БРИТАНИЈО, ВИШЕ НИСИ ПОТРЕБНА ЕВРОПИ Лондон је одиграо своју улогу у ЕУ, шта ће бити даље?

Ипак, многи пословни људи и либерали забринути су да ће Брегзит оставити Европску унију сиромашнијом, мање економски отвореном, и да ће бити мање вероватно да ће развити ону врсту стратешког начина размишљања који је потребан да би Европа почела да се брине о себи.

Насупрот томе, за многе федералисте и друге присталице „све ближе уније“, Брегзит ће ослободити ЕУ од стране досадне државе чланице која је онемогућила ближу интеграцију која је битна за решавање изазова с којима се суочава блок.

Себастијан Курц открио намере Европске уније: Извесно је ОДЛАГАЊЕ БРЕГЗИТА све до маја!

Ставови ових Европљана очигледно одражавају различите визије за будућност ЕУ.

Али они имају једну заједничку ствар: увелико преувеличавају могуће последице по ЕУ када је напусти Британија.

Да ће ЕУ бити мања и сиромашнија због Брегзита, што ће поткопати њену међународну тежину, јесте неспорно. Економија Велике Британије је велика у контексту ЕУ - много већа (по тржишним курсним стопама) него сабрана економска величина држава које су се придружиле ЕУ од 2004.

Она је релативно богата и има највећи допринос буџету ЕУ. Британија такође има снажне демографске податке захваљујући здравој стопи наталитета и нето имиграцији, што доприноси релативно добрим изгледима за економски раст.

Губитак Британије ће смањити величину економије ЕУ за 15 одсто, благо смањити њене изгледе за раст, мало повећати просечну старост и оставити значајну рупу у буџету, што ће довести до резова.

НАСТАВАК ДИСКУСИЈЕ У Давосу кључне теме Брегзит и Венецуела

У ЕУ постоји и брига да ће одласком Британије појачати утицај чланица које су више окренуте националној политици и које су више протекционистичке.

Британија јесте одиграла важну улогу у успостављању јединственог тржишта ЕУ и била је доследни присталица продубљивања. Али, далеко од тога да је она једина либерална земља у ЕУ. Постепено продубљивање јединственог тржишта вероватно би се десило са или без Уједињеног Краљевства.

Међутим, у последње време постала је мање либерална и интернационалистичка.

Гласање да се напусти ЕУ није био позив на већу отвореност, колико год слободарски десничари тврде другачије. На крају крајева, непријатељство према слободи кретања унутар ЕУ је можда био најважнији фактор иза Брегзита.

Давос чека елиту: Брегзит отвара нова питања, трговински конфликти се појачавају

Преувеличан је и страх од тога да ће одласком Британије, ЕУ остати без војне снаге и стратешког размишљања Велике Британије.

Нема сумње да ће Брегзит поткопати потенцијалне војне способности ЕУ: Британија је једна од две велике војне силе блока, заједно са Француском.

Међутим, Британија се доследно опирала покушајима да се развије независна војна надлежност ЕУ, ма колико она била симболична, тврдећи да ће то поткопати НАТО.

Када би Британија остала у ЕУ, слаба посвећеност САД европској одбрани могла би је приморати да прихвати већу улогу ЕУ. Али то би могло и даље радити са Британијом изван ЕУ; одбрана и да се деси и без Британије у Унији: безбедност је једна област у којој би Британија могла да остане релативно блиско повезана са структурама ЕУ.

Далеко највећи изазов са којим се суочава ЕУ је како продубити интеграцију унутар еврозоне, које Британија није чланица. Неуспех да се помире интереси северних држава кредитора монетарне уније са државама дужницима не лежи на Британцима.

Обрт у британском парламенту: "План Б" за "брегзит“ није ни постојао! (видео)

Велика Британија је често критикована због вета у децембру 2011. године на предложени "фискални компакт" ЕУ, чији је циљ да државе чланице уведу строжу буџетску дисциплину.

Али је ЕУ наставила без Британије са тим документом, у облику споразума између влада, а не као једним од споразума ЕУ. А велики изазов са којим се суочава еврозона има мало везе са фискалним циљевима, већ са потребом за утврђивањем ризика, било тако што би државе чланице еврозоне преузеле одговорност за банке једних од других или тако што би се договарале око издавања заједничког дуга у еврозони.

Постојале су велике наде да ће комбинација председавања Емануела Макрона у Француској и канцеларке Ангеле Меркел у Немачкој отворити пут напретку у овим областима, али договорене реформе ће у најбољем случају бити постепене.

Коначно, Британија је свакако била препрека ближој сарадњи у области одбране у оквиру ЕУ, а како Британија напушта Унију, у овој области може доћи до одређеног напретка.

Али губитак Британије неће учинити ништа како би се решиле конкретне препреке за веће војне надлежности ЕУ, насупрот политичким и филозофским. Осим Британије и Француске, веће државе чланице ЕУ троше премало на одбрану.

Буџети су у порасту, али не довољно да би се заиста решили проблеми, а ти буџети би се и могли опет смањити, у случају следеће економске кризе. Веће удруживање војних трошкова помоћи ће смањењу цене опреме, али неће заменити веће ресурсе.

Брегзит неће претворити ЕУ у протекционистичку организацију која гледа унутра, нити је ослободити да испуни своју судбину да постане Уједињене државе Европе.

ТЕРЕЗА МЕЈ ОДЛУЧНА: ''Још више ћу се залагати да се одобри излаз из ЕУ''

Реалност је више прозаична. ЕУ ће бити економски мања и имати нешто слабије изгледе за раст, али неће се окренути унутра - барем не као резултат губитка Велике Британије.

Али ни ЕУ неће бити уједињенија и кохерентнија када се "ослободи" Британаца. Европа има бројне друге препреке на свом путу, а међу њима није важна Велика Британија.