САСТАНАК КОЈИ ЈЕ МОГАО ПРОМЕНИТИ ИСТОРИЈУ СВЕТА: Путин добио понуду од Клинтона која се ретко даје, Европа могла имати век мира, међутим...
Војни сукоб између Русије и Украјине био је питање времена, рекао је бивши амерички председник Бил Клинтон.
У Кремљу међу главним оправдањима и разлозима за напад на Украјину истичу "ширење НАТО-а на исток" и најаву чланства Украјине у тој организацији, иако су и француски председник Емануел Макрон и немачки канцелар Олаф Шолц директно разговарали са Владимиром Путином у одвојеним разговорима, и поручили му да се то неће догодити.
"НИСУ СПРЕМНИ ЗА ОНО ШТО ЋЕ УСЛЕДИТИ" Путин запретио Западу и НАТО и поручио: Запањујуће незнање!
РАТ СВЕ БЛИЖИ! Сукоб највећих светских сила може довести до потпуне КАТАСТРОФЕ, шта ли нам доноси будућност?
ЗАПАД У ПАНИЦИ, РУСИ СТИГЛИ: Москва преузима контролу над овим важним светским подручјем (ФОТО/ВИДЕО)
Русија додатно оптужује Запад да је "преварио Москву и прекршио обећање" да се НАТО неће ширити на исток, а Москва је овај аргумент први пут почела да користи тек негде 2007-2008. године, односно три-четири године након што је чак десет источноевропских земаља постало чланицама НАТО-а.
Међутим, из америчких архива је процурила информација да је још у јануару 1994. бивши руски председник Борис Јељцин, на састанку са америчким председником Билом Клинтоном у резиденцији Ново-Огарјево код Москве, рекао да "Русија треба прва да уђе у НАТО у случају проширења". То се, према писању московског Комерсанта, налази у транскрипту разговора двојице лидера који се налази у Архиву националне безбедности Универзитета Џорџ Вашингтон.
Према том транскрипту, Јељцин је рекао да ће, након тога, "и друге земље Централне и Источне Европе следити њен пример".
- Треба да направимо неку врсту "картела", који укључује САД, Русију и европске земље, који би ојачао међународну безбедност - рекао је тада Јељцин Клинтону.
Комерсант наводи да је Клинтон био уздржан, јер је очигледно био изненађен Јељциновим предлогом, али је рекао да би "САД и Русија могле да гарантују земљама Европе век мира или више".
Подсетимо, у марту 2000. Владимир Путин је такође у интервјуу за BBC рекао да "не искључује могућност да Русија једног дана постане чланица НАТО" и да "не може да замисли Русију која би била изолована од Европе".
Касније ће у својим мемоарима Бил Клинтон објавити да је, више пута, предлагао Владимиру Путину да Русија уђе у НАТО.
- Све време смо држали врата НАТО отворена за улазак Русије, што сам јасно рекао Јељцину, а потом и његовом наследнику Владимиру Путину - написао је бивши амерички председник у својим мемоарима.
Клинтон је тада, према Путиновим речима, одговорио: "Па, немам ништа против", али је истакао да је "цела америчка делегација постала нервозна" на те речи.
На почетку рата у Украјини, Путин је рекао да је Запад преварио Русију када је обећао да неће ширити НАТО на исток, да све то представља опасност по безбедност Русије и да је "принуђена да делује у Украјини" како би елиминисала "анти-руску енклаву" која се ствара на територији Украјине и прети Русији.
У разговорима Михаила Горбачова, тадашњег председника СССР-а, и америчког државног секретара Џејмса Бејкера 1990. године о уједињењу Немачке, узгредно је речено, али никада није потписано, да се НАТО неће ширити у источноевропске земље.
Међутим, треба запамтити да је геополитички контекст тада био потпуно другачији. Берлински зид јесте пао, али је СССР и даље постојао и није било назнака да ће се распасти, то ће се догодити тек крајем 1991. године. А ту је био и ривалски Варшавски пакт, који је ипак окупљао источноевропске земље, а у некима од њих су још увек били на власти комунисти.
Тада се разговарало о томе да ли ће НАТО своје снаге распоредити и на територији Источне Немачке која је "утопљена" у СР Немачку. Али онда је у септембру 1990. склопљен споразум који је омогућио НАТО да позиционира своје трупе и на том подручју, на шта је Москва пристала.
По неким сведочењима кредите је добијао и тадашњи СССР, а потом и Русија, говори се о чак 100 милијарди долара. Ово се односило само на Немачку, јер су остале земље још увек, макар формално, биле део "руске или совјетске сфере утицаја".
- Прекретница у политици ширења НАТО-а наступила је касније, 1995. године, на захтев источноевропских држава - рекао је Оливер Кемпф, научни сарадник Асоцијације за стратешка истраживања.
Подсетимо, Русија је примљена у ММФ, убрзо, 1997. године, постала је чланица Г7, односно тада се звала Г8, иако је економски заостајала за тим водећим земљама, а искључена је 2014. након анексије Крима.
Војни сукоб између Русије и Украјине био је питање времена, рекао је бивши амерички председник Бил Клинтон. Према његовим речима, Путин му је 2011. године у Давосу рекао "да се не слаже са Будимпештанским споразумом који је склопио са Борисом Јељцином". Клинтон је о томе говорио у културном центру 92НИ у Њујорку.
- Путин ми је рекао: "Не слажем се са тим. Не подржавам ово. И овај споразум ме не обавезује." И од тог дана сам знао да је напад на Украјину само питање време - рекао је тада Клинтон.
Извор: Србија Данас/Јутарњи.хр