(МАПА) ПРИКРИВЕНЕ НАМЕРЕ: Ирачани плански ГОНЕ џихадисте ИС ка Сирији, ево и зашто!

С обзиром да су се односи Анкаре и Москве побољшали, Вашингтон тренутно са резервом рачуна на подршку регионалне силе са Босфора, која представља главног америчког посредника за сарадњу са исламским светом.  Пентагону је потребна тактика која ће изменити стање на фронту. Из тог разлога, покренута је офанзива на Мосул. 

Шта САД добијају офанзивом ирачких снага?

Усмеравањем џихадиста ка Сирији, растерећује се ''умерена опозиција'', која добија прилику да покрене најављену офанзиву на Алеп. Истовремено се смањује притисак и на Ал Нусра фронт, а џихадисти који би пристигли из Сирије, ојачали би редове Исламске државе.

Како би ова операција успела, ирачке оклопне јединице напредују правцем Мосул-Рака према истоку Сирије. То се одвија у складу са тврдњом шефа Пентагона, Ештона Картера, којом је овај амерички званичник најавио пад Раке. По његовом мишљењу, коалиција ће већ кроз неколико недеља освојити другу престоницу Исламске државе. Он је то изјавио и пре почетка офанзиве на Мосул, изоставивши чињеницу да то подразумева нарушавање суверенитета Сирије.

Турска на ове потезе гледа као на још једну одличну прилику, па је правовремено почела да групише своју борбену технику и усмерава је у правцу север-југ, ка сиријско-турској граници. Иако Анкара наглашава да не претендује на тереторију суседних држава - Ирака и Сирије. Турске снаге су и раније упадале на територију Сирије, под изговором да спроводе акцију против Курда.

Потенцијални напади на Сирију из правца севера и истока и офанзива ''умерене опозиције'' на Алеп, оптеретила би сиријску армију и натерала је да се поново бори на неколико фронтова. Из тог разлога, на делу је мудар покушај Америке да изазове још већу пометњу на сиријском ратишту и истовремено оправда стотине милиона долара потрошених на неуспелу америчку војну кампању у Ираку.

Након неуспешне Западне иницијативе за увођење зоне забрањеног лета над Сиријом, чиме би Ваздушно-космичке снаге Русије биле спречене да пружају ваздушну подршку Асадовим копненим трупама, а затим и немогућности коалиције предвођене САД да покрене масовне ваздушне нападе на сиријску армију ради руских појачања у виду противваздушних система, Вашингтон се окренуо тренутно једином решењу за повратак јачег америчког утицаја у Сирији.

Вести о Сирији и Ираку можете прочитати ОВДЕ.