ЈЕДАН ОД НАЈРАЗВРАТНИЈИХ ВЛАДАРА: Његово име асоцира на лудило - оргијао у инцесту са својим сестрама?!
Доста је занимљивости о овом римском владару
Трећи од римских царева, Калигула, формално познат као Гај Цезар Август Германик, током своје четворогодишње владавине (37-41. н.е.) био је познат по расипништву и окрутним покољима који не могу да се мере чак ни са онима његовог злогласног нећака Нерона. Син великог војсковође, избегао је породичне интриге и преузео престо, али су га лични ексцеси довели до тога да постане први римски цар који је убијен.
ГОРИ НАЈВЕЋА ЦРКВА! У току су немилосрдне борбе у области око светиње из 16. века! (ФОТО/ВИДЕО)
ОВЕ ЗЕМЉЕ СУ НАЈВИШЕ ДО САДА СНАБДЕЛЕ УКРАЈИНУ НАОРУЖАЊЕМ: Зеленски тражи још, битка за Донбас се може добити само на ОВАЈ начин?
"БЕСМИСЛЕНО ЈЕ ПРЕГОВАРАТИ СА РУСИЈОМ ДОК ИХ НЕ ПОТИСНЕМО" Украјинци чекају америчке ракете, кад стигну, уследиће ПРЕОКРЕТ?!
Али, постоје неке ствари које нисте знали о њему. Његов живот је увек интригирао и био интересантан за проучавање, а у наставку текста сазнајте да ли је стварно био толико "луд" и окрутан, али и како је добио име Калигула.
1. Калигула није било његово право име
И у римско доба, родитељи су волели са поносом да облаче своје потомство у делове војничке опреме коју су носили одрасли. Када је уважени генерал Германик повео свог сина Гаја у поход, дечак је носио војничку обућу, или калиге, у његовој величини. (Неки научници мисле да је Германикова супруга Агрипина, унука цара Августа, одабрала одећу да нагласи царски педигре своје породице.) Германикове трупе су, било с љубављу или подругљиво, назвале дечака "Калигула", што значи "мале чизме" или "чизмице". Надимак му је остао, а Гај га је наводно мрзео.
2. Калигулина мајка је била поприлично "незгодна" особа
Док је одрастала, Агрипина Старија је имала блиске односе са својим дедом, царем Августом, који је лично надгледао њено образовање. Након што се удала за Германика, пркосила је традицији пратећи га у његовим војним походима на Германију, под изговором да је саветник и дипломата. Када је Германик умро под сумњивим околностима, Агрипина је храбро оптужила једног од његових ривала да га је отровао. Како је била истакнута личност у политичким круговима, такође је говорила против Августовог наследника Тиберија, ког је мрзела. Због таквих прича је била бичевана, наводно док није изгубила око. Затим се изгладњивала док је била у затвору, четири године пре него што је њен син Калигула дошао на власт.
3. Извештаји о Калигулином инцесту били су преувеличани
Светоније је први објавио тврдње да је Калигула починио инцест са своје три сестре. Римски историчар је додао да су се ти сусрети дешавали чак и током банкета, док су се гости и Калигулина жена окупљали около. Међутим, Светоније је написао "Животе Цезара" 121. н.е., 80 година након што су Калигулу у 28. години убили чланови Преторијанске гарде.
Ранији хроничари који су заправо живели у време Калигулине владавине, као што су Сенека и Филон, не помињу овакво понашање упркос томе што су оштро критиковали цара.
4. Калигула можда није изградио чувени плутајући мост, али је имао барже за уживање на језеру Неми
Према Светонију, расипнички настројен Калигула је наводно једном конструисао привремени плутајући мост преко залива Баиа само да би могао тријумфално да јаше с једног краја на други, али како он никада није реализован, већина историчара га одбацује као мит.
Међутим, докази о царевом екстравагантном начину живота појавили су се на језеру Неми, где су радници - касних 1920-их и раних 1930-их - открили две огромне барже за разоноду које су биле украшене мермером, мозаичким подовима и статуама. На једној од олупина писало је "Имовина Гаја Цезара Августа Германика". Олупине су у великој мери уништене у пожару који је избио 1944. године.
5. Калигула је покренуо освајање Британије
Калигула је запамћен као себичан и хировит владар чија је неспособност ослабила Римско царство током његове четворогодишње владавине. Али, ако су његове лидерске вештине биле тако слабе, научници се питају, како су за време његове владавине Римљани успели да припоје нове провинције, да прошире државу на запад и направе изводљив план за освајање Британије? Иако Калигула није стигао даље од Ламанша, његове припреме за инвазију омогућиле су Клаудију да започне успешно римско освајање Британије 43. н.е.
6. Да ли је Калигула заиста био луд?
Многи историчари одбацују претпоставку да је Калигула малтретирао становнике Рима својим необузданим лудилом, да је разговарао са Месецом, наређивао безразложна погубљења и покушавао направи конзула од свог коња. Као прво, његове колеге из Сената би га вероватно склониле са власти због таквог понашања.
Али под претпоставком да је огорчени цар био луд, како хроничари описују, неки научници сугеришу да је у ствари вероватно боловао од — епилепсије темпоралног режња, хипертиреозе или Вилсонове болести, наследног поремећаја који може изазвати менталну нестабилност.