СРБИ СУТРА СЛАВЕ ВЕЛИКОГ СВЕЦА: Вечерас се пале лиле, а за Петровдан никако не смете да радите једну ствар!
Српска православна црква и верници сутра славе Петровдан, а уочи великог празника постоји један занимљив обичај са цвећем који се и данас памти
Српска православна црква и њени верници сутра обележавају Петровдан, празник посвећен светим апостолима Петру и Павлу.
ШИРЕЊЕ ВИРУСА И ТОТАЛНА ОПУШТЕНЦИЈА - НЕМА ОПУШТАЊА "НА СВОЈУ РУКУ" Од понедељка појачана контрола поштовања мера
КОРОНА ВИРУС И МЕРЕ НА ОМИЉЕНИМ ЛЕТОВАЛИШТИМА: Шта се где сме, а шта се не сме - све забране на једном месту
"ПЛАШИ НАС ДЕЛТА СОЈ, ИМАМО ПАЦИЈЕНТЕ СА ТЕШКОМ КЛИНИЧКОМ СЛИКОМ" Др Аџић о стању у Батајници и колико ће још трајати вирус
Петровданским слављем завршава се Петровски пост и почиње причешће верника који су поштовали правила предвиђена каноном Цркве.
Овај празник помен је на страдање Светих апостола Петра и Павла, које се догодило у Риму 67. године нове ере, а према неким изворима 69. године нове ере. Њих је на смрт осудио цар Нерон.
Један од њих се изводи вечерас.
Уочи Петровдана најстарији укућанин бере по један цвет петровца за сваког у кући. Тако намењене побија их у земљу где их нико неће ни видети ни дирати. Сутрадан, рано, кад га нико не гледа, одлази да погледа цветове.
Коме од укућана цвет стоји право - биће здрав; коме је клонуо - биће болешљив; коме је увенуо - умреће.
Затим, постоји обичај да се уочи овог великог празника пале лиле, које се праве од младе коре дивље трешње или брезе. Обично се то ради на местима где се народ окупља, на трговима, раскршћима и у томе учествују деца и омладина.
Обичај је да се за Петровдан месе колачи са јабукама које се зову "петровача".
Паљење лиле (велика ватра) је стари обичај којим се призивало добро зравље стоке и благостање у домаћинству. Пастири, обично деца, би палили лилу на трговима и онда кренули по домаћинским кућама, у шали претећи да ће запалити стаје и кошнице ако не добију дар. Домаћице би их одвраћале од тога нудећи сир, млеко и кајмак. Исто тако, паљење ватре и лила симболизује време када су цареви прогонили и мучили хришћане, везујући их за дрвене стубове, натапајући их смолом и палећи их.
На Петровдан се ништа не ради у пољу, нарочито се не упрежу коњи у кола.
Постоји веровање да на овај дан свети Петар дели јабуке деци на оном свету. Из тог разлога развио се читав низ обичаја међу којима је и оно да у новој години пре Петровдана не треба јести јабуке.
Верујући у ово казивање, у прошлости су се многе мајке које су изгубиле децу уздржавале од једења јабука пре Петровдана, из страха да због тога на овај празник њихово дете на оном свету неће добити јабуку.
У неким селима јужног Баната на Петровдан ујутру разносе јабуке првим суседима за душу умрлих, а понегде се јабуке односе у цркву на освећење.
Још једно веровање, нарочито распрострањено у Војводини, такође повезује јабуку и Петровдан. Онај ко се на овај празник гађа јабукама, или их удара једну о другу, призива град и временске непогоде. Стара, аутохтона сорта раних јабука које дозревају око овог празника назива се "петровача", од које се прави петровдански колач са јабукама.