ОПСАДНО СТАЊЕ Нереди у свету проурзоковали тотални КОЛАПС: Аеродром затворен, полицијски час ступио на снагу
Најмање 54 полицајца су повређена, а око 50 продавница и 200 аутомобила запаљено је данас у протестима против промена изборних закона у Новој Каледонији, француској прекоморској територији источно од Аустралије, саопштио је француски Високи комесар Луј Ле Франк.
- Надам се да ћемо уз помоћ појачања које сам тражио успети да одржимо криминалце подаље - рекао је Ле Франк за БФМТВ.
Раније данас су снаге безбедности Нове Каледоније саопштиле да су затвориле међународни аеродром и увеле полицијски час због протеста у престоници Нумеа. Протести трају више недеља, а постали су насилни у понедељак због гласања у француском парламенту о променама у уставу Нове Каледоније најављеном за данас, преноси Ројтерс.
Протесте је организовао сепаратистички покрет "Одбор за координацију теренских акција" због плана Француске да прошири право гласа у Новој Каледонији на француске грађане који живе на том острву више од 10 година, што је противно Нумеанском споразуму из 1998. године, према којем нико ко се доселио на острво после те године нема право гласа, преноси Гардијан.
Француски министар унутрашњих послова Жералд Дарманен, под чију надлежност спада и острво у Пацифику, написао је на платформи X да су предложене измене "морална дужност за оне који верују у демократију", али и да не треба да стоје на путу ка покушају да се постигне шири политички договор.
Француска влада сматра да је "апсурдно" искључење једне петине људи из гласања, али сепаратисти Нове Каледоније сматрају да би проширење гласачког списка погодовало профранцуским политичарима. Француски председник Емануел Макрон је посетио Нову Каледонију прошле године, када је изјавио да жели да промењени устав тог острва ступи на снагу до почетка 2024. године.
Гардијан наводи да је намера Макрона да учврсти значај Француске у Пацифичком региону, где се Кина и Сједињене Америчке Државе боре за утицај. Француска је у споразуму из 1998. године обећала и да ће постепено давати све више политичких моћи Новој Каледонији, због чега су од тада одржана три референдума о независности, коју су грађани одбили.
Канаци, припадници домородачког народа, не признају резултате тих референдума, а Макрон је тражио Дарманену да постигне споразум са њима о будућем статусу Нове Каледоније.
У тој острвској земљи живи око 270.000 људи, од којих су 41 одсто малежани, а око 24 одсто из Европе, углавном француског порекла.
Танјуг