ОВА ЕВРОПСКА ЗЕМЉА ПРИПРЕМА НЕВЕРОВАТАН ПРОЈЕКАТ: Гради се "плутајући" космодром у Северном мору?

Космодром / Извор: Профимедиа

Немачко Министарство економије разматра могућност градње космодрома на Северном мору

Немачко Министарство економије разматра могућност градње космодрома на Северном мору. И летелица која би отишла у свемир била би домаће, баварске производње.

ЕВАКУИСАНА КАНЦЕЛАРИЈА РУСКОГ ОПОЗИЦИОНАРА: Непозната особа бацила је боцу са непознатом хемикалијом

РУСКИ СТРУЧЊАК: "Залог безбедности" леп гест, али вакцина против корона вируса мора проћи дугорочне тестове

СРАМНА УЦЕНА МЕРКЕЛОВЕ: Немачка планира да заустави радове на Северном току 2 због случаја Наваљни

Космички планови Савезног удружења немачке индустрије (БДИ) полако добијају конкретне обрисе. БДИ је у једном концепту предвидео градњу космодрома за мање ракете на Северном мору. Платформа би плутала и била мобилна, градиле би је приватне компаније уз подршку државе.

Немачки министар привреде Петер Алтмајер се још прошле године показао отвореним за сарадњу, а сада његово министарство анализира да ли је концепт могућ. БДИ се нада да се ствар може спровести кроз две године и тврди: технички је изградња платформе сигурно могућа, али остаје питање политичке подршке. Држава, наиме, треба да обезбеди новце за почетну фазу градње.

Према идеји БДИ, немачки космодром би био отворен за европске и друге партнере. У овом удружењу кажу да би космодром имао "кључни значај" за индустрију с обзиром на то да живимо у дигиталном добу које доноси аутономну вожњу и такозвану "индустрију 4.0".

Напретком технологије су сателити који се одашиљу у орбиту постајали све компактнији и мањи, па ће за њих бити потребне све мање ракете-носачи и, следствено, мањи космодроми.

Ракетица од 27 метара

БДИ наводи да већ три приватне немачке фирме раде на тим малим ракетама које би требало да стигну на тржиште 2021. или 2022. године. Но, ниједна од фирми још нема уговор са неким европским космодромом.

Једна од тих фирми је "Исар Аероспаце" из Отобруна надомак Минхена. Ова старт-ап фирма већ је почела да производи ракете. Баварски премијер Маркус Зедер, који би лако могао да постане идући немачки канцелар, познати је фан космичких авантура. Зато је лично ишао да отвори фабрику у Отобруну, наравно пред камерама.

"Исар Аероспаце" намерава да направи носач дуг 27 метара под именом "Спектрум". Ракета би већ идуће године требало да одлети у космос, на релативно малу раздаљину од Земље.

Оснивач и шеф фирме Данијел Мецлер потврдио да је те планове, наводећи да ће "Спектрум" моћи да понесе до 1.200 килограма терета у ниже Земљине орбите – то је довољно за мање сателите. Тиме, хвали се Мецлер, његова фирма прави најјачу приватно финансирану ракету Европе.

Предност своје фирме у поређењу са великим свемирским агенцијама види у флексибилности и нижим трошковима. Старт неке ракете може, каже Мецлер, да се припреми за свега неколико месеци или чак седмица. Помаже и што мале ракете могу да се камионима релативно лако пребаце до писте.

Старт-ап из Баварске има стотинак запослених и искључиво је приватно финансиран. У прошлој рунди су у децембру скупили још 15 милиона евра од инвеститора, а ове године следи још једна рунда привлачења финансија. Међу улагачима је и Булент Атан, некада потпредседник америчке свемирске компаније "Спејс икс" коју је основао Илон Маск.

Тражи се космодром

Извесно је да баварска фирма треба да се договори са неким европским космодромом. Преговори трају, али ништа још није потписано.

И ту на сцену ступа концепт БДИ и идеја да то буде плутајући космодром у Северном мору. Економски лист Ханделсблат преноси да би таква платформа требало да се погура са 30 милиона евра из савезног немачког буџета. Питање ће бити и политичко, јер наводно сличне платформе планирају и Европска унија, као и Шведска и Норвешка.

БДИ понавља да платформа има смисла и да ће на крају бити исплатива. Држава, кажу, само треба да закотрља ствар, касније ће се функционисање космодрома финансирати кроз полетања ракета.

ОДАО ЈЕ НАЈВЕЋЕ АМЕРИЧКЕ ТАЈНЕ: Сноуден аплицирао за продужење боравка у Русији