ПЕТ ГОДИНА ОД РАЗВОДА ЛОНДОНА И БРИСЕЛА: Шта можемо да научимо из Брегзита? Британци сада чине једну ствар коју са ЕУ никако нису могли
Да ли се разлаз исплатио?
Пре пет година, преко пута британског парламента, репортери из целог света извештавали су о исходу референдума о изласку из Европске уније. Већ око два сата ујутру било је јасно да је север Енглеске гласао за развод од Брисела. Око пола пет Би-Би-Си је признао победу брегзитера. Да ли је та одлука добра за Уједињено Краљевство?
СЕВНУЛО УПОЗОРЕЊЕ ИЗ МОСКВЕ ПОПУТ МУЊЕ: Јасна порука Руса, Американци боље да је размотре
ЗЕМЉОТРЕС У КОМШИЛУКУ: Тресло се тло у Румунији, од почетка месеца забележено 26 потреса
ИМУНИЗАЦИЈА У АМЕРИЦИ УСПЕШНА: 70 одсто грађана до 30 година примило анти-ковид серум
Најновија испитивања јавног мњења показују да би исход референдума и данас био исти. Једина разлика је у томе што део еврофилних гласача данас не би гласао за повратак на старо. Тиме је стављена тачка на сваки политички разговор о поновном придруживању. Производи из Европске уније нестали су са рафова. Оно мало што се увезе, увек је препаковано, тако да морате добро да загледате и прочитате најситнија слова како бисте открили земљу порекла неког производа.
Вести из Европске уније ограничене су махом на тему пандемије или међународних скупова на којима учествује и Британија, попут недавног састанка Групе седам најразвијенијих земаља света у Корнволу. Европа је у жижи само за време Евровизије или Европског првенства у фудбалу. Пандемија је додатно чини даљом и неприступачнијом.
Расположења за поновно удруживање нема ни са друге стране Ла Манша. Најновија истраживања аналитичара групе "Уједињено Краљевство у Европи, која се мења", који нису склони влади у Лондону, показује да та тема није међу приоритетима Брисела. Тако речи председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен да "је време за нови почетак са старим пријатељима" падају на, не толико глуве, колико незаинтересоване уши.
- Знамо да су споразум о повлачењу Уједињеног Краљевства и протокол о Северној Ирској најбоље што смо извукли из сложене ситуације. Сада је дужност обеју страна да обезбеде да буду примењени - истиче фон дер Лајен.
Но, пракса је нешто сасвим друго. Северна Ирска је на ивици пуцања. Унионистичка партија Северне Ирске добила је трећег лидера за последња два месеца. Та страна не пристаје на протокол, који де факто повлачи гранични прелаз између Европске уније и Британских острва преко Ирског мора. Лондон жели измене споразума. Даблин предлаже одлагање решења. Европљани су тврди, а цена пинте Гиниса у Британији скаче.
Ништа веселије није ни у Шкотској. Тренутно је у току рат између прве министарке Николе Стурџен и градоначелника Манчестера и претендента на положај новог лидера Лабуриста Ендија Барнама. Наиме, Шкоти су затворили границу према Манчестеру како би зауздали даље погоршање пандемијске слике у Глазгову. Барнам тражи надокнаду штете.
Бивши премијер Гордон Браун упозорава Бориса Џонсона да земља "или мора да се реорганизује или јој прети слом". Децентрализацију земље предвиђа и програм владајућих конзервативаца, који чврсто држе југ Шкотске.
Но, визија децентрализације се дубоко разликује са северне и јужне стране Хадријановог зида. Очување јединства земље прећутно је препуштено војводи од Кембриџа принцу Вилијаму, који је током недавне изузетно успешне турнеје по Шкотској, најавио да се сели у тамошњу краљевску резиденцију Балморал.
Међутим, Борис Џонсон гура свој програм брегзита као да се све ово не дешава. У недостатку споразума о слободној трговини са Сједињеним Државама, који је обећавао Доналд Трамп, Лондон жури да постигне што већи број сличних билатералних споразума. Само у последњих неколико дана постигнути су споразуми са Исландом, Норвешком, Лихтенштајном и, што је најважније, Аустралијом.
- То је добра вест за северно-ирске произвођаче машина, британску аутомобилску индустрију, као и индустрија финансијских и других услуга, а, надам се, и пољопривреднике обе државе - оптимиста је Џонсон.
И ту се назире прави Џонсонов план. Споразум са Камбером одскочна је даска за сличне споразуме са земљама дуж Пацифика. Постбрегзитовска Британија жели свој део тржишта у Азији, која је мотор светске економије. Рачуница је јасна. Лондон је оставио за собом мање од пола милијарде европских потрошача и жели да освоји више милијарди азијских клијената и тиме задржи, пре свега, улогу финансијског центра света.
На руку премијеровом оптимизму иду и најновије прогнозе раста британске привреде од 6.5 одсто. Због тога се Лондону жури и да стави тачку на пандемију. Потпуна нормализација живота очекује се 19. јула до када би требало да буде вакцинисано две трећине становништва. То је оно што жели и просечан грађанин. А од Европе за сада жели само европску фудбалску круну.