СКАНДАЛ ТРЕСЕ НАДБИСКУПИЈУ: Испливала на видело ПЕДОФИЛСКА афера свештеника, јавност згрожена детаљима
У Италији "још није покренута никаква истрага, ни независна ни интерна, о полном насиљу од стране свештеника", док је у Француској независно повереништво истражило 70 година, установивши да је утврђених жртава било око 290.000
Два нова педофилска скандала избила су на видело на југу Италије. Бискуп у Пјаци Армерини прикрио је педофилију свог свештеника и послао га у другу бискупију где је опет у контакту с дечацима, а свештеник директор "Царитаса" у Беневенту је притворен у склопу акције разбијања интернет канала за продају педофилско-порнографских снимака.
У кућном притвору у Беневенту је свештеник Никола Ди Бласио, јер је био један од купаца снимака на којима су се могле, тврди тужилаштво у Торину, видети и сцене правог силовања деце од само неколико година живота. Надбискупија у Беневенту, којој припада тај "Царитас" и којој је на челу надбискуп Фелиће Акрока, још се није огласила о том неугодном случају. Акрока ће се, како је то већ устаљен обичај у сличним случајевима, оградити од свог потчињеног јер бискупи обично појма немају какве су болесне склоности њихових најближих сарадника, а постоји, свакако, и претпоставка невиности.
ИДЕ ОЧЕВИМ СТОПАМА: Ћерка филипинског председника у трци за потпредседницу!
ОТАЦ И ЋЕРКА ПРОНАЂЕНИ МРТВИ: У кући су држали једну ствар које их је КОШТАЛА ЖИВОТА!
Мигранти бацили сузавац на граничаре, Варшава може прекинути транзит робе преко Белорусије
У пуно незгоднијој ситуацији је Росарио Ђисана, бискуп Пиаце Армерине, јер је био неопрезан у телефонском разговору са свештеником Ђузепеом Руголом, свештеником прислушкиваним у склопу судске истраге о Руголовом силовању малолетника. У том је разговору Гисана рекао да је сада и он у невољи јер је "забашурио ту причу".
Разговор је вођен у јауару, Руголо је у априлу затворен у Ферари. Тамо га је, наиме, на две године послао Ђисана, у договору с тамошњим надбискупом Перегом. Римски Ил Messaggero јавља да је Перего обавештен зашто му је послат Руголо, а овај га је без обзира на то поставио на место где је долазио у контакт с дечацима. Веома је вероватно да ће новинари сада тражити рачун и од надбискупа Перега, али засад је фокус у Ени, центру области у којем је Пиаца Армерина (позната по римском античком мозаику на којем је први пут насликан бикини купачице која скаче у воду). Наиме, у Ени је на оптуженичкој клупо свештеник Руголо. Процес се одвија иза затворених врата. Треће рочиште биће два дана пре Божића.
Затворено је за јавност оно што се онде каже, али оптужница и пратећи документи у Италији постају јавни онога тренутка када су прихваћени и положени у судски спис. Тако су локални новинари дошли до фонограма прислушкиваних разговора битних за инкриминацију. И објавили их, наравно.
Момак, који тврди да га је Руголо силовао у више наврата, покушао је да дође до правде прво 2016. у самој Католичкој цркви. Бискуп Ђисана је удаљио Ругола, па отворио канонски процес (по једном документу: тек 2019), али процес није завршен.
Видевши да се ништа не збива, момак је 2020, скупио храброст и поднео пријаву полицији и истовремено упутио писмо папи Фрањи. Полиција се помакла у једном смеру, иницирајући истрагу, а Света столица у другом смеру, поучавајући Ђисану како ће се извући из невоље и избећи да да документе канонског процеса на увид жртвином адвокату.
У марту је, наиме, заменик папиног државног секретара свештеник Едгар Пења Пара писао Ђисани да не види зашто не би удовољио адвокатовом захтеву, али да Ђисана није на то присиљен јер се на то не примењује чл. 17 ст. 3 Папиног декрета Вос естис lux мунди. Наиме, док је по оптужници силовао, Руголо још није био заређен за свештеника, него је још био у школи.
То је Ђисани поручила и Конгрегација за свештенство, која је по свом захтеву добила мишљење Конгрегације за наук вере (надлежне за педофилске преступе клера) да не суде ономе ко у тренутку евентуалног кривичног дела није био свештеник.
У Италији још без истрага, независних ни интерних
Конгрегација се осврнула и на период кад је Руголо постао свештеник, узимајући у обзир да је наставио с том праксом, али да је тада и жртва била пунолетна.
- Сећам се - каже жртва у исказу, - да сам, док ме присиљавао на мастурбацију, непрестано понављао да ме пусти, али он је говорио да ми помаже да схватим која је моја полна оријентација и да је његова помоћ у томе што ми нуди своје тело да удовољим свом инстинкту. За време полног чина он ме љубио у врат и у лице настојећи да ме пољуби у уста, али ја сам се одмицао јер то нисам хтео. Он је истрајно тврдио да је то нешто лепо и да ничега не треба да се бојим.
Историчарка Лућета Скарафиа, која је била уредница месечника "Donne Chiesa Мондо" у склопу ватиканског дневника "Осерватореа Романа", пита се како у Италији "још није покренута никаква истрага, ни независна ни интерна, о полном насиљу од стране свештеника", док је у Француској независно повереништво истражило 70 година, установивши да је утврђених жртава било око 290.000.
Католичка црква у Италији, како се види и из наведеног случаја, и даље – бар понегде – настоји да злочин полног насиља гурне под тепих, а кривце заштити премештањем у друго место, иако гласно тврди да јој је на првом месту жртва и њена добробит.
Италија у томе није усамљена међу католичким земљама, а исто се може у Европи рећи и за све православне односно муслиманске земље. Рашчишћавања се у Европи Католичка црква латила заправо само у Ирској, Француској и донекле у Немачкој и Пољској.