СУКОБИ У СУДАНУ НЕ ПРЕСТАЈУ, СВЕ ЈЕ ВИШЕ МРТВИХ: Ко су генерали Бурхан и Хемети и због чега су заратили? (ВИДЕО)

Звуци експлозија, небо прекривено густим, црним димом, свакодневни живот у страху и неизвесности док лете меци, ракете и гласине. Живот у Картуму, главном граду Судана, и многим другим деловима земље направио је изненадни, веома драматични заокрет на још лошије стање.

У срцу свега налазе се два генерала: Абдел Фатах Ал Бурхан, лидер Суданских оружаних снага (САФ), и Мухамед Хамдан Дагало, познатији као Хемети, шеф паравојске под именом Снаге брзе подршке (РСФ).

Њих двојица су раније сарађивала и заједно су извршила државни удар. Сада њихова борба за премоћ разара Судан. Однос између њих двојице сеже далеко у прошлост. Обојица су одиграла кључне улоге у контра-побуни против устанка у Дарфуру, грађанског рата у суданској западној области који је избио 2003. године. Генерал Бурхан је доспео на чело суданске армије у Дарфуру.

Хемети је био командант једне од многих арапских паравојски, колективно познатих као Џанџавид, коју је влада ангажовала да брутално угуши углавном неарапске дарфурске побуњеничке групе.

Маџак Д'Агут је у то време био заменик директора Националне обавештајне службе и снага безбедности, пре него што је постао заменик министра одбране Јужног Судана кад се овај отцепио 2011. године.

Упознао је генерала Бурхана и Хеметија у Дарфуру и тврди да су њих двојица добро сарађивала. Али, он је рекао за BBC да је видео врло мало знакова да ће било који од њих двојице доспети на само чело државе.

Хемети је био просто вођа паравојске "који игра улогу контра-побуне, помажући војсци", док је генерал Бурхан био војник од каријере, мада "кад су у питању амбиције суданских високих официра, све је могуће".

Судан се налази у североисточној Африци и једна је од највећих земаља на континенту, која покрива 1,9 милиона квадратних километара. Једна је од најсиромашнијих земаља на свету, са 46 милиона људи који живе са просечним годишњим приходом од 750 долара по глави.

Становништво Судана је претежно муслиманско, а службени језици земље су арапски и енглески.

Од пуча 2021, Суданом управља савет генерала, предвођен двојицом војних људи у центру овог спора: са једне стране је генерал Абдел Фатах ал-Бурхан, шеф оружаних снага и заправо председник земље, а са друге његов заменик и лидер РСФ, генерал Мохамед Хамдан Дагало, познатији као Хемети. Они се не слажу око правца у којем земља иде и предложеног кретања ка цивилној власти.

Главне тачке спорења су планови да се РСФ од 100.000 припадника укључи у војску и ко би потом предводио нове снаге. Војска управља Суданом током највећег дела њене историје после стицања независности.

Владина тактика у Дарфуру, коју је стручњак за Судан Алекс Де Вал једном описао као "јефтина контра-побуна", била је да користи редовне трупе, етничку паравојску и ваздушне снаге да одбије побуњенике - без превеликог обазирања на цивилне жртве.

Дарфур је описан као први геноцид 21. века, а Џанџавид је оптужен за етничко чишћење и употребу масовног силовања као оружја рата. Хемети је на крају постао командант онога што би могло да се опише као огранак Џанџавида, његовог РСФ-а.

Хеметијева моћ значајно је нарасла чим је почео да обезбеђује трупе за борбе саудијске коалиције у Јемену.

Тадашњи судански војни вођа Омар Ал Башир почео је да се ослања на Хеметија као противтежу редовним војним снагама, у нади да ће бити било којој једној оружаној групи бити сувише тешко да га уклони са положаја.

На крају - после више месеци народних протеста - генерали су се удружили да заједно свргну Башира у априлу 2019. године.

Касније исте године, потписали су споразум са демонстрантима за формирање цивилне владе којом је управљао Суверени савет, заједничко цивилно-војно тело, са генералом Бурханом на челу и Хеметијем као његовим замеником.

То је потрајало две године - све до октобра 2021. године - кад је ударила војска, преузевши власт само за себе, са генералом Бурханом поново на челу државе и Хеметијем као његовим замеником.

Сидиг Тауер Кафи био је цивилни члан Сувереног савета и редовно се састајао са обојицом генерала. Он је рекао да није примећивао никакве назнаке неслагања међу њима све до после државног удара из 2021. године.

Тада је "генерал Бурхан почео да враћа исламисте и бивше припаднике режима на њихове старе положаје", рекао је он за BBC.

- Постало је очигледно да је план генерал Бурхана да врати стари режим Омара Ал Башира на власт. Сидиг каже да је тада Хемети почео да изражава сумњу у читаву ствар, јер је сматрао да му Баширови послушници никада до краја нису веровали.

Суданском политиком одувек је владала елита која је углавном потицала из етничких група смештених око Картума и реке Нил. Хемети потиче из Дарфура, а суданска елита о њему и његовим војницима често говори пежоративно, као о "сељацима" неспособним да владају земљом.

У последње две-три године, он је покушао да се позиционира као национална личност, чак и као заступник маргинализованих периферија - покушавши да склопи савезе са побуњеничким групама у Дарфуру и Јужном Кордофану које је претходно добио задатак да уништи.

Он такође редовно говори о потреби за демократијом упркос томе што су његове снаге у прошлости брутално гушиле грађанске протесте.

Напетости између војске и РСФ-а нарасле су како се приближавао рок за формирање цивилне владе, усредсређене на трновито питање како РСФ вратити под окриље редовних оружