ЗАПАД У СТРАХУ ПРЕД МОЋНИМ ОРУЖЈЕМ: Руска морнарица има НОВУ подморницу са СПЕЦИЈАЛНИМ ПОГОНОМ, ево шта ће све моћи (ВИДЕО)
Екстремно издржљива и веома тиха.
Руска ратна морнарица добила је ових дана своју прву серијски произведену подморницу на конвенционални погон класе Лада. Реч је о подморници названој Кронстадт, за које западни аналитичари верују да има уграђене погонске литијум-јонске батерије, због којих би могла да буде екстремно издржљива под водом, али истовремено и врло тиха.
ЗАПАД ЖИВИ У ПОТПУНОЈ ИЛУЗИЈИ! Москва спустила Америку на земљу: "САД нису ни теоретски спремне да преговарају са Русијом"
ЧЕТИРИ КАНДИДАТА ИЗЛАЗИ НА ИЗБОРЕ: Ево ко ће све стати Путину на црту
УЗНЕМИРУЈУЋИ СНИМЦИ ИЗВЛАЧЕЊА ОЛУПИНЕ РУСКОГ ХЕЛИКОПТЕРА: Пао на залеђено језеро, погинула искусна посада, ВЕРУЈЕ СЕ ДА ЈЕ ОВО УЗРОК ТРАГЕДИЈЕ (ВИДЕО)
Подморнице класе Лада, које би требало да замене оне из већ застареле класе Кило, а у склопу Црноморске флоте редовно учествују у специјалној војној операцији.
Медијска мрежа руског министарства обране, известила је прошле недеље да је Кронстадт уврштен у 161. подморничку дивизију Северне флоте. На церемонији, за коју портал The War Зоне наводи да је вероватно одржана у поморској бази Пољарни код Мурманска, заставу руске ратне морнарице с Андријиним крстом уручио је заповеднику нове подморнице заповедник Северне флоте, адмирал Николај Јевменов.
Изграђен у бродоградилишту руског Адмиралитета у Санкт Петербургу, Кронстадт је дугачак 60,9 метара и има потисну снагу од 2.700 тона. Његово наоружање укључује крстареће ракете Калибр за нападе на копнене циљеве, а оне се интензивно користе у рату у Украјини. Руске подморнице у Црном мору лансирају Калибр из шест торпедних цеви од 53 центиметра, а могу да се напуне торпедима или минама.
Руско министарство обране тврди да Кронстадт има дубину роњења већу од 300 метара и способност релативно дугог деловања испод површине, без потребе за израњањем због пуњења батерија. Већина система је аутоматизована, што резултира посадом од само 35 официра и морнара.
Након дужег раздобља, у којем је њена подморничка флота из доба Хладног рата чекала боље дане, руској је морнарици у последњих десетак година стављено на располагање више новијих пловила, што је довело до пораста подводних операција, посебно у Атлантском океану. Руско министарство обране прецизира да је морнарица уназад десетак година добила чак 24 подморнице различитих дизајна, осам пута више у поређењу са претходном деценијом.
Међутим пут до стављања Кронстадта у службу није био лак. Аналитичари истичу да је Лада развијена као наследник класе Кило, застареле конструкције која још чини већину руске конвенционалне подморничке флоте, али је тај дуготрајан рад на новој класи присилио Русију да настави с изградњом мање напредне, али појачане класе Кило. У поређењу са Килом, Лада има потпуно нови дизајн, укључујући конструкцију с једним трупом, тегљени сонар и друге модерне карактеристике.
Тачне могућности најновије руске сонарне технологије нису јасне, али ако буду делотворни, Ладини сонари могли би да пруже кључну предност у откривању непријатељских подморница. С друге стране руски напори да развију напредни погонски систем за класу Лада били су мање успешни. Планирано је да се та класа опреми погонским системом независним од ваздуха (АИП), што би знатно продужило време у којем може остати потопљена, а отежало би и њено откривање. Притом ваља указати да АИП, ако исправно ради, може дизел-електричну подморницу да приближи нуклеарним јуришним верзијама, иако у ограниченом степену и само у под одређеним условима.
Стручњаци наводе како је нејасно шта је пошло по злу, али подсећају да је прототип класе Лада наишао на проблеме после пуштања у погон 2010. и чинило се да ће бити повучен из употребе. Русија је тада одустала од АИП-а за класу Лада, упркос томе што је била предводница у тој технологији још од 1950-их година.
Било је говора да се недостатак АИП-а може превладати употребом литијум-јонских батерија, иако још није јасно је ли то случај с Кронстадтом и будућим сестринским подморницама које су у изградњи. Ако се покаже да класа Лада заиста користи поменуте батерије, то би значило да би могле имати екстремну издржљивост под водом с врло тихим радом за дизел-електрични брод.
Уз то, аналитичари упозоравају да би класа Лада могла бити врло моћна при деловању у уским обалним подручјима, а значајна је и њезина способност за лансирање крстарећих пројектила на копнене циљеве. Притом подсећају да подморнице класе Кило и надаље играју главну улогу у нападима на циљеве широм Украјине.
Уз споменути Калибр, нова класа могла би да испаљује и Клуб, сродну крстарећу ракету која пружа снажну отпорност на противбродске мере. Али стручњаци указују на то да класа Лада нема систем вертикалног лансирања који би обезбедио већи капацитет за такво оружје. Добри познаваоци руских подморница сматрају да би Лада могла да буде важан додатак руској морнарици, али додају да то зависи од капацитета индустрије која се налази под санкцијама Запада.
Србија Данас/Тпортал