ПРОГЛАШЕН КРАЈ ПАНДЕМИЈЕ У ОВОЈ ЗЕМЉИ: Шта су радили другачије од осталих и успели да победе корону?
Премијер рекао шта је све предузето за годину дана
Од јула 2020. године, група острва у северном Атлантику имала је три таласа и сваки пут је број случајева брзо падао. Одговор данске аутономне покрајине на пандемију био је врло сличан стратегији других земаља: тестирање, праћење контаката, закључавање, кампања јавног здравља и реорганизација здравственог сектора.
ЛАКО ДО СЈАЈНЕ ЗАРАДЕ: Ево како можете да освојите до 40.000 ЕВРА!
ДОК СРБИЈА ПОМАЖЕ, НЕКЕ ДРЖАВЕ ВОДЕ ВАКЦИНАЛНИ НАЦИОНАЛИЗАМ: Гутереш скренуо пажњу, рекао шта се мора чинити
"ТРАМП ЈЕ ТАКО ИЗЛЕЧЕН ОД КОРОНЕ" Имунолог открива будућност лечења короне - антитела као лек
Премијер Фарских Острва Бардур Стиг Нилсен објашњава за "Гардијан" да верује да је њихов приступ ипак јединствен.
За разлику од других влада, врло рано су одлучили да ће утицати на своје грађане давањем препорука, а не издавањем обавезујућих наредби. То "поверење рађа поверење" показало се тачним у њиховом случају.
Фарска влада је била уверена да ће законско ограничавање понашања грађана резултирати горим исходом него што је данас.
Али стратегија заснована на поверењу није био једини разлог због којег су успели да елиминишу ковид.
Њихово управљање пандемијом током пролећа и лета било је јединствено због ефикасности капацитета за испитивање.
Фарска Острва су имала највишу стопу тестирања по становнику прошле године. Свакодневно су тестирали до 2 одсто (или 1.000 људи) од укупне популације од 50.000, а у јуну су тестирали све путнике који су долазили на архипелаг одмах на аеродром, препоручујући да се тестирају шест дана касније.
Када је пандемија започела, ветеринари са Фарских острва предложили су да се њихове лабораторије прилагоде новој ситуацији како би људи у њима могли да се тестирају на корону.
Постојала је сарадња између приватних лабораторија и јавног здравства, па су Фарска острва повећала капацитете за тестирање, а до августа су могли да тестирају 5% до 7% становништва.
У комбинацији са стратегијом праћења контаката и изолације, успешно су сузбили ширење короне.
Већина људи на посао путује сопственим превозним средством.
- Наша прича о елиминацији ковида прича је о домишљатости појединаца и организација које раније нису сарађивале у пандемији. Наравно, и други фактори су играли улогу. Географски положај земље такође је важан јер је морски и ваздушни пут једини могући пут до Фарских острва, што олакшава управљање потенцијалном инфекцијом из иностранства. Такође, већина људи на посао путује сопственим превозним средством, па је мало вероватно да се зараза проширила у јавном превозу - рекао је премијер.
Поврх тога, становништво Фарских Острва је много мање од осталих земаља, а ниво поверења је висок.
Истраживање које је прошлог маја спровео Универзитет Фарских острва показује да већина грађана има велико поверење у владу, премијера, тамошње медије, сопствену општину, шефа полиције, здравствене власти и стручњаке и уопште своје људе, рекао је премијер.
Поверење у политичке институције, медије и оно међу грађанима чини било који облик управљања, укључујући и пандемију, једноставнијим.
У мањим заједницама често постоји више неформалног надзора, а становници имају снажан осећај самодисциплине. Али само тестирање није довољно. Многе земље са високом стопом тестирања обично су оне земље са највидљивијим случајевима. Тестирање је успешно само ако се комбинује са мерама попут ефикасног надзора контаката и изолације.
Генерално, успех стратегије у борби против ковида зависи од географског положаја и социјалних прилика те земље. Упитан да ли је успешна стратегија против ковида резултат среће или компетентности, премијер Нилсен је одговорио: "Помало и једног и другог".