Каква је ПОСТ КОВИД ГЕОПОЛИТИКА Латинске Америке: Професор Пајовић објашњава зашто се државе окрећу Русији и Кини
Нова геополитика Латинске Америке
Професор др Слободан Пајовић, са Факултета друштвених наука у Београду, почасни доктор Националног Универзитета у Атини, дописни члан Академије наука у Парагвају, један од највећих познавалаца геополитичких прилика у земљама Латинске Америке гостовао је у јутарњем програму РТС-а.
Овом приликом говорио је о тренутним приликама у земљама Латинске Америке у време пандемије, али и о основним цртама пост пандемијске Латинске Америке.
- Латиноамерички континент деценијама живи на танкој линији раздвајања између левичарских идеја, чији корени сежу до ослободилачких борби народа против шпанске, португалске и француске колонијалне власти у 19. веку. Тада су и формиране националне државе - каже др Пајовић.
Др Пајовић је истакао да је "комплексна политичка и економска ситуација, праћена мигрантском кризом додатно погоршана због тешке здравствене ситуације. Пандемија ковид-19 постала је катализатор унутрашње, али и спољне политике ових земаља према свету".
НЕВЕРОВАТНО! Алекса пронашао ДЕТЕЛИНУ са четири листа и постао МИЛИОНЕР
"СТВАРИ СУ ПРЕШЛЕ ГРАНИЦЕ ЛОГИКЕ" Либан у никад горој ситуацији, влада у оставци на удару
СПУТЊИК В И АСТРАЗЕНЕКА КАО ЈЕДНА ВАКЦИНА ПРОТИВ КОРОНЕ: Руси открили када очекују прве резултате истраживања
На питање зашто је у Бразилу настао мутирани сој корона вируса, др Пајовић одговора да се он назива "манао" сој или амазонски сој, што је утврђено од стране Тропског института Универзитета у Сао Паулу и Оксфордског универзитета.
- Он настаје због интензивног преношења вируса, и због одређених климатских услова али и других околности. Врло је важно напоменути да је он двоструко снажнији у преношењу од првобитне верзије ковид-19 и смртност му је знатно јача - каже је др Пајовић.
Професор истиче да је цела ситуација довела до колапса здравственог система у Бразилу из више разлога.
- У Бразилу је обезбеђено само основно здравствено осуигурање, сада имамо ситуацију да је велика навала пацијената. Пре само неколико дана било је готово 90.000 заражених, скоро 1.900 мртвих. То је катастрофална ситуација. Такође, Бразил је вакцинисао свега 3 посто становништва због недостатка вакцина. Све то може да се повеже и политички. Председник Болсанаро је противник вакцинације и његова крилатица је да економија мора да превлада здравствено стање народа - наводи професор.
Што се тиче геоплотичких промена у земљама Латинске америке, професро каже да су оне су већ видљиве.
- Латинска америка која је увек била део запада, још од Монроове доктрине из 1823. године, и део хегемонистичког простора САД, по први пут у 21. веку сада отворено иде на исток, Русију, Кину и Индију. То је нова геополитика Латинске Америке, која се назива пост ковид гео политика - напомиње професор.
Професор каже да мигантска криза представља дуг историјски проблем САД, посебно Мексика, али и осталог дела Латинске Америке.
- Мексико има веома значајан геостратешки положај , али врло рањив. Поред северне границе са САД, важна је и јужна, са Гватемалом, одакле је највећи прилив миграната. Чак 80 посто миграната иде из центалне Америке, преко Мексика у Северну Америку. Ту се налазе разни путеви трговина људима, наркотицима, организовани криминал - наводи преофесор др Пајовић.
Др Пајовић истиче да су за време администрације председника Трампа односи Мексика и САД били у врло незгодној фази, јер за Трампа су миграције биле приоритетно питање у односима са Мексиком, што је председник Мексика Лопез Обрадор одбацио. Он је тражио равноправан однос у решавању овог питања, рекавши да то није само мексичко питање. Таква ситуација довела је до катастрофе. Према најновијим подацима готово 30.000 избеглица је месечно прелазило границу, у фебруару 66.000, а у марту 92.000 избеглица, напомиње професор.
- Можете замислити који је то изазов за Мексико усред короне, ако се узме у обзир да је Фајзер испунио само 1.6 посто склопљених уговора за испоруку вакцина земљама Латинске Америке - каже проф. др Пајовић.
Професор нарочито напомиње да је економска контракција, односно пад економије, уједно и највећи забележени, скоро 8 посто - што је резултирало са готово 40 милиона нових сиромаха у Латинској Америци.
- У готово свим земљама имали смо нереде. Сукоб између прогресизма и неолиберализма је сукоб де фацто око будућности Латинске Америке. Неолиберална реформа је потпуно оголила државу, потпуно је укинула све државне ингеренције у односу на социјалну, здравствену, образовну сферу. Док су прогресивне владе које су почетком 21. века почеле да долазе на власт, уз већ револуцинаран боливаријански режим у Венецуели, обновили државу и дали држави протагонизам у решавању нагомлиланих социјалних проблема. Ту имамо сукоб између неолибералне доктрине, који у први план ставља тржиште и имамо једну политику која покушава да реши социјална питања и да смањи проценат сиромаштва - објашњава професор Факултета друштвених наука у Београду.
Професор даље објашњава да је управо ковид показао да САД нису у стању да одржавају хегомонију у целом свету.
- Имамо пример у Аргентини, где се председница окренула руском Спутњику. Она је у своја два мандата развила одличне односе са Русијом. У Бразилу, без обзира на десничарског председника, имамо гувернера најбогатијег дела Бразила, Сао Паола, који се окренуо Кини. То значи да долази до формирања нових геоекономских простора на тлу Латинске Америке, који нису под америчким утицајем - каже проф. др Пајовић и додаје:
- На пример питање опстанка револуције у Венецуели. Ту је дошло је до баланса интереса у оквиру Латинске Америке, тако да режим Николаса Мадура више није тако изложен могућности стране војне интервенције, као што је то било на почетку мандата председника Трампа - објашњава професор Факултета друштвених наука.
Професор је напоменуо да је мало познато да је и Турска присутна у Латинској Америци, Иран, па и Индија. То су нови политички и економски актери који на неки начин утичу да долази до баланса у хегемонији САД, истиче професор Пајовић.