ПРЕДИЗБОРНА РЕТОРИКА ИЛИ ВИЗИЈА: Трамп жели "велику Америку", значи ли то "развод" од Кине
Трамп тврди да има план да претвори САД у произвођачку суперсилу света
Како би осигурао други мандат Трамп даје разна обећања, а нека понавља од пре четири године. До бирача, нових и старих, покушава да дође на разне начине, баш као и његов ривал Џо Бајден, но једно обећање - или "визија будућности" - има далеко већу тежину. Реч је о идеји "одвајања од Кине".
КОНАЧНО! Почиње најбољи фудбал на свету, већ вечерас ће све да пуца
КОРОНА ГАЗИ, А АНЕСТЕЗИОЛОГА НИ ЗА ЛЕК: Мрачна упозорења лекара
ИТАЛИЈАНСКУ ПОКРАЈИНУ ЈЕ ПРЕГАЗИЛА КОРОНА: Сада се припрема за нови КАРАНТИН
Шта то заправо значи? Сама реч већ нам доста говори. Наравно, да би се нешто одвојило од нечег прво с тиме мора бити спојено, а када говоримо о односу Кине и САД-а, уз сву оштру реторику и напетости које су се нагомилале последњих месеци и година (нарочито откако се у Белој кући налази Доналд Трамп), ове две земље, две највеће економије света, још су увек итекако повезане. Штавише, економска симбиоза између САД-а и Кине толико је снажна да једна земља без друге готово да не могу економски постојати.
Када би једна страна "изашла" из овог "брака" дошло би до великог потреса у самим темељима обе економије, а самим тим и глобално јер, рецимо то још једном, говоримо о две највеће економије света. Али Трамп сада управо то и предлаже, зар не? Чини се. Уколико је по том питању озбиљан, односно ако ово није само предизборна реторика (јер код гласача, нарочито радника који су остали без посла због пресељења индустрије и производње у Азију, та прича јако добро пролази), онда то значи да је на помолу "други део" Трамповог грандиозног плана којег има намеру спровести у дело у свом другом мандату.
Како то мисли да изведе? Пре него што дамо одговор на то питање погледајмо шта је до сада направио, а направио је заправо подоста. Као прво, економски и трговински односи између САД-а и Кине више дефинитивно нису "глатки". Пре Трампа, САД су повремено упућивале критике према Кини на рачун непостојања демократије у овој најмногољуднијој земљи, но када је реч о трговинском односу ту се нарочито пазило на одржавање непромењеног стања. Трамп је такав приступ према Кини "пресекао" покренувши прави трговински рат с Кином. Дошло је до размене увођења бројних тарифа, али и све друге претње су се мултипликовале. Војне напетости су такође знатно више (Тајвански пролаз, Јужно кинеско море). Пред крај овог првог мандата Трамп је кренуо у велики напад на кинески дигитални пробој.
Ухватио је и Демократе "на спавању" знајући да неће моћи, због идеолошких разлога, бранити Кину, тако да је Кина постала синоним за новог америчког непријатеља. Заправо оно што је Обамина администрација учинила Русији Трампова је сада учинила Кини. Није тајна да Републиканци генерално нису склони "симбиози" с Кином док код Демократа можемо препознати две фракције с тим да је ова про-кинеска можда мало снажнија. Једноставно у овом тренутку већини америчких интересних група одговора заоштравање односа с Кином (нажалост и америчком војно-индустријском комплексу!) и зато Трамп може с релативном лакоћом ићи напред јер код куће и нема снажнију опозицију. Чак и Трампу иницијално врло несклона Силицијумска долина, која је била појам гурања неолибералног приступа, сада настоји да се пред Кином сакрије под државне скуте.
Може се рећи да је и Кинезе "уловио" неспремне. То се најбоље види по кинеским реакцијама које су стриктно дефанзивне (узвраћање истом мером уз "инсистирање на повратку на добре односе"!). Претпоставка је да би коначан развод овог брака - и то онај потпуни јер "раздвајање" овде, у економском смислу, не признаје ни "брак из интереса" већ потпуни раскол - био велики шок за обе земље, али Трамп верује да би се Америка од тога пуно лакше опоравила. Штавише, његов слоган "Учинимо Америку поново великом" директно је (и једино) остварив ако крене с тим планом.
