог диска налазе се разна занимљива упутства, на пример како се "пушта" исти, али и где се налази планета Земља.