НОВА ЦЕНТРАЛНА АЗИЈА: Да ли смрт Ислама Каримова значи НЕСТАБИЛНОСТ за овај део света?

Када говоримо о геополитици ретко спомињемо Централну Азију, мада је реч о изузетно важном простору који ће у наредним годинама само добијати на важности.

Контрола и утицај над централном Азијом постаће императив, јер неколико великих сила претендује на ово подручје - уз споменуте ту су још Русија, САД, Иран и Турска.

ПОСЛЕ ДУГОГОДИШЊЕ ВЛАДАВИНЕ: Преминуо председник Узбекистана Ислам Каримов

Узбекистан се састоји од 12 провинција, једне аутономне републике (Каракалпакстан) и једног главног града - Ташкента. Држава се граничи са пет земаља - Казахстаном на северу, Таџикистаном на истоку, Киргистаном на североистоку, Авганистаном на југу и Туркменистаном на југозападу. 

Оно што је битно истаћи је чињеница да је Узбекистан најмногољуднија земља централне Азије.

Узбекистан је имао изузетно турбулентну прошлост. У 19. веку на простор централне Азије долази царска Русија. До 1920. цела централна Азија налазила се у руским рукама. Иако је овде у почетку било отпора бољшевицима, Узбекистан и друге земље централне Азије ускоро су постале део моћног СССР-а. Након распада СССР-а, Узбекистан 1.септембра 1991. постаје независна држава. 

ЕРДОГАН: Операција "Штит Еуфрата" је УСПЕЛА, очистили смо терористе!

Како је то и иначе случај у већем броју бивших совјетских република, није тешко погодити да је узбекистански председник Ислам Каримов први и до сада једини председник независне Републике Узбекистан. Иако Узбекистан важи за демократску државу, процеси су далеко од неких озбиљних стандарда. У последњих четврт века у земљи није створена опозиција - ни политичка ни медијска, а то значи да није тешко изабрати наследника из унутрашњег круга.

Каримов је представио себе као фактора стабилности на северној граници нестабилног Авганистана. Све ово време остао је на челу земље која је поприлично богата - златом, нафтом и гасом. Но, ту су и опасне етничке трзавице које могу земљу, нарочито у тренутку када нестане снажне ауторитарне фигуре, разбити у парампарчад.

Границе су повлачене произвољно од стране совјетских власти, што се добро види и на данашњој карти Узбекистана. Иза тих граница тињају етничке и културолошке разлике које могу итекако да се експлоатишу од стране великих сила, а управо такав сценариј Узбекистану и пријети јер Запад, Русија и Кина се овдје натјечу за утјецај.

ОВАКО ИЗГЛЕДА ЧАСОПИС ИСЛАМСКЕ ДРЖАВЕ: Погледајте којим речима почиње сваки текст (УЗНЕМИРУЈУЋЕ)

Након смрти председника, контролу над земљом преузима председник горњег дома парламента Нигматила Јулдошев, али нови избори морају да буду одржани у року од три месеца.

Претпоставља се да ће се наследник појавити брзо, а не слути се да би то могао да буде неко од Каримовљевих синова или ћерки. Једно име које се спомиње је Шавкат Мирзијојев, премијер од 2003. године. Спомињу се такође и Рустам Азимов, који води финансије, али и Рустам Инојатов који води моћну безбедносну службу СНБ.

Свака дестабилизација је опасна јер би могла бити искоришћена од стране ИС-а који само тражи тренутак да покрене своје операције на простору централне Азије. Стотине Узбека већ ратује на страни ИС-а, а на простору Узбекистана од краја 90-их делује група ИМУ (Исламски Покрет Узбекистана) који се прошле године заклео на лојалност ИС-у.

ПУТИН ДРЖАВНИЧКИ: Не политизујте самит Г20!

Како је геополитички Каримов све ове године успео да остане на власти? Водио је поприлично несврстану политику - деликатно балансирајући између САД-а, Русије, али и Кине, одржавајући политичке и економске везе са све три силе. Полако је имплементирао тржишне реформе тако да је узбекистанска економија и дан данас поприлично под утицајем државе. Становници нису богати - Узбекистан није у стању да се такмичи са суседним Казахстаном, који је постао један од важнијих извозника нафте.

ТРАНСПАЦИФИЧКО ПАРТНЕРСТВО: Кина и Канада разматрају стварање зоне слободне трговине

Каримова неки сматрају великим диктатором, нарочито џихадисти јер  је спровођење секуларног погледа на свет у Узбекистану прилично строго. Годинама је заправо постало све строжеије а нарочито након 1999. када су исламисти покушали атентат на њега. Поједине организације за људска права истичу како полиција и тајне службе циљају и обичне вернике те су забиљежени бројни "нестанци".

Отпор према исламистима могао би да експлодира њиховом великом побуном, као што се догодило и у Сирији, али за такве ескалације је потребна је спољна интервенција, а велике силе могле би да се након Каримова полакоме за идејом да Узбекистан постане примарно њихов савезник. Такав сценарио могао би да запали и Узбекистан и целу централну Азију. Оно што је данас Блиски исток то би сутра, нажалост, могла да постане централна Азија, јер ће постати кључна за глобалну економију.

СИРИЈА НИЈЕ БОСНА: Ево зашто нови "ДЕЈТОН" не може да заустави рат (ФОТО)

Секуларни лидери полако одлазе и кују се опасни планови. Ако неко одлучи да Кина мора да се заустави, а њени амбициозни трговински путеви према Еуропи воде кроз централну Азију, ти путеви ће горети, а коришћење исламистичког екстремизма показало се врло популарним.