ХРОНОЛОГИЈА ПАНДЕМИЈА КРОЗ ИСТОРИЈУ: Свет је био у КАНЏАМА СМРТИ више пута - сада покушава да се отргне КОРОНИ (ФОТО)

Кроз историју света, највише људи преминуло је од заразних болести које су се шириле несносном брзином. Међутим, раније су се инфекције спорије шириле него што је то данас случај, а разлог је густина насељености. Историја деловања веома је дуга, а прве велике епидемије забележене су још у далекој прошлости. 

Атинска куга усвојен је назив за епидемију ове заразне болести која је избила у периоду друге године Пелопонеског рата, у граду-држави Атини у старој Грчкој, док је град био под опсадом Спартанаца. 

Према проценама историчара медицине, од ове болести преминула је око трећина становника града и околине. Атинску кугу део историчара користи за означавање периода завршетка Златног доба Атине, јер кугу сматрала разлогом који је довео до тога да Атина изгуби не само пелопонески рат, већ и утицај на овом простору као доминантне силе међу грчким полисима.

Симптоми: Грозница, отекло грло и језик, црвена кожа и оштећење и промене на ткивима.

Харала је поготово Европом у средњем веку, одневши животе 75-200 милиона људи, односно трећину тадашње европске популације. Већина научника сматра да је Црна смрт била пандемија куге, док неки сматрају да је био вирус сличан еболи. Анализа древне ДНК жртава болести у Европи је утврдила да је одговорни патоген бактерија Yersinia пестис.

Црна смрт настала је у Кини 1334. године, да би се потом полако ширила на запад. 1346. стигла је до Египта, Сирије и затим Крима, а 1347. до Константинопоља, Сицилије и затим јужне Европе. 1348. стигла је до Француске, Холандије, Немачке и Енгелске, а 1349. до Скандинавије и Русије.

Симптоми: Јављали су се 2 до 5 дана након изложености бактерији. Симптоми су почињали нагло с грозницом и повишеном температуром до 41^о Ц. Откуцаји срца постајали су убрзани и слаби, а крвни притисак је негло падао.

Куга која је 1665. и 1666. године побила више од четвртине становника Лондона било је последње велико избијање бубонске куге у Великој Британији. Годину дана је било потребна да се потврде открића из погребне јаме за коју се претпостављало да је локација где су покопане жртве куге, а која се налази у Улици Ливерпул.

- Мало људи који буду заражени преживе, али било је и таквих случајева. Куга се наводно врло лако преносила с особе на особу иако још увек нисмо сигурни како се то догодило - рекла је Ванеса Хардинг, професорка историје са Универзитета у Лондону и додала да су тада биле предузете све мере да се ограничи ширење куге, али да су најбоље ипак прошли они који су побегли из Лондона.

Симптоми: Поред осетљивих, увећаних лимфних жлезда, које могу да буду и величине јајета, симптоми укључују температуру, грозницу, главобољу, бол у мишићима и умор. Куга може да захвати и плућа, изазивајући кашаљ, бол у грудима и отежано дисање.

Прва од седам пандемија колере у наредних 150 година избила је у Русији где је преминуло милион људи. Бактерија је преко воде инфициране изметом и храном, пренета британским војницима који су је потом донели у Индију, где је умрло милион људи. С обзиром на величину британске империје и активности њене флоте, колера се проширила на Шпанију, Африку, Индонезију, Кину, Јапан, Италију, Немачку и САД, где је преминуло још 150 хиљада људи.

По неким проценама колери је тада било подложно 3-5 милиона људи широм света и она је узроковала 28,800–130,000 смртних случајева годишње. Иако је тренутно класификована као пандемична, она је ретка у развијеном свету. Деца су углавном била погођена. Колера се јављала у виду епидемије и као хроничне болести у појединим областима. Подручја са трајним ризиком од болести обухватају Африку и југоисточну Азију.  Вакцина против колере је пронађена 1885., али се пандемија појавила још неколико пута.

Симптоми: Може се испољити благом, некомпликованом епизодом пролива; или може бити фулминантна, потенцијално смртоносна болест. Почетни симптоми су обично нагло настали, безболни воденасти пролив и повраћање. Последицом тешког губитка воде и електролита доводи до јаке жеђи, олигурије, грчева у мишићима, слабости и значајно ослабљеног тургора коже с упалим очима и набраном кожом на прстима.

Током три таласа Шпанске грознице или Шпанског грипа 1918. и 1919, према проценама стручњака умрло је између 50 и 100 милиона људи широм света. Директна поређења између пандемије тада и ове данас додуше не функционишу: свет тада није знао од чега људи умиру. Вируси као узрочници болести откривени су тек 1933.

Вирус је био смртоносан јер је имунитет многих људи био слаб због неухрањености изазваној ратним околностима. Лек пеницилин је пронађен тек 1928, тако да 1918. није било лека којим би се зауставиле бактеријске инфекције у ослабљеном организму, што је водило запаљењу плућа са смртним исходом. Хроничари бележе да су се, на пример, људи у САД преко ноћи разболевали и умирали изјутра на путу за посао. Како оцењује амерички Центар за контролу и превенцију болести (ЦДЦ), шпанска грозница је била убитачна и манифестовала се брзим и озбиљним оштећењем плућа.

