Скинута ознака тајности са совјетског лунарног програма: Да су успели у свом науму, Руси би променили историју света
На сајту државне агенције налази се 46 докумената, као и фотографије, илустрације и видео-хронике посвећене мисији
Руска агенција "Роскосмос" објавила је документа о лунарном програму Совјетског Савеза који је, како се наводи, намеравао да крајем шездесетих година први на свету постави астрономску опсерваторију на природном сателиту Земље.
АУСТРИЈА У КАНЏАМА КОРОНЕ: Стање је алармантно, а турска свадба са 700 гостију направила хаос!
НАУЧНИЦИ НА ЦРНОЈ ЛИСТИ: Кина ЗАБРАНИЛА УЛАЗ у земљу двојици стручњака због критика
ВИРУС МАСОВНО УБИЈА: Код комшија за 24 часа забележено више од хиљаду и по новозаражених
На сајту државне агенције налази се 46 докумената, као и фотографије, илустрације и видео-хронике посвећене мисији.
- Предложени техничко-организациони правац радова пружиће реалне могућности за стварање прве на свету лунарне опсерваторије већ 1968-1969. година. Таква опсерваторија ће постати прототип за будуће лунарне станице, намењене обављању трајне и свеобухватне службе Сунца, Земље (за метеорологију и друге сврхе), планета и звезда - наведено је у документу, који је потписао директор Централног научно-истраживачки института за машинство Јуриј Мозжорин 1967. године.
Такође је истакнуто да је Месец природна прилично стабилна платформа за астро-телескопске системе, као и да се са њега може посматрати било који објекат у свемиру током скоро 14 дана. Он омогућава да се спроводе астрофизичка истраживања без утицаја атмосфере.
Астрономска опсерваторија требало је да буде направљена на бази лунарног модула Е-8 и лансирана на Месец помоћу ракете-носача "Протон-К".
Према декласификованим документима, планирано је да прва совјетска лунарна база, која је требало да буде распоређена 70-их година, омогући боравак за три космонаута током 20 дана.
- Тежина лунарне станице је осам тона, време боравка на Месецу - 20 дана, број космонаута-истраживача - три - наведено је у документу.
Према документу, прва лансирања у склопу формирања лунарне базе требало је да се догоде 1973. године. Међутим, плановима није било суђено да се остваре. У периоду од 1969-1972. године, сва четири лансирања супертешке ракете-носача Н-1 с космодрома Бајконур завршила су се незгодом, услед чега је совјетски лунарни програм затворен.