Пут Карлеса Пуџдемона којим се ређе иде: Од новинара до вође сепаратиста
Потиче из традиционалне породице
Председник Каталоније, која је упркос забранама шпанских власти у недељу спровела референдум о независности, Карлес Пуџдемон, на почецима своје професионалне каријере бавио се новинарством пишући за неколико локалних новина.
Каталонци траже заштиту Европске уније, Брисел још не реагује
У новинарској каријери је брзо напредовао и био директор Каталонске новинске агенције, а затим и недељника "Каталонија тудеј", пренеле су агенције.
Као дугогодишњи симпатизер, а затим и као члан партије Цонвергенце анд Унион (ЦиУ), политички каријеру је започео на месту парламентарца 2006.
Већ 2011. изабран је за градоначелника Ђироне, где је и живео четири године, да би затим био изабран на место председника Асоцијације општина за независност.
За председника Каталоније изабран је 10. јануара 2016.
Пуџдемон потиче из старе и традицији окренуте каталонске породице. Рођен је у фамилији са осморо мушке деце.
Након завршеног школовања посветио се новинарству са посебним акцентом на извештавање из Каталоније. Године 1988. сакупља све европске референце о Каталонији како би израдио публикацију која ће се бавити њеном историјом и културом.
Ожењен је румунском новинарком Марцелом Топор са којом има две ћерке.
Подсетимо, становнштво у Каталонији се јуче изјаснило о независности, упркос судској забрани референдума и интервенцији полиције.
Тамошња влада је објавила да је на референдум изашло готово 2,26 милиона бирача, од чега их је 90 посто гласало за независност те североисточне шпанске покрајине.
По окончању референдума Пуџемон је изјавио да је "остварено право да Каталонија буде независна држава у облику републике".
- Влада којом председавам ће идућих дана послати у парламент израз жеље за суверенитетом нашег народа, односно резултате данашњег изјашњавања, како би се могао применити закон о референдуму - рекао је Пуџдемон.
Синдром БАЛКАНИЗАЦИЈЕ захватио Шпанију: Дешавања у Каталонији додатно ће УЗДРМАТИ Европску унију
Шпанска полиција је током заузимања 92 школе с гласачким кутијама растеривала грађане који су их телима бранили након чега су повређене 844 особе, од којих дванаест полицајаца док су четири особе ухапшене.
Шпански Уставни суд је раније поништио закон о референдуму донесен у каталонском парламенту те изјашњавање прогласило незаконитим.
Групе које се залажу за независност Каталоније и синдикати најавили су генерални штрајк за уторак у знак протеста против полицијске акције усмерене против референдума, али и како би искористили занос људи исказан у недељу.