Шта би конкретно значило то "раздвајање"? То би пре свега морало укључивати повлачење америчке производње из Кине. Али где? Трамп жели да то буду саме САД. И мора се признати, када би у томе успео, био би то економски подвиг какав у овом веку још није виђен. За време говора 7. септембра Трамп је поручио: "Учинићемо Америку произвођачком суперсилом света - прекинућемо своју зависност од Кине једном за свагда. Било да ћемо то остварити кроз „раздвајање“ или кроз огромне тарифе, као што сам већ почео, окончаћемо зависност од Кине, не смемо зависити од ње".
- Када не бисмо пословали с Кином не бисмо губили милијарде долара - такође је том приликом поручио Трамп. Наравно, притом се мисли на и даље "тврдоглаво високи" трговински дефицит који САД имају према Кини. Али зар нисмо рекли да ова симбиоза одговара и САД-у и Кини? Како може одговарати ако САД "губи милијарде долара"? Губи, према Трампу. Немојмо сметнути с ума да је Трамп врхунски манипулатор, а са статистикама се најлакше манипулише...
Да, САД имају велики трговински дефицит с Кином који упркос свим Трамповим мерама и даље расте. У јулу је порастао за додатних 1,6 милијарди долара те сада износи 28,3 милијарде. Али оно што Трамп лукаво не спомиње је чињеница да је Кина и даље јефтини производни погон за бројне америчке компаније. Када би се то узело у обзир питање је ко на крају има већу корист од кога. У сваком случају, корист јесте обострана, али постоји проблем. Наиме, САД и Кина нису сложни брачни партнери који будућност граде заједно, они су паразит једно другом и настоје се међусобно искористити. Искористити с којим коначним циљем? Доминације, наравно.
САД су сада у страху да Кина боље "игра" ту игру и да ће, ако се овај однос настави, она избити на врх и постати водећа сила света. Једини начин да се то заустави, тако барем верује добар део америчких стратега (које Трамп слуша), је да се спроведе дубоко и оштро "раздвајање" - како и сам Трамп каже, да се америчка зависност (производња) од Кине прекине "за свагда".
Не би чудило да и друга страна, демократска, размишља бар делимично на сличан начин, али Трамп ће тврдити супротно. Свог ривала Бајдена назвао је "пијуном Пекинга" истичући како Бајден планира "предати америчка радна места Кини". Судећи према оном што Бајден говори када је реч о спољној политици Трамп по обичају претерује, али у сврху политичког надметања и може јер ипак је Бајден потпредседник из две Обамине администрације, а иста је итекако неговала статус quo с Кином.
Није тајна да је Трамп "председник од економије" - то је његов заштитни знак и ако ће Американци поново гласати за њега онда ће то бити примарно због тога. Исто тако није тајна да се америчка економија под њим показала изузетно жилавом. - Наш успон је спектакуларан и опорављамо се од пандемије пуно брже од других земаља - тврди Трамп. Већ смо рекли да статистика може бити варљива, одређене бројке иду на руку Трампу. Амерички БДП у другом кварталу пао је за 9,5 одсто што је мање од теже погођених великих економија попут Немачке и Британије. Надаље, почетком септембра стигао је извештај који показује како је незапосленост у САД-у свега 8,4 одсто - то су импресивне бројке. Америка је успела да врати на посао око половину од 22 милиона Американаца који су га због пандемије изгубили у марту и априлу ове године.
Што се пак тиче "раздвајања" од Кине Трамп то приказује као историјску прилику за Америку и Американце, а моћи ће је имати само ако њему дају глас. У практичном смислу тешко је рећи је ли такав амбициозан план уопште изводљив. Замислимо да Америка заиста пресели сву своју производњу натраг у САД. Колико би ти производи коштали на међународном и домаћем тржишту?! Јако пуно - јер тешко је замислити да би амерички радници радили по "кинеским условима" (тешко, али не и немогуће).
Наравно, увек постоји и могућност да Трамп прича једно, а планира нешто сасвим друго. Шта ако је "раздвајање" од Кине само пребацивање производње у неку другу земљу која је још боље опремљена за "фабрике зноја" (рецимо Индија - која би јако волела да види такав сценарио!). Или пак те "фабрике зноја" заиста ускоро долазе у САД? На крају дана амерички стратези могу предлагати и ово и оно, али Трампов примарни посао је удовољити интересима америчке капиталистичке класе.