ОВО ЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА БИЛА ДРЖАВНА ТАЈНА: Тито и Даворјанка из Београда изашли као четници, легитимације им обезбедио Коста Пећанац

Јосип Броз Тито / Извор: Профимедиа/илустрација

Тито је добио легитимацију на име инжињера Петровића а у легитимацији је писало да је командир чете у Јаворском четничком одреду.

Партизански командант Јосип Броз Тито је у септембру 1941. године напустио окупирани Београд и пребацио се на ослобођену територију у Западној Србији са лажном легитимацијом коју му је обезбедио четнички војвода Коста Миловановић Пећанац.

За овог Србина СИГУРНО НИСТЕ ЧУЛИ, а био је НАЈБОЉИ ГЕНЕРАЛ 20. века - и ратовао је ПРОТИВ СВОЈЕ ОТАЏБИНЕ (ФОТО)

МИСТЕРИЈА САНДУКА 23! Хитлер је СВИМ СИЛАМА тражио БЛАГО КАРАЂОРЂЕВИЋА, Опленац и даље КРИЈЕ ТАЈНЕ (ФОТО)

Ове ЗАНИМЉИВЕ ЧИЊЕНИЦЕ српске историје СИГУРНО НИСТЕ ЗНАЛИ! Фантастични детаљи из НАШЕ ПРОШЛОСТИ

Међутим, тај податак, као и многи други из Титове биографије, касније је постао "жртва" обрачуна комуниста са побеђеним четницима и остао је непознат јавности. Једноставно, кад су писали историју своје револуције и освајања власти у Југославији, комунистима се учинило да би било незгодно објавити да је њиховог врховног команданта спасао четник.
И то не било који, већ чувени четнички војвода и један од најближих сарадника ђенерала Драже Михаиловића.

Кад је завршио једну од бројних књига о Јосипу Брозу Титу, његов биограф и саборац Владимир Дедијер је један примерак рукописа послао Војноисторијском институту у Београду. Уз писмо у којем је другове из института замолио да, користећи богату историјску грађу којом располажу, провере податке које он наводи.

Јосип Броз Тито / Извор: Профимедиа

На Дедијерову срећу, у војном институту за његов рукопис су задужили службеника Антуна Милетића, касније познатог историчара, аутора чувене трилогије о страдању српског народа у Јасеновцу.

Педантан какав је био Милетић је проверавао и најситније детаље, од имена људи, датума и бројки, до описа догађаја. Када је завршио посао, своје примедбе је класификовао у материјал „Надопуне и исправке за књигу Владимира Дедијера Прилози за биографију Јосипа Броза Тита“.

За 301.страну рукописа, на којој Дедијер описује Титов одлазак из окупираног Београда на слободну територију, 16. септембра 1941.године, Антун Милетић је дописао следећу напомену:
„Тито је напустио Београд након четворомесечног боравка. У пратњи Јаше Рајтера, Даворјанке Пауновић, Веселинке Малинске и православног попа Милутиновића из Ивањице, снабдевени четничким легитимацијама издатим од Косте Миловановића Пећанца“.

Свештеник Драгољуб Милутиновић био је командант четничког одреда у ивањичком крају, који се тада, као и већина четничких одреда у Србији, налазио под командом Косте Пећанца. Почетком септембра 1941.године дошао је у Београд да од Милана Недића и Пећанца тражи оружје и муницију за своју јединицу. У вилу на Дедињу, у којој су се тајно састајали највиши функционери КПЈ, довео га је његов познаник Владислав Рибникар, један од најближих Титових сарадника.

Управо Милутиновић је Титу, Александру Ранковићи, Иви Лоли Рибару и осталим комунистичким главешинама донео лажне четничке легитимације, на којима се налазио печат Јаворског четничког одреда. Није познато да ли је Пећанац знао за кога су лажне легитимације које је оверене, али празне, дао Милутиновићу.

Даворјанка Пауновић је била Титова секретарица и љубавница, док су Јаша Рајтер и Веселинка Малинска, који су глумили други брачни пар, послужили само као камуфлажа за безбедније путовање.

Путовали су возом преко Сталаћа, Краљева и Чачка. У ужичкој Пожеги су заноћили у хотелу „Томашевић“. Тито и жене су отишли на спавање а Рајтер, који је био фолксдојчер и имао немачку пропусницу, остао је у кафани да сачека немачку патролу, која је свако вече контролисала госте кафане. Рајтер је Швабама објаснио да путује са трговцима а затим им наручио пиће. После неколико шприцера Немци су одустали од намере да се попну у собу и контролишу документе Тита и његових сапутница.

Улога Косте Пећанца у пребацивању Тита и његових сарадника на слободну територију још је занимљивија ако се у виду има чињеница да је четнички војвода био заклети противник партизана и њиховог авантуристичког дизања устанка, што је довело до великих одмази и стрељања на хиљаде цивила у Србији.

Наиме, након што је у пролеће и лето 1941. године организовао народ на југу Србије и формирао Јабланички и Медвеђански четнички одред, Пећанац је дошао у Шумадију, на планину Букуљу, гдје је 27. августа, само 15 дана пре него што ће Титу обезбедити фалсификоване документе, издао проглас у којем позива све партизане да прекину устанак и врате се својим кућама или ће он кренути да их уништи.

Али, ни то није све. Мало је недостајало да управо Пећанац буде вођа Југословенске војске у отаџбини, умјесто Драже Михаиловића. У разговору који су имали на Равној Гори Пећанац је међусобну сарадњу условио тиме да он буде командант покрета отпора а Михаиловић начелник његовог штаба.
Михаиловић то није прихватио. Предложио је да он добије улогу врховног команданта а да Пећанац буде нека врста почасног команданта четничког врховног штаба. Пећанац је одбио. Разишли су се у нетрпељивости, која ће касније прерасти у мржњу.

Убрзо Пећанац започиње немилосрдну оружану борбу против Титових партизана.

Након велике њемачке офанзиве у јесен 1941. године и повлачења партизанских јединица из Западне Србије у Рашку област и БиХ, Пећанац је разбио партизанске одреде у Источној Србији а затим распустио своје јединице и, заједно са 100 одабраних четника, утаборио се у Соко Бањи.

Убијен је крајем маја или почетком јуна 1942.године у селу Блендија, на путу између Сокобање и Књажевца. Најчешћа верзија која се помиње јесте да је убијен по наређењу Драже Михаиловића, који је ликвидацију наредио због Пећанчеве сарадње са Њемцима и због тога што је добио информацију да Пећанац планира да га за новац изда Њемцима и заузме његово место.

Међутим, четнички војвода Момчило Ђујић је изјавио да му је Дражин пратилац Лазар Вукмирац испричао да је вођа српских четника изјавио да је Пећанчево убиство „још једна српска срамота“.
Након Пећанчеве погибије, већи део његових снага приступио је покрету Драже Михаиловића, а мањи број се прикључио Народноослободилачкој војсци.

Питали су НИКОЛУ ПАШИЋА да ли је Србија САМА у РАТУ: Његов ОДГОВОР био је ФЕНОМЕНАЛАН (ВИДЕО)