ЊИХОВЕ МЕРЕ СУ ДОНЕЛЕ РЕЗУЛТАТЕ! Има их мало мање него нас, али успевају да се избори са вирусом БЕЗ КАРАНТИНА

Здравствена политика нордијских земаља генерално се показала лабавом и чак опуштеном у пандемији. О контроверзном шведском приступу који је циљао на имунитет крда већ се доста писало, али многе ће изненадити да су и Норвешка и Финска имале још мање рестриктивне мере од Шведске а да ситуација не само што није "црна" у тим земљама, већ се говори о њиховом успеху у борби против короне.

Након иницијалних успеха у борби против короне, земље широм Европе које су кренуле да лабаве своје рестрикције сада бележе узнемирујуће порасте броја заражених и умрлих од корона вируса.

Да успех у борби против Ковида није ствар строгог затварања показују бројни примери у Европи. Белгија је, како наводи Fee.org, забележила другу највећу стопу смртности у свету иако је наметнула један од најстрожих карантина у свету.

Врата Италије и Шпаније била су још чвршће затворена а обе земље је вирус похарао. Додуше, Италија је имала нижу стопу смртности од Белгије и Шпаније, али се суочава са новим налетом короне.

Према индексту строгости владиних мера портала Ourworldindata.org, који је оформио истраживачки тим Универзитета Оксфорд, Белгија је оцењена са високих 81,5, Италија са 94, док рецимо Шведска никад није прешла преко 50.

Уместо да се закључају у марту као већина света, Швеђани су изабрали "блажи приступ" који се базирао на сарадњи са грађанима, здравственом информисању и охрабривању одговорног понашања у јавности.

А стопа смртности по глави становника у Шведској је нижа него у Шпанији, Белгији и Италији. Захваљујући благом приступу, шведска економија је била поштеђена велике штете коју су претрпеле бројне друге нације. Ипак, Шведска је препатила више од својих нордијских суседа, Финске и Норвешке.

Норвешка и Финска имају стопу смртности од Ковида међу најнижима у свету, са 54 односно 66 на милион становника. У Шведској је та бројка 605 на милион становника, док је у Европи је просечан ниво 240 на милион.

Норвешка је, према подацима Worldofmeters.info, од почетка пандемије забележила преко 35.800 заражених, 328 умрлих, а скоро 21.000 се опоравила од вируса.

Највише заражених у једном дану забележила је 12. новембра - 717. То је много мање него рецимо бројке које се ових дана бележе у Србији а које прелазе неколико хиљада новозаражених. А ових дана Норвешка је, чини се, у сталном паду.

Иако многи критикују лабаве нордијске мере, показало се она има мање умрлих од остатка континента. Индекс строгости норвешког карантина од почетка јуна је мањи од 40, а у септембру и октобру је спао на 28,7, наводи Fee.org.

Од јуна су и Финска и Норвешка имале мање рестриктивне мере од Шведске, а обе земље су се показале издржљивима у кризи. Што се тиче пандемије, налазе се међу најслободнијим нацијама у свету од почетка јуна, а број умрлих је релативно мален.

Ниједна од тих земаља нема обавезу ношења маски, иако се њихова употреба од августа препоручује. У Норвешкој су јавна окупљања и даље дозвољена, иако су сведена са 200 на 50 људи.

Сходно томе, и штета је била мања - норвешка економија се смањила за свега 6,3 одсто (финска за 6,4), што је отприлике половина пада Европске уније од 11,8% а још је даље од Шпаније (-18,5%) и Велике Британије (-19,1%). Чак је ниже и од Шведске, која је претрпела пад од 8,6 одсто.

Упркос лабавим мерама Норвешка је међу ретким местима у Европи која се сматрају и даље безбедним за путовање. И Финска је у тој групи. Њихово искуство показује да корона не мари за политику владе. Умерени карантин и лабаве мере у овим земљама нису довеле до повећаних, већ напротив мањих бројки заражених и умрлих.

Ипак, треба имати у виду специфичну географску позицију Норвешке, њену величину и број становника. Норвешка има свега 5,36 милиона становника, а густина насељености је свега 14,2 по квадратном километру.

Највише је људи у великим градовима, попут престонице Осла, Бергена и Ставангера. И Осло и Берген имају строже мере него што су оне на националном нивоу, а оба града су забележила опадајући тренд пандемије.

Такође, у Норвешкој је распрострањено коришћење ковид апликације.

Што се тиче веома малог броја умрлих, јасно је да је за то заслужан одличан здравствени систем.

Локални медији пишу да се сада показује значај уведених мера у пандемији, јер бројке говоре да њен тренд опада. Просечан број дневних случајева у протеклом периоду котирао се око 500, а сада се по први пут од августа види да бројке падају, што је добра вест како зима долази.

Thelocal.no пише да је Осло изгледа изравнао кривуљу. Али, иако делује да пандемија јењава, ситуација је и даље веома крхка, како је рекао Еспен Накстад, помоћник директора Норвешког директората за здравље.

- Низ ограничавајућих мера које смо покренули последњих недеља и на националном нивоу и у великим градовима изгледа да дају свој ефекат. Али, ситуација је и даље веома крха. Не треба много да стрелица поново крене на горе - истакао је Накстад, апелујући на људе да остану у кућама кад су болесни и да се тестирају ако имају симптоме.

- Ако то урадимо, можемо одмаћи даље у правом смеру - додао је он.

Thelocal.no наводи да 25 од 356 норвешких општина и даље бележи пораст броја заражених. Власти у међувремену чекају на долазак вакцине. Један од кандидата је "Модерна", чија би вакцина треба да буде спремна у првој четвртини 2021.

Европска комисија је у среду потписала уговор са "Модерном" и обезбедила куповину иницијалних 80 милиона доза вакцине, што ће порасти на 160 милиона ако лек одобри Европска медицинска агенција. Норвешка је део те шеме, што значи да ће преко уговора добити свој део вакцина. Како најављују локалне власти, програм вакцинације ће дати приоритет одређеним слојевима становништва.

Иако су мере донеле резултате, норвешка влада се не опушта, већ је прошле недеље продужила рестрикције. План је да божићни и новогодишњи празници буду што нормалнији. Премијерка Ерна Солберг је рекла да број заражених опада, али да ће мере остати још најмање три недеље.

- Треба нам више времена, треба да видимо јасан опадајући тренд пре него што размотримо отварање - рекла је она.

Очекује се да ће власти ускоро објавити план мера за новогодишње празнике, у нади да ће до тада олабавити рестрикције.

- Видећемо како иде. Сада нема места за велика божићна окупљања - истакла је премијерка.

Ипак, то не значи да ће Норвежани провести празнике у карантину.

- Морамо се сретати са мање људи него обично за Божић. Морамо наставити да поштујемо правила. Али најважније је да има светлости на крају тунела. Вреди бити у стању да одемо у посету породици и видимо баку и деку. Добро је концентрисати се на најважније, а то не укључује да посећујете све своје пријатеље - рекла је Солберг.

Њен опрез је можда заснован и на примеру суседне Шведске, која је доста критикована због свог контроверзног приступа. Чак је и сама недавно признала пораз у борби против пандемије, иако је прво деловало да њене лабаве мере дају резутате.