КУДА? ПУТЕМ СЛОБОДЕ ИЛИ СТАЗОМ ХАОСА: Ову државу су ратови ЗАОБИЛАЗИЛИ све до сада, да ли ће се то променити?

Ситуација у Сенегалу је напета. Јуче су напокон одржани раније одгађани парламентарни избори, а о исходу истих зависиће и исход велике кризе у коју је ова земља упала још касног пролећа прошле године. 

Наиме, 1. јуна изречена је пресуда против главног опозиционог актера, Оусманеа Сонкоа - осуђен је на две године затвора на темељу контроверзне пресуде која га терети да је "корумпирао омладину". Покушали су да га осуде и за силовање, али те оптужбе нису прошле.

Реч је о веома популарном политичару који је најавио жестоку борбу против корупције и дубинске промене у овој афричкој земљи. Његове присталице тврде да је етаблирани политички режим на све начине покушао да га онемогући у кандидатури за председника након што се испоставило да има највеће шансе за победом.

Од онда трају демонстрације и немири у Сенегалу, а у сукобима полиције и присталица Сонкоа убијено је преко 50 особа. За ширу Африку ово можда не би била тако значајна вест, али за Сенегал свакако јесте. Јер Сенегал је без двоумљења најстабилнија афричка демократија.

Откако се земља осамосталила од Француске 1960. године нису имали ни државне ударе ни грађанске ратове, нешто што је похарало све њихове комшије, ближе и даље.

Од осамостаљења власт се у Сенегалу мењала само на један начин - путем гласачких листића, што је, за афричке политичке појмове, поприличан успех. Наравно, функционална демократија не значи да је ситуација у Сенегалу добра. Штавише, велика популарност Сонкоа потврда је да су становници бесни, нарочито млади који су итекако свесни колико корумпирана политичка елита граби за себе и продаје земљу страним компанијама (прије свега француским).

Као и другде широм Африке, а нарочито западне Африке којом је некада доминирала Француска, и у Сенегалу се пробудио снажан отпор и жеља за већом самосталношћу, суверенитетом. Многима је јасно да "узорна демократија" то није донела, али би могла. Тако су барем мислили кад је своју кандидатуру најавио 50-годишњи Оусмане Сонко.

Њега су покушали да дискредитују и на начин да се тврдило да је близак Муслиманској браћи (МБ) и да планира Сенегал да претвори у упориште за салафистичке екстремисте. Сонко није радикал каквим га приказују, али у жељи да дође до власти вероватно јесте спреман да прихвати подршку и оних бирача који јесу склони МБ-у.

Укратко, по већ виђеном процесу, власт која је волела да се дичи својом демократичношћу брзо је покушала да угуши демократске процесе кад су видели да би могли да остану без контроле над земљом.

На тој власти се налази председник Маки Сал који је одрадио два мандата (на власти је од 2012. године) и иако не може поново да се кандидује, у складу са Уставом, покушао је на разне начине да спречи опозицију да дође на власт, укључујући дисквалификацију противкандидата и одгађањем избора.

На међународном плану Сал је заиста близак западним силама и њиховим савезницима у широј регији. Подржао је 2015. саудијску интервенцију у Јемену па је послао 2.100 сенегалских војника у помоћ. Две године касније послао је трупе у Гамбију у склопу ECOWAS војне интервенције против тамошње власти.

По питању рата у Украјини, као и већина афричких земаља, заузео је неутралан став па се од онда састао и са Путином у Москви и Зеленским у Кијеву.

Његова владајућа центристичка странка, АПР (Алијанса за Републику), дала је свог кандидата Амадоуа Баа, али нису могли да зауставе опозицију у потпуности иако јесу Сонкоа у кандидатури.

Сонкова странка ПАСТЕФ (Афрички родољуби Сенегала за рад, етику и братство) - која је основана 2014. од стране њега и угашена прошле године од стране Министарства унутрашњих послова - ипак се изборила да на изборима буде присутан њихов кандидат (мада формално независан), он је Басироу Диомаје Фаје (44).

Као и његов ментор Сонко, Фаје је у први план ставио борбу против корупције, али и потребу за променом система па је притом нагласио како подржава левичарски пан-африканизам с циљем "повратка сенегалског суверенитета". 

Многи сматрају како то заправо представља дистанцирање од западних сила, пре свега Француске (најавио је "борбу против француског економског гушења") која нагло губи своје савезнике широм западне Африке и то тако што народи устају против њима лојалних корумпираних елита.

Сенегал би, ако старе елите не одлуче силом да задрже контролу, могао да крене путем ширег афричког отпора и то још једном преко демократских избора. Наиме, задње информације говоре како је Фаје у вођству иако још нема службених резултата. Могућ је и други круг, зависно од тога какав буде резултат.

У овом тренутку много тога је могуће. Цела прича може да се заврши мирно, а може доћи и до велике кризе ако стара владајућа гарнитура одбије да преда власт, у случају да изгубе изборе. Исход ће бити битан не само за Сенегал већ и за целу Африку која пролази кроз дубоке промене, нарочито након побуна у Малију, Буркини Фасо и Нигеру.

Извор: Србија Данас/Адванце.хр/Пренео: В.М.