Ово је "ФОРЕНЗИЧКО ГРОБЉЕ": Тела се РАСПАДАЈУ НА ОТВОРЕНОМ, а научници проучавају шта се дешава после смрти! (ВИДЕО)

Али постоји разлог зашто трава - готово метар виша од околних биљака - на тим местима добро успева: њу већ неколико недеља хране остаци људских тела у распадању.

Данас је сунчано, топло и спарно. Док залазите у високо растиње, мирис смрти постаје сувише јак, нагони вам сузе на очи.

На овој пољани, великој мало више од хектара, лежи распрострто 15 тела: сва су неодевена, нека су затворена у металне кавезе, остала прекривена плавом пластиком... неколицина их лежи у плитким ракама, али већина их је изложена временским условима.

Свако тело је привремено окружено појасом увеле траве - али то су места на којима ће, с временом, трава брзо израсти, освежена овим додатним храњивим састојцима.

Ово је форензичка антрополошка лабораторија на отвореном, коју води Универзитет Јужне Флориде у руралном пределу близу Тампе, недалеко од окружног затвора.

Иако неки ова места називају "фармама тела", научници више воле назив "форензичко гробље" или чак "тафономска лабораторија", пошто они проучавају шта се дешава с организмом после смрти. То је научно место, мада оно то се ту дешава са људским остацима крши већину ритуала обично повезаних са смрћу.

Ова конкретна "фарма" - отворена 2017. године - у почетку је требало да буде смештена у оближњи Хилсборо, али тамошње становништво се томе противило, плашећи се да ће фарма привући стрвинаре и донети смрад, што би оборило цену земљишта.

А нису комшије једине које имају проблем с тиме да наоколо леже мртваци. Неки припадници научне заједнице изразили су сумње у то колико су фарме тела корисне, па чак поставили питање јесу ли уопште нужне.

Ова фарма у поседу Универзитета Јужне Флориде није једина, у САД постоји још шест фарми - док земље као што су Аустралија, Канада и Велика Британија планирају да отворе своје касније ове године.

Већину тела која се распадају на универзитетској фарми добровољно су у научне сврхе донирали њихови власници за живота или, у неким случајевима, њихова родбина.

Главни циљ фарми тела јесте да помогну схватању процеса труљења људског тела, као и онога што се притом збива с непосредном околином.

Научници се надају да ће тако прикупити важне податке који би могли да помогну у решавању злочина, те да ће побољшати технике форензичког идентификовања.

"Кад неко умре, много тога се деси одједном", изјавила је др Ерин Кимерл за BBC. "Од природног процеса распадања тела, до приспећа одређених инсеката и промена у околној екологији."

Докторка Кимерл - која стоји на челу Института за форензичку антропологију при Универзитету Јужне Флориде - и њен тим верују да је важно проучавати процес распадања правих тела у реалном времену и стварном окружењу.

Кимерл тврди да се распадање људског тела обично одвија у неколико фаза:

1. Свеже тело: Настаје оног тренутка када срце престане да куца - телесна температура пада и крв престаје да кружи телом, те почиње да се накупља у одређеним местима.

2. Надуто тело: Бактерије почињу да конзумирају меко ткиво тела и промене боје коже постају видљиве. Гасови се накупљају, тело се надима и долази до пуцања меких ткива.

3. Активно распадање: У овој фази долази до највећег губитка масе - највећи део меког ткива појели су црви или се претворио у течност и околни терен га је упио.

4. Поодмакло распадање: Већи део меког ткива је нестао и количина бактерија, црва и инсеката се смањује. Ако се леш налази на земљи, околна вегетација одумире и уочљиве су промене у киселости тла.

5. Суви остаци: Оно што остане од тела почиње да изгледа као скелет - први докази за то се обично затичу на лицу, шакама и стопалима. У влажним условима може доћи до мумификације. Можда ће бити подстакнут раст биљака, услед прилива храњивих материја у околном тлу.

Међутим, ове фазе нису фиксне и на њих окружење увелико може да утиче. Због тога се др Кимерл и други форензички научници занимају за истраживања која се изводе на овим фармама.

Како би могао да се проучи широк распон ситуација, нека тела на овој универзитетској фарми остављају се да труле у металном кавезу, док су друга изложена околини.

Научници посматрају шта се дешава са свим телима у стању распада: црви пробијају себи пут кроз меко ткиво и остављају иза себе кости и кожу.

Али незаштићена тела привлаче и стрвинаре као што су птице лешинари, којоти, мали глодари и опосуми.

Понекад те животиње пристижу у великим групама. Гладне звери зубима пробијају рупе у кожи леша, откидају мишиће и органе, па чак и окрећу тела како би наставиле да се хране.

"Покушавамо да прикупимо што више информација од сваког појединца", каже докторка.

Током овог процеса, форензички научници свакодневно обилазе фарму и прате напредак сваког од лешева: фотографишу их, снимају, посматрају и праве детаљне белешке.

Такође бележе и положај тела, његову локацију, близину води, то да ли је на површини или испод површине тла, да ли је у кавезу или не.

Стручњаци из геологије и геофизике раде заједно с њима, анализирају шта се дешава са околним тлом, водом, ваздухом и вегетацијом - како супстанце које луче лешеви утичу на њихово окружење.

Када лешеви постану скелети, буду премештени у оно што форензичари називају "сува лабораторија". Тамо се кости чисте и складиште, како би се потом њима служили студенти и истраживачи.

Подаци које прикупљају стручњаци за тафономију - који проучавају управо начин на који труле организми - корисни су у форензичким и правно-медицинским истрагама.

Детаљно познавање процеса распадања може да укаже на то колико дуго је тело мртво, колико се дуго налази баш на том одређеном месту, па чак и да ли је у било ком тренутку померано или закопавано.

Такође може да изнедри важне доказе о пореклу особе. Заједно са генетички подацима и анализом костију, те информације могу да буду од користи у криминалистичким истрагама и код нерешених убистава.

 Неке људе ће овакав посао шокирати: рад с лешевима, смрћу, бележење најситнијих детаља о томе шта се дешава током распадања људског тела.

Али др Кимерл тврди да њу сам рад не узнемирава - "као професионалац и научник, научите да се дистанцирате", каже она, осврћући се на табуе каткад повезане са смрћу.