ПОСЛЕДИЦЕ ЗА ЕВРОПУ ВЕЛИКЕ УКОЛИКО ТРАМП ПОБЕДИ! Распад НАТО, затварање америчких база, кажњавање непријатеља - Некоме се ЦРНО пише

"БОЛИ ме ку*ац за НАТО.” Тако је бивши председник Доналд Трамп своједобно изразио своје осећаје о најстаријем и најјачем америчком војном савезу. Није да је та изјава, изречена у назочности Јохна Болтона, тадашњег председникова саветника за националну сигурност, икоме била изненађење, пише за Атлантиц повесничарка и ауторка више књига о Русији и Источној Еуропи Anne Applebaum.

Давно пре него што је постао политички кандидат, Трамп је доводио у питање вредност америчких савеза. О Европљанима је једном написао да “њихови сукоби нису вредни америчких живота и да би повлачење из Еуропе његовој земљи уштедело милионе долара годишње”.

Трамп: Охрабрио бих Русију да нападне чланицу НАТО-а која не плаћа обвезе

Трумп је подсетимо, недавно рекао да би "охрабрио" Русију да нападне сваку чланицу НАТО-а која не плаћа своје обвезе у склопу западног војног савеза. Бивши амерички председник признао је како је једном рекао челнику НАТО-а да неће заштитити нацију која има заостатке у плаћању ако је нападне Русија.

Тврди како је најавио челнику НАТО-а како ће у том случају "охрабрити" агресоре да "чине што год желе". Чланови НАТО-а обвезују се бранити сваку нацију у блоку која буде нападнута. Бела кућа је Трампове коментаре назвала "ужасним и безобзирним", пише BBC.

Обрамбени савез НАТО, основан 1949. године и три четврт стољећа подржаван од стране демократа, републиканаца и неовисних странака, дуго је био на мети Трумповог беса. Као председник, Трамп је много пута претио повлачењем из НАТО-а, укључујући и на самиту НАТО-а 2018. године.

У првом мандату су га одговорили. Други пут га неће имати ко одговорити 

Током Трамповог мандата повлачење из НАТО-а се није догодило. То је било зато што је неко увиек био ту да га одговори од тога. Болтон каже да је то био он. Сматра се да су у томе суделовали и генерал Јим Mattis, шеф председникова уреда Јохн Kelly, шефови дипломације Rex Tillerson и Мике Помпео, па чак и допредседник Мике Пенце.

Трамп се није предомислио, а ако буде поновно изабран ове године, нико од тих људи неће бити у Белој кући. Сви су они раскинули с бившим председником, у неким случајевима драматично, а више нема републиканских аналитичара који разумеју Русију и Еуропу, јер већина их је или потписала изјаве против њега 2016. или га критизирала након 2020.

"Штета у првом мандату се могла поправити. У другом мандату би била непоправљива"

У другом мандату Трамп би био окружен људима који или деле његову несклоност америчким сигурносним савезима или не знају ништа о њима и није их брига. Овог пута зловоља коју је Трамп увек осећао према америчким савезницима вероватно би се очитавала у јасној промени политике. "Штета коју је направио у свом првом мандату била је поправљива. Штета у другом мандату била би непоправљива", рекао је Болтон за Атлантиц.

Институционално, а можда чак и политички, Трампу би напуштање НАТО-а могло бити тешко за извести. Чим би објавио своје намере, наступила би уставна криза. За склапање међународних уговора у Америци потребно је одобрење Сената, али Устав не говори ништа о конгресном одобрењу за повлачење из таквих уговора.

Управо због те рупе у закону, демократски сенатор Тим Каине и републикански сенатор Марцо Рубио представили су закон, који је већ прошао Сенат, осмишљен како би спречио било којег председника САД-а да се повуче из НАТО-а без двотрећинског одобрења Сената или одлуке Конгреса. Каине је за Атлантиц рекао да је "уверен да ће их судови подржати у томе и да неће допустити председнику да се једнострано повуче", али ће сигурно бити борбе.

Штета ће настати и без формалног повлачења јер колективна обрана постоји првенствено у уму

Развила би се и криза у односима с јавношћу. Широк распон људи - бивши врховни заповедници савезничких снага, бивши председавајући Здруженог стожера, бивши председници, шефови страних држава - сигурно ће се окупити како би заступали НАТО, и то врло гласно.

Али ништа од тога не би нужно било важно, јер много пре него што би се Конгрес састао да расправља о уговору, штета ће бити учињена. То је зато што НАТО-ов најважнији извор утицаја није правни или институционални, већ психолошки: Ради се, наиме, о очекивању колективне одбране која постоји у уму свакога тко би претио чланици савеза.

Ако Совјетски Савез никада није напао Западну Немачку између 1949. и 1989., то није било зато што се бојао немачког одговора. Ако Русија није напала Пољску, балтичке земље или Румунску у протеклих 18 мјесеци, то није зато што се Русија боји Пољске, балтичких држава или Румунске. Совјетски Савез се суздржао, а Русија то наставља чинити сада, због њиховог чврстог уверења у америчку преданост обрани тих земаља.

У Кремљу стварно верују да је Америка спремна на колективну обрану. Засад

Овај учинак одвраћања не долази само од НАТО уговора, једноставног документа чији се потписници у чланку 5 једноставно слажу 5 да ће се “оружани напад на једног или више њих у Еуропи или Северној Америци сматрати нападом на све њих”.

