ОТЕТА ДЕВОЈЧИЦА ОТРГЛА СЕ ИЗ КАНЏИ МОНСТРУМА: Наташа је мучена 8 година, везивао је лисицама и тукао - језива исповест ЛЕДИ КРВ У ЖИЛАМА (ФОТО)
Случај Наташине отмице је најдуговечнији случај насилног затварања детета који није имао смртни исход.
Наташа Кампуш имала је само 10 година када је отета. Осам година касније, она је успела да побегне из подрума свог отмичара Волфганга Приклопила у Бечу, а њена прича шокирала је свет.
ГУСТ ДИМ И ПЛАМЕН УСРЕД МОСКВЕ! Ватра гута зграду руског министарства
"САД ЖЕЛЕ ДА ЗАУЗДАЈУ КИНУ" Си Ђинпинг на састанку са приватним компанијама позвао на "патриотско" деловање
КАДИРОВ ИСПРАЗНИО ГРОЗНИ: Из приватних разлога чеченског лидера полицајци обилазили куће људи, стигла честитка Путина (ВИДЕО)
Иако се још увек бори са траумама, Наташа не дозвољава себи да клоне духом. Она је у интервјуу за немачку агенцију ДПА испричала да јој је отмица одредила ток живота, али је није дефинисала као особу. Њу је 2. марта 1998. године киднаповао Волфганг на путу до школе. Она је годинама била заточена у његовом подруму на периферији Беча.
Наташа је данас успешна списатељица која увелико пише четврту књигу. Она новим делом жели да посаветује све како да живе успешан живот.
- Моја књига није никакав приручник, њом желим да сваком покажем да може да скупи довољно снаге у животу - каже она.
Иако је због киднаповања пропустила неке етапе у одрастању, Наташа каже да је врло зрела и да је све што јој се догодило није омело да се развија као особа.
Случај који је потресао свет
Њен случај потресао је целу Аустрију, али и светску јавност, посебно након што је успела да побегне и пошто се сазнало у каквим околностима ју је држао отмичар. Она је 2006. године успела да побегне из подрума свог отмичара, силоватеља и мучитеља. Волфганг ју је годинама држао затворену у просторији без прозора. Његова жеља је била да од ње направи жену какву је одувек желео. Када је Наташа успела да побегне, 44-годишњи Волфганг је извршио самоубиство.
Повратак у нормалан живот за Наташу није био ни мало лак. Са једне стране људи су јој пружали подршку, док је са друге трпела вербално насиље, пише Спиегел. Оптуживали су је да је жељна пажње јавности и да јој је циљ само да узме што више новца. Данас, 15 година касније, Наташа се бави писањем књига и дизајнирањем накита. Она је такође финансирала изградњу болнице на Шри Ланки.
- Увек сам желела да се бавим добротворним радом - рекла је Наташа.
Случај Наташине отмице је најдуговечнији случај насилног затварања детета који није имао смртни исход.
Годинама трпела злостављање
Током заточеништва Наташа је морала да борави у малој просторији надајући се да ће јој Волфганг дати мало хране и воде. Када је ушла у пубертет он би је везивао лисицама и сексуално злостављао. Како је време пролазило, он јој је давао више овлашћења, дозвољавао јој је да одлази и у друге просторије и брине о хигијени куће.
- Његови насилни испади су били ужасни. Неколико пута ме је тако јако ударио да сам имала модрице по леђима и кичми - испричала је она, преноси Прототема.
Када је напунила 18 година, Волфганг јој је дозволио да сама излази у башту, пекару и продавницу по намирнице. Она каже до јој је увек претио да ће је убити ако покуша да побегне. Једног дана је скупила храброст и одлучила је да побегне од њега. Након што је успела да побегне, у јавности су испливали нови детаљи њеног случаја. Тада је отркивено да полиција није добро спровела истрагу.
Један очевидац испричао је тада да је видео како је девојчица на силу увучена у бели комби. Полиција је касније нашла спорно возило, међутим, у њему није било сумњивих трагова. Иако је полиција имала информације да је Волфганг раније тражен због педофилије, они су због аљкавости занемарили тај траг. Наташа каже да се више не осврће уназад и да се труди да буде што позитивнија. Много времена проводи у природи и бави се спортом.
- Ја сам оптимиста, трудим се да будем позитивна - рекла је она.
Иначе, Кампушева је добила као обештећење кућу свог отмичара, који је, када је она побегла, извршио самоубиство бацивши се пред воз. Како је рекла, свака два месеца обилази ту кућу у месту Штрасхоф покрај Беча, која опомиње шта се дешавало иза високих ограда и дебелих зидова.