САД СВЕ БЛИЖЕ ГРАЂАНСКОМ РАТУ НЕГО ШТО СЕ МИСЛИ: Саветник ЦИА указује по чему ће се сукоб разликовати од рата 1861. године!
САД су - ближе грађанском рату него што би било ко од нас желео да верује - рекао је члан кључног саветодавног одбора ЦИА.
Анализа Барбаре Ф. Волтер, професорке политичких наука на Универзитету Калифорније у Сан Дијегу која седи у Радној групи за политичку нестабилност, садржана је у књизи која би требало да буде објављена следеће године, а први известио Вашингтон пост.
То долази усред све веће забринутости због оштрих политичких подела продубљених одбијањем бившег председника Доналда Трампа да прихвати пораз на изборима 2020.
Трампова лаж да је његов пораз од Џоа Бајдена изазван масовном изборном преваром подстакла је смртоносни напад на амерички Капитол 6. јануара, због чега је Трамп опозван и по други пут ослобођен, остављајући му слободу да се поново кандидује за функцију.
ЕУ о пољском закону: Озбиљни ризици по слободу медија
НАПАДНУТА БЕЛОРУСКА АМБАСАДА: Дипломата тешко повређен, хитно пребачен у болницу
КАТАНАЦ НА ЈЕДАН ОД НАЈПОЗНАТИЈИХ МУЗЕЈА У ЛОНДОНУ: Нема ко да ради због короне
"Велика лаж" такође подстиче потезе међу републиканцима да ограниче гласање група које се ослањају на демократе и да олакшају поништавање изборних резултата.
Такви потези остају без контрадикторности демократа које траже савезни одговор, али су заустављене филибустером, правилом Сената које захтева супервећину за већину закона.
Поред тога, иако су републикански председнички кандидати победили на изборима само једном од 1988. године, ГОП је, играјући тврдоглаво политичко, опскрбила врховни суд конзервативцима, који су бројнији од либерала 6-3.
Сви такви фактори и више – укључујући пандемију која је подстакла отпор влади – допринели су подели коју је Волтер проучавао.
Прошлог месеца је твитовала: „ЦИА заправо има радну групу осмишљену да покуша да предвиди где и када ће политичка нестабилност и сукоби вероватно избити широм света. Само није законски дозвољено гледати у САД. То значи да смо слепи за факторе ризика који се овде брзо појављују."
Књига у којој Волтер разматра те факторе ризика у САД, Како почињу грађански ратови, биће објављена у јануару. Према Посту, Волтер пише: „Нико не жели да верује да је њихова вољена демократија у опадању или да иде ка рату.
Али „да сте аналитичар у страној земљи који гледа на догађаје у Америци - на исти начин на који бисте гледали на догађаје у Украјини, Обали Слоноваче или Венецуели - спустили бисте се на контролну листу, процењујући сваки од услова који изазивају грађански рат вероватно”.
"А оно што бисте открили јесте да су Сједињене Државе, демократија основана пре више од два века, ушле на веома опасну територију.
Волтер, наводи Пост, закључује да су САД прошле кроз фазе „пре-побуњеничког” и „почетног сукоба” и да су сада можда у „отвореном сукобу”, почевши од нереда на Капитолу.
Позивајући се на аналитику коју користи Центар за системски мир, Волтер такође каже да су САД постале „анократија“ – „негде између демократије и аутократске државе“.
САД су водиле грађански рат од 1861. до 1865. и против држава које су се отцепиле у покушају да задрже ропство.
Процене о броју погинулих варирају. Амерички Battlefield Труст процењује да има 620.000 и каже: „Узети као проценат данашње популације, број људи би се попео на чак 6 милиона душа.
У недељу је Сидни Блументал, бивши Клинтонов саветник који је постао биограф Абрахама Линколна и сарадник Гардијана, рекао: „Сецесионисти су 1861. прихватили Линколнов избор као поштен и легитиман".
Тренутна ситуација је, како је рекао, „супротна. Трампово довођење у питање избора, које су републикански лидери испрва одбацили након напада на Капитол, довело је до кризе, истинске кризе легитимитета.
С обзиром да републиканци држе полуге власти док су изборна мањина фактор који доприноси, Блументал је рекла: „Ова криза метастазира кроз систем током времена, тако да је могуће да ће се за сваки блиски избор тврдити да су лажни и лажни.
Блументал је рекла да не очекује да ће се САД упустити у директан грађански рат, „секција против секције“ и укључити постављање војски.
Ако би групе десничарских милиција покушале да опонашају сецесионисте из 1860-их и покушају да „силом заузму савезне тврђаве и канцеларије“, рекао је: „Мислим да бисте имали прилично поверења да би то било готово веома, веома брзо [дато ] веома снажан и чврст осећај у врху америчке војске за њену уставну, неполитичку улогу.
"Али имајући у виду пролиферацију оружја, могло би доћи до било каквог броја наизглед насумичних аката насиља који долазе од ових организованих милиција, које су заиста осветници и са партизанским плановима, а ми нисмо ушли у ту фазу.
"Права ноћна мора би била таква врста сукоба ниског интензитета."
Међу академицима, Валтер није сам у дијагностицирању озбиљних проблема са демократијом у САД. У новембру, Међународни истраживачки центар ИДЕА, са седиштем у Шведској, додао је САД на листу „назадњих“ демократија, захваљујући „видљивом погоршању“ који датира из 2019.
Такође је идентификовала „историјску прекретницу … у 2020-21. када је бивши председник Доналд Трамп довео у питање легитимност резултата избора 2020.“.
Анкете су откриле сличне бриге – и упозорења. У новембру, Институт за истраживање јавних религија питао је бираче да ли се слажу са изјавом: „Пошто су ствари толико скренуле са колосека, прави амерички патриоти ће можда морати да прибегну насиљу да би спасили нашу земљу.
Анкета је показала да се 18% испитаника слаже. Међу републиканцима, међутим, тај број је био 30%.
На Твитеру, Волтер се захвалила Посту што је покрио њену књигу. Такође је рекла: „Волела бих да имам боље вести за свет, али нисам могла да ћутим знајући шта знам.