ОЧАЈ У АУСТРАЛИЈИ: У језивим пожарима угинуло више од МИЛИЈАРДУ ЖИВОТИЊА (ВИДЕО)

коњ / Извор: Профимедиа

Аларманта ситуација.

У пожарима, који месецима бесне Аустралијом, изгорели су читави градови, али и више од 70.000 квадратних метара земље, углавном у шумама и националним парковима, стаништима јединственог аустралијског животињског света.

СВЕ ТУЖНИЈЕ у Аустралији: Овога пута измучене камиле мораће да буду УБИЈЕНЕ

ОСТАВЉАЛИ УПАЉЕНЕ ЦИГАРЕТЕ И ШИБИЦЕ НА ЗЕМЉИШТУ?! 24 особе оптужене за подметање пожара у Аустралији!

ДИМ ОД ПОЖАРА У АУСТРАЛИЈИ ПРЕТИ ПЛАНЕТИ: Прешао Тихи океан: Смог већ стигао до Јужне Америке! (ФОТО)

Према подацима еколога Универзитета у Сиднеју, само у држави Нови Јужни Велс пожарима је погођено готово пола милијарде животиња, а страхује се да су угинули милиони. Тај број обухвата птице, гмизавце и сисаре, изузев слепих мишева. Нису обухваћени ни инсекти и жабе, што значи да је прави број вероватно много већи, те да је угинуло чак милијарду животиња, објашњава Кристофер Дикман, еколог и аутор извештаја Универзитета у Сиднеју.

Пожари у Аустралији нису ништа ново, али су последњих година све жешћи и изазивају све теже последице, чему су допринеле и климатске промене. Животиње су на првој линији фронта, због чега та земља бележи већу стопу изумирања врста него било која друга област у свету.

- Постоји озбиљна забринутост у погледу могућности ових екосистема да се опораве од пожара - изјавио је Дитер Хохули, професор екологије Универзитета у Сиднеју.

Ватра, храна и предатори

Тим Универзитета у Сиднеју користио је податке о процени густине насељености сисарима у Новом Јужном Велсу 2007. године како би проценили колико је животиња страдало на 4,9 милиона хектара земље захваћених пожарима у овој сезони.

Будући да подаци о распрострањености не обухватају одређене врсте шишмиша и жаба, "угинуло је вероватно много више од 480 милиона" животиња, наводи се у саопштењу Универзитета у Сиднеју.

Неке животиње, попут коала и кенгура, првенствено страдају директно од ватре - тако што се запале или угуше димом. У Новом Јужном Велсу угинула је скоро трећина популације коала, а уништена је и трећина њихових станишта, саопштила је у децембру савезни министар екологије Сузан Леј.

Фотографије са терена приказују коале спаљеног крзна, живо месо и канџе препуне пликова. Чак и ако успеју да их спасу, повреде су често претешке да би преживеле.

Вомбати су такође много страдали, јер не подносе топлоту и стрес и западају у панику када осете мирис дима. Мали торбари кратких, дебељушкастих ногу не могу брзо да трче и углавном су препуштени пожарима на милост и немилост.

- То је ужасно. Вомбат може да трчи највише 30 километара на сат, и то само кратко, а онда изгори - каже Грејем Џексон из Новог Јужног Велса, који је одгајио више напуштених вомбата.

Друге врсте не умиру од ватре и удисања дима, већ од последица пожара. Мањи сисари и гмизавци могу да побегну од пламена, закопавајући се у земљу и скривајући се у стенама, али после тога остају без хране и склоништа. Ватра привлачи само одређене предаторе, који знају да им доноси лак плен: за дивље мачке и лисице зона пожара је зона слободног лова.

Коала и кенгура има широм земље, па нису у опасности од изумирања због пожара. Друге животиње, попут планинског патуљастог опосума и одређених врста птица и жаба, које живе на ограниченом простору и имају мање популације, изложене су много већем ризику.

- Ако њихово станиште изгори, неће бити ни њих - каже Дикман.

Климатска криза и опоравак у окружењу које се мења

Опоравак врста не зависи само од величине популације, већ и од услова у њиховим стаништима. Биљке спорије расту у високим планинским пределима, што значи да ће проћи много више времена пре него што се животиње врате.

Животиње нису неспремне за природне катастрофе с којима се боре миленијумима, али када се човек умешао, све се променило. Расцепкали смо природно окружење подижући градове и насељавајући подручја, искрчили земљу и донели инвазивне врсте, а све то отежава повратак аутохтоним врстама након пожара.

Један од најпогубнијих људских фактора јесте климатска криза, која додатно погоршава последице природних катастрофа. Аустралија се суочава са најтежом сушом у последњих неколико деценија, а у децембру су на неким местима забележене температуре знато више од 40 степени Целзијуса.

Када животиње остану бе станишта, то покреће кобан зачарани круг: животињама су потребна станишта да би опстала и обрнуто.

Многи људи широм Аустралије учествују у спасавању животиња из пожара - пре свега зоолошки вртови и ветеринарске станице. Тим Болнице за дивље животиње Зоолошког врта "Аустралија" такође. Роберт Ирвин, син Стива Ирвина, чувеног "Ловца на крокодиле", једва је задржавао сузе док је за "Санрајз" описивао последице пожара.

- Чинимо све што можемо да помогнемо, али ситуација је ужасна. Очајни смо.

- Пружамо сигурно уточиште дивљим животињама којима је потребна помоћ - изјавила је његова мајка Тери Ирвин.

Ирвинови су пружили помоћ око 90.000 животиња, међу којима су опосуми, птице, коале.

Тери очекује да ће се изумирање коала убрзати, јер дрвеће екукалиптуса садржи толико уља да се запали и дословно експлодира у пожару. Због тога је веома тешко спасти и лечити коале, које се инстинктивно пењу на дрво.

ПАКЛЕНА НОЋ У АУСТРАЛИЈИ: Бесне пожари, ватрогасци настављају борбу - ИМА НЕСТАЛИХ (ВИДЕО)