Симптоми: Неколико сати након осећања првих симптома, јављали су се екстремни умор, грозница и главобоља, а жртве би помодриле. Понекад би плава боја постала толико изражена да је било тешко одредити оригиналну боју коже пацијента. Пацијенти би имали тако снажан кашаљ да су неки покидали чак и своје трбушне мишиће. Пена и крв су навирали из уста и носа. Неки су крварили и из ушију, неки повраћали, а други нису могли контролисати своје понашање

Тешки акутни респираторни синдром или САРС (Севере Ацуте Respiratory Syndrome) је заразна болест која се први пут проматрала у новембру 2002. године у кинеској покрајини Гуангдонг, а постала шире актуелна од почетка фебруара 2003. године због већег броја оболелих у Хонг Конгу, Сингапуру, Вијетнаму, Тајвану и Бангкоку, од којих су половина били здравствени радници који су бринули о оболелима. 

Након неколико месеци истраживања данас се зна како је тешки акутни респираторни синдром етиолошки повезан с новим, до сада непознатим, Коронавирусом САРС-ЦоВ (SARS-associated Цоронавирус). Докази САРС-ЦоВ инфекције нађени су код оболелих од САРС-а у више земаља (серолошки или РТ-ПЦР позитивитет, пораст вируса на културама).

Симптоми: Изненадна и брзо растућа, висока температура (преко 38°Ц), упала слузнице ждрела с кашљем и промуклошћу, отежано дисање, болови у мишићима, главобоља.

Птичји грип је заразна болест птица коју узрокују поједини сојеви вируса инфлуензавирус А (неки други сојеви тог вируса узрокују епидемије човечијег грипа). Вирус инфлуенце изузетно је варијабилан и подложан сталним генетичким променама (мутацијама и измени гена међу сојевима) па се појављује у великом броју подтипова и сојева, од којих само мањи број доводи до изражене болести код птица. Један такав патогени сој (подтип Х5Н1), је први пут забележен 1997. године у Хонгконгу и од тада се проширио великим делом Азије и источне Европе.

Укупан број птица које су умрле од грипа или су усмрћене због спречавања ширења заразе процењује се на око 120 милиона.

Симптоми: Инкубација и симптоми су слични као код хуманог типа грипа. Инкубација код болесника одрасле доби траје 7 дана, док је код деце потребно 21 дан. Стопа умирања (леталитет) код хуманог грипа је испод 0,05%, уколико није у питању велика и тешка пандемија новим типом вируса, а код птичјег грипа чак 30 до 70%.

Свињски грип је високо заразна болест коју узрокују различити сојеви вируса грипа. Заступљеност овог обољења је висока међу свињама, али се само 1-4% случајева заврши смртним исходом. Епидемије међу свињама су релативно честе и углавном се јављају у јесен и зиму, па велики број држава спроводи рутинску вакцинацију.

Понекад се инфекција може пренети са животиње на човека, па се повремено бележе случајеви обољевања људи. Од три рода вируса грипа (Orthomyxoviridae) ендемичних за људе, два су такође ендемична за свиње: вирус грипа А и вирус грипа Б.

Симптоми: Симптоми свињског грипа (Х1Н1) су веома слични симптомима обичног грипа. У много случајева, код оболелих од свињског грипа, као један од симптома јавља се и пролив (дијареја) и повраћање, а забележени су и случајеви упале плућа.

Једна је од најмање 30 познатих вирусних болести и једна од четири по живот опасне карантинске хеморагичне грознице, са великом смртношћу оболелих. Како се вирус може задржати до три месеца у ејакулату оболелих ебола се може сматрати и полно преносивом болешћу.

Ову опасну људску болест проузрокују еболавируси који се тренутно разврставају у пет одвојених врста: Заир (ЕБОВ), Судан (СУДВ), Бундибугијо (БДБВ), Форест (ТАФВ) и Рестон (РЕСТВ) и  сви су енедемски у Африци, осим соја Рестор који је ендемски и у деловима Југоисточне Азије и Кине. Имунопатогенеза ебола је комплексна и захтева озбиљна истраживања. Тешки облици болести праћени су бројним компликацијама, вишеструким органским отказом функција и знацима септичког шока. Смртност се креће од 55% до 75%, понекад и више.

Симптоми:  Мучнина, повраћање, и пролив, заједно са смањеном функцијом јетре и бубрега. што може довести до крварења.

Коронавирусна болест 2019. године, препознатљива под скраћеницом ковид 19 или COVID-19 (Цоронавирус дисеасе 2019), заразна је болест узрокована тешким акутним респираторним синдромом вирус корона 2 (САРС-ЦоВ-2). Болест се од 2019. проширила на цео свет што је довело до пандемије вируса корона 2019/20.

Болест је још увек неистражена.

Симптоми: Бол у мишићима, стварање испљувака и грлобоља. У већини случајева долази до благих симптома. С друге стране, тежи симптоми обухватају упалу плућа и отказивање органа.