ШОК ЈОШ НИЈЕ СВАРЕН ПОСЛЕ ПОВЛАЧЕЊА АМЕРИЧКИХ ТРУПА, А СТИЖЕ СЛЕДЕЋИ: Да ли ће Европа имати своју атомску бомбу?

атомска бомба / Извор: Профимедиа

Немачка би могла да се окрене Француској по том питању

Трампова претња да ће повући војнике из Немачке успаничила је политички Берлин. САД се сматрају гарантом безбедности, посебно јер контролишу нуклеарно оружје. Немачка би могла да се окрене Француској по том питању.

Супернова оптички интернет – твој невидљиви пријатељ сада видно бољи!

ТРАМП ПОНОВО ОШТРО КРИТИКУЈЕ НЕМАЧКУ: Берлин дугује НАТО билион долара

ТРАМП ЖЕЛИ ДА ЗАБРАНИ ОВУ КНИГУ: Прочитајте 10 БИЗАРНИХ ТВРДЊИ о америчком председнику које су га РАЗБЕСНЕЛЕ

Шок још није сварен. Пре неколико дана је амерички председник Доналд Трамп најавио да ће повући 9.500 војника из Немачке, што представља трећину америчких трупа, те је ово постала главна преокупација у политичком Берлину.

Боје се и локални политичари из региона где су смештене америчке трупе јер би са војницима отишли и велики новци које ту троше.

Војни стратези у Европи размишљају шта би повлачење дела трупа значило за безбедност континента. Јер, Немачка је централна тачка америчке одбрамбене стратегије у Европи која обухвата и нуклеарно оружје. Јавна је тајна да је један број атомских бомби смештен у Немачкој.

- Још је сасвим нејасно куда ће ово одвести. То није ни Пољска, која се нада да ће привући више америчких војника - каже Томас Клајне-Брокхоф, потпредседник Немачког маршаловог фонда. Он не види победника ове ситуације.

америчка војска се повлачи из Немачке / Извор: Реутерс

Одбрана без Америке?

Клајне-Брокхоф спада међу стручњаке који верују да је у питању одлучни притисак Вашингтона на Немачку да уложи више новца у одбрану. Берлин никако не достиже улагања у војску од два одсто БДП, како је предвиђено у оквиру НАТО.

- Немачка је током избегличке кризе, и сада током епидемије, доказала да је итекако у стању да определи велике суме новца - каже Клајне-Брокхоф.

Или, да ли је можда за Немачку замислива потпуна промена парадигме? Наиме, да Европа буде у стању да се брани без Америке - укључујући и стратегију нуклеарног одвраћања?

Ако је то случај, таква нова безбедносна архитектура Европе могла би се постићи само на релацији Берлин-Париз. Једино би Француска била у стању да гарантује сигурност и атомским оружјем. У то оружје Париз улаже много и љубоморно га чува - француске атомске бојеве главе до данас нису упланиране у стратегије НАТО.

Парадоксално, до сада је Немачка одлучно одбијала понуде из Француске да се укључи у атомски програм. Деведесетих је председник Жак Ширак нудио такозвану "подељену одговорност" две земље, а Никола Саркози је канцеларски Меркел нудио да се Немачка финансијски укључи. Но тада није било говора о повлачењу САД из Европе па су у Берлину одбили понуде.

Почетком године је председник Емануел Макрон поново покушао. Позвао је европске партнере на "стратешки дијалог" о француском нуклеарном оружју. Није познато у којем правцу иду планови, али јесте познато да се у последња четири месеца разговарало.

авион / Извор: Профимедиа

Већ праве заједнички авион

- Ако се доведе у питање амерички заштитни штит и нуклеарно оружје у Европи и другде, онда ће се код многих малих и средње великих сила јавити потреба да постану нуклеарне силе - каже о томе Томас Клајне-Брокхоф.

Кристијан Мелинг, стручњак за безбедност из Немачког друштва за спољну политику, каже да би саветовао немачку Владу да "седи на две столице". Наиме, да држи отвореном могућност да се пребаци на француски потенцијал.

Једна од опција је немачко-француски борбени авион ФЦАС (Футуре цомбат аир system) који би требало да буде развијен до 2040. године. Тај авион би требало да буде могуће наоружати и атомским бомбама.

- Двадесет година нису превише времена да се изгради поверење и заједничка перспектива, барем када се ради о оваквом стратешком заокрету - каже Мелинг.

Политички би могло да буде тешко. Јер, док је у Француској атомско оружје централни део одбрамбене архитектуре, у Немачкој су јаки гласови који траже да се из земље избаце и америчке атомске бомбе.

Европска атомска бомба би наишла и на незгодно питање - ко, у случају нужде, одлучује да се притисне црвени тастер и лансира моћно оружје? У Француској је слично као у САД - високи официр непрестано хода за председником, носећи кофер са шифрама за атомски удар.

Како год, свима је јасно да би безбедност Европе без САД могла да се постигне тек кроз неколико деценија. Зато није прерано да се о томе размишља.

ВОЈНИ ЕКСПЕРТИ ОБЕЛОДАНИЛИ: Ово је место са којег би САД, у случају рата, напале Русију