Одвраћање долази из уверења Кремља да Американци доиста верују у колективну обрану, да је америчка војска заиста спремна за колективну обрану и да је председник САД-а стварно спреман на акцију ако колективна сигурност буде доведена у питање. Трамп би то уверење могао окончати једним говором, једним коментаром, чак и једном објавом на друштвеним мрежама.

Зашто би се ико бојао НАТО-а ако председник Америке каже да неће помоћи савезницима?

И неће бити важно ако се Конгрес, медији и Републиканска странка након тога буду препирали око легалности повлачења из НАТО-а. Једном када врховни заповедник каже "Нећу прискочити у помоћ савезнику ако буде нападнут", зашто би се ико бојао НАТО-а, без обзира на то које обвезе још постоје на папиру?

А кад се Руси, или било ко други, више не буду бојали америчког одговора на напад, шансе да ће га извести постају веће. Ако се такав сценарио чини мало вероватним, не би требао. Пре фебруара 2022. многи су одбијали веровати да би икада могло доћи до потпуне руске инвазије на Украјину.

Кад је Атлантицова ауторка замолила неколико људи с дубоким везама НАТО-ом да замисле што би се догодило с Еуропом, с Украјином, па чак и с Тајваном и Јужном Корејом ако би Трамп прогласио да неће поштовати чланак 5, сви су се сложили да би вера у колективну обрану могла брзо нестати.

Alexander Vershbow, бивши амерички велепосланик при НАТО-у и бивши заменик главног тајника НАТО-а, истакнуо је да би Трумп могао повући америчког велепосланика с дужности, спречити дипломате да присуствују састанцима или престати доприносити трошковима седишта у Bruxellesu. И све то прије него што би га Конгрес успео блокирати: "Ни на који начин не би био законски ограничен, све би то могао направити."

Све би се променило преко ноћи, резултат би био хаос

Затварање америчких база у Еуропи и пребацивање хиљаде војника би, наравно, потрајало дуже, али свеједно би сва политичка тела у савезу морала преко ноћи променити начин рада. Јамес Голдгеиер, професор међународних односа на Америчком свеучилишту и аутор неколико књига о НАТО-у, сматра да би резултат био хаотичан.

“Није да можете рећи: ‘У реду, имамо план како се носити с овим’ ”, рекао ми је. Не постоји алтернативно доступно водство, нема алтернативног извора сустава заповедања и контроле, нема алтернативног оружја, чак ни алтернативне опскрбе стрељивом. Европа би одмах била изложена могућем руском нападу за који није спремна, и за који не би била спремна дуги низ година.

Без НАТО-а и без америчке преданости еуропској сигурности, залихе за Украјину би такођер пресушиле. Могућност да Америка напусти НАТО присилила би многе еуропске земље да задрже своје војне ресурсе код куће. У коначници, ускоро би се и сами могли суочити и с инвазијом. Украјинцима би врло брзо почело понестајати стрељива.

Путина не би ништа спречило да до краја освоји Украјину

Руско освајање целе Украјине - што је још увек циљ председника Владимира Путина - поновно би постало замисливо. Украјинска војна логистика постала би неодржива, јер би Руси могли бомбардирати зрачне луке и друга опскрбна средишта у Пољској и Румуњској.

Већ су се јако приближили томе. Најмање је један руски пројектил случајно погодио Пољску, а руске ракете пале су и на румуњско-украјинску границу. На почетку рата Руси су намерно напали базу у западној Украјини, врло близу пољске границе, у којој се проводила обука страних добровољаца.  Ако Руси почну гађати базе унутар саме Пољске, логистика наоружавања Украјине постаје немогућа.

Што би се догодило изван Европе?

Ова би промена одмах одјекнула изван Еуропе. Након што би Трамп јасно ставио до знања да више не подржава НАТО, сви други амерички сигурносни савези такође би били у опасности. Тајван, Јужна Кореја, Јапан, па чак и Израел схватили би да више не могу рачунати на аутоматску америчку потпору.

Крај НАТО-а можда не би изравно утицао на њих, али његов би пад сигнализирао да сви диљем свијета морају претпоставити да Сједињене Државе више нису поуздан савезник. С временом би сви амерички савезници почели гледати на кога се ослонити.

Многе европске земље приближиле би се Русији. Многе азијске земље би калкулирале да се, како Каине каже, "приближе Кини, чисто ради самоодржања". Како би избегли инвазију, прагматични челници у близини Кине или Русије могли би почети озбиљније схваћати комерцијалне и политичке захтеве друге, односно треће највеће војне силе на свету.

Ако Трамп буде изабран, многи Американци неће ни приметити шта се догађа у свету

У исто време, многе политичке странке и шефови држава (како на власти, тако и изван ње) уз потпору Русије и Кине - или Ирана, Венезуеле, Кубе - имали би уверљив нови аргумент у корист аутократских метода и тактика: Видело би се да се Америка, држава чији је имиџ већ озбиљно нарушен Трампом и трумпизмом, повлачи. С временом би и амерички економски утицај опао. Променили би се трговински споразуми и финансијски аранжмани, што би имало утицаја на америчке компаније на крају на америчко господарство.

Ако Трамп буде поновно изабран, Американци ће бити толико обузети драмом пропасти домаћих институција да дуго времена већина неће примећивати проблеме узроковане променама у међународном поретком. Проблеми Литве и Јужне Кореје чинили би се далекима, небитнима. Крај америчког утјецаја вјеројатно би се одвијао готово непримјетно. Кад Американци схвате колико се тога променило, биће прекасно, закључује Anne Appleaum за Атланиц.

Србија Данас/Index.hr