ОД ПРОДАВЦА ЛИМУНАДЕ ДО НАЈМОЋНИЈЕГ ЧОВЕКА ТУРСКЕ! Ердоганов развојни пут - један потез КЉУЧАН
Како је Ердоган од Турске направио светску силу?
Данас, 14. маја Реџепа Тајипа Ердогана (69), најмоћнијег човека Турске, очекује највећи изазов у досадашњој каријери. Председнички избори, за Ердогана трећи по реду, можда ће бити први које није убедљиво добио у првом кругу. Чак анкете кажу да постоји велика шанса и да их изгуби. Шта год да турски гласачи одлуче једно је сигурно - Ердоган је обележио претходне две деценије у Турској и трансформисао ову земљу.
Ердоган је човек ког политички противници оптужују да је аутократа, па чак и диктатор, који гуши слободу медија, затвара неистомишљенике, крши људска права и слободу говора и "на мала врата" гаси секуларизам у Турској. Они који га подржавају кажу да је Ердоган од Турске направио светску силу, подигао економију и да је заслужан за велики број инфраструктурних пројеката широм земље.
ЕРДОГАН ИЛИ КЕМАЛ? У Турској се данас одржавају избори - ЕВО коме аналитичари дају највећу шансу за победу!
"БАЈДЕН ХОЋЕ ДА МЕ СВРГНЕ! ЈА ТО ЗНАМ!" Ердоган изнео жестоке оптужбе дан пред изборе на рачун опозиције и Америке!
ЕРДОГАН ИЗМЕЂУ ДВЕ ВАТРЕ: Турска опрезно балансира - ЕВО како је турски председник коментарисао односе са ДВЕ највеће светске СИЛЕ!
Политички успон почео са места градоначеника Истанбула 1994. године, велеграда у који се његова породица доселила шездесетих година. Одрастао је у веома религиозној породици у сиромашном, радничком насељу Касим Паша где је као дете продавао лепиње и лимунаде да би зарадио. У младости је играо фудбал и похађао исламске школе. Овај последњи податак је, кажу његови биографи, у великој мери утицао на његове конзервативне ставове. Током седамдесетих година, у време када је био студент менаџемента, постао је активан у исламистичким круговима, учланио се у "Партију благостања" и до средине деведесетих стигао до самог врха странке.
На изборима за градоначеника Истанбула 1994. године, Ердоган је на изненађење многих са лакоћом победио. Аналитичари су углавном тврдили да је успех његове кампање поседица чињенице да се обраћао "обичном човеку", избеглицама из руралних делова Турске које су у потрази за бољим животом дошле у Истанбул, оним породицама које су, попут његове у Касим Паши, живеле тешко.
Обећавао је велике пројекте, од инфрастуктурних попут продужетка линије метроа, изградње аеродрома и железнице, до изградње вододвода и повољних станова које радничка класа може себи да приушти. До данашњег дана, Ердоган је задржао тај стил кампање.
Власт на националном нивоу преузео је 2002. године својом новом Странком правде и развоја (АКП). Током прве деценије Ердоганове владавине, економски резултати су га учинили популарним, иако је у истом периоду турски сан о придруживању ЕУ окончан. И тада су га критичари оптуживали да гуши слободе, демократију и крши законе, али са уласком у другу деценију његове владавине оптужују га и да је диктатор. Чак 2013. године широм Турске избиле су демонстрације против Ердогана и његовог ауторитативног стила владања, али је он и то успео да преживи.
Ти протести, названи Гези протести по парку у Истанбулу из којих су почели, сматрани су највећим изазовом Ердоганове владавине све до 15. јула 2016. године. Тада је део војске покушао да сруши Ердогана војним пучем – догађај који се данас сматра једним од кључних тачака Ердоганове каријере. Те кобне ноћи убијено је око 400 људи, али председник Турске успео да опстане на власти. Од тада до данас, ухапшено је на десетине људи у вези са овим догађајем, због чега је Ердоган често био на мети критика запада.
Следећи корак било је расписивање референдума 2017. године на којем је променио устав и парламентарни систем променио у председнички – односно сву власт коју је већ поседовао и формално је пребацио у своје руке. Овај потез није наишао на одобравање на западу, али Ердоган није марио. На критике је одговарао гласно, кричари, новинари и опозиционари неретко су завршавали иза решетака, док је тада и званично најјачи човек Турске покушавао да своју земљу позиционира као светску силу активно узмајући улогу у сукобу у Нагорно-Карабаху, Либији, Сирији, балансирајући између Русије и САД.
Економски гледано, Ердоган јесте подигао Турску. Током његове владавине, Турска је ушла у топ 20 светских економија, али управо је економија оно што би сада могло да му се обије о главу.
Наиме, већ неколико година уназад џепови обичних Турака су све празнији, а инфлација расте скоро невероватном брзином. Године короне и затварања турских плажа нису ни мало помогли да ситуација буде боља. Напротив. Ердоганова популарност пала је на 45 одсто и чини се да то доста говори о разочарању Турака, посебно ако се овај резултат пореди са највећим конкурентом Кемалом Киличдароглуом из странке CHP који му "бежи" и за пет одсто.