“ОВО НИКО НИЈЕ МОГАО ДА ЗАМИСЛИ” Невероватно откриће на Гренланду задивило научнике: Старо је 2 МИЛИОНА ГОДИНА, а ево како и данас може да се ИСКОРИСТИ
Проналазак испод седимента је спас за целу планету.
Научници Центра за геогенетику фондације Лундбек идентификовали су два милиона стар ДНК животиња, биљака и микроба, а који су пронађени у седиментним стенама на најсевернијој тачки на Гренланду, што представља невероватно откриће.
БИВШИ ПАКИСТАНСКИ ПРЕМИЈЕР ПРОГЛАСИО ПОБЕДУ: Тврди да је његова странка освојила највише гласова
ОБЈАВЉЕНА ЛИСТА КОЈА ЋЕ ВАС РАЗБЕСНЕТИ?! Ово су најмање пријатељске земље за туристе
МУТАНТИ ИЗ ЧЕРНОБИЉА СПАС ЗА ЧОВЕЧАНСТВО? Вукови РАЗВИЛИ СПЕЦИЈАЛНУ МОЋ, научници у ШОКУ после анализе њихове крви!
Истраживачи су прошле године саопштили да су откривени фрагменти ДНК припадали различитим животињама, укључујући мастодонте, ирвасе, зечеве, леминге и гуске, као и биљке, укључујући дрвеће тополу, брезу и тује, као и микроорганизме, међу којима бактерије и гљиве.
Како наводи директор Лундбек фондације и вођа студије која је дошла до овог открића Еске Вилерслев, највеће изненађење за научнике било је откриће некадашњег јединственог екосистема-мешавине арктичких врста и врста из умеренијих подручја.
- Мастодонт до сада није пронађен на Гренланду. Нико није могао да предвиди да је Гренланд пре два милиона година имао толику разноликост биљака и животиња, у време када је клима била веома слична оној коју очекујемо за неколико година због глобалног загревања - рекао је он.
ДНК је материјал који се самореплицира и носи генетске информације у живим организмима и упркос томе што је веома кварљив, научници су открили да у правим условима може јако дуго да преживи.
Вилерслев је рекао да се тако стари ДНК не може користити за оживљавање изумрлих врста, као у филмовима Парк из доба јуре, али да би могао помоћи да се открије попут оних како биљке постају отпорније на климу која постаје све топлија.
- Тај ДНК се не може употребити за клонирање или оживљавање, али се може користити за генетско модификовање живих организама као што су биљке, како би се оне прилагодиле топлијој клими - оценио је Вилерслев.