НИЈЕ НИ ЧУДО АКО ЈЕ МАЛО ЉУТ: Диносауруси су то осетили на својој кожи, да ли наше Сунце има злог брата близанца?!
Годинама су се астрономи питали да ли је велики број двоструких и троструких звезданих система у нашој галаксији створен један до другог или падају заједно након што се формирају
Недавна теорија о томе како се звезде формирају иде у прилог теорији да се већина – ако не и све – звезде рађају у леглу са најмање једним братом или сестром. Наша звезда у центру Сунчевог система вероватно није изузетак, а неки астрономи сумњају да би Сунчев отуђени близанац могао бити крив за смрт диносауруса.
ОДНОСИ СА ЗАПАДОМ ДОШЛИ ДО КРИТИЧНЕ ТАЧКЕ: Путин изнео одличан предлог, хоће ли га Брисел и Вашингтон коначно послушати
ПОПЛАВЕ ДЕВАСТИРАЛЕ ДРЖАВУ: Куће потопљене до кровова - једна особа погинула (ВИДЕО)
"ЧУВАРИ" КИДНАПОВАЛИ ДИРЕКТОРА ШКОЛЕ: Прекршио је устав државе, полиција хитно реаговала, 11 ухапшених у Катеринију
После анализе података радио-надзора у сазвежђу Персеј, два истраживача астрофизичке опсерваторије са Универзитета Беркли и Харвард-Смитсонијан закључили су још 2017. да су све звезде сличне Сунцу вероватно рођене са пратиоцем.
- Покренули смо серију статистичких модела да видимо можемо ли да објаснимо везе младих појединачних звезда и бинарних система свих раздвајања у молекуларном облаку Персеја, а једини модел који је одговарао подацима био је онај у коме се све звезде у почетку формирају као широки бинарни системи - рекао је астроном Стивен Сталер у јуну 2017.
Годинама су се астрономи питали да ли је велики број двоструких и троструких звезданих система у нашој галаксији створен један до другог или падају заједно након што се формирају. Теорија "звезданих близанаца" била је омиљена, а симулације развијене последњих деценија показале су да би се скоро све звезде могле родити као вишеструке звезде које се често после одвајају.
- Наш рад је корак напред у разумевању како се бинарни системи формирају и улоге коју бинарни системи играју у раној звезданој еволуцији - рекао је Сталер.
Истраживачи су мапирали радио-таласе из густе чауре прашине удаљене око 600 светлосних година која је садржала читав расадник младих звезда. То је омогућило попис звезда млађих од пола милиона година под називом звезде "класе 0" – бебе-звезде – и звезда мало старије између 500.000 година и милион година, названих "класа 1".
У комбинацији са осталим подацима, научници су пронашли 45 усамљених звезда, 19 бинарних звезданих система и још пет који су садржали више од две звезде. Док њихови резултати предвиђају да су све звезде рођене као бинарне, они су изменили закључак како би узели у обзир ограничења у моделу, рекавши да је већина звезда формираних унутар густог језгра облака прашине рођена са партнером.
- Мислим да имамо најјаче доказе до сада за такву тврдњу - рекао је тада Сталер.
Пажљиво посматрајући удаљености између звезда, истраживачи су открили да су све бинарне јединице на размаку од 500 астрономских јединица или више, где су звезде "класе 0", и поравнате са осом облака у облику јајета који их окружује. Звезде "класе 1", с друге стране, обично су ближе једна другој на око 200 астрономских јединица и нису биле поравнате са својом осом "јајета".
- Још не знамо тачно шта то значи, али није случајно и мора рећи нешто о начину на који се формирају широки бинарни системи - рекла је Сара Садавој из Харвард-Смитсонијан астрофизичке опсерваторије.
Ако се већина звезда рађа са партнером, где је наш?
Удаљеност од 500 астрономских јединица је отприлике 0,008 светлосних година. Да то ставимо у перспективу, Нептун је удаљен око 30 астрономских јединица, сонда "Војажер 1" је тренутно удаљена нешто мање од 140 астрономских јединица. Дакле, ако Сунце има близанца, то готово сигурно није лако видљиво у нашем суседству. Али постоји теорија да наше Сунце има близанца који с времена на време прође и узбурка ствари.
С обзиром на име Немеза, овај изазивач невоља предложен је као разлог за очигледно 27 милиона година циклуса изумирања на Земљи, укључујући и онај који је испратио диносаурусе.
Астроном Ричард Милер указао је пре 23 године да би црвени патуљак удаљен 1,5 светлосне године можда повремено путује кроз ледене спољне границе нашег Сунчевог система и узбуркава материјал својом гравитацијом, притом ударајући неке свемирске громаде, пише "Сајенс алерт".
Мутна звезда у пролазу, као што је смеђи патуљак, такође би могла да објасни друге аномалије на рубовима нашег Сунчевог система, као што је чудна широка орбита патуљасте планете Седне. Нема знакова Немезе, али давно изгубљени бинарни партнер нашег Сунца могао би да се уклопи у теорију.
- Ми кажемо - да, вероватно је постојала Немеза давно - рекао је Сталер.
У том случају би наше Сунце скупило лавовски део прашине и гаса, чини се, остављајући свог близанца тамног и закржљалог. Није ни чудо ако је мало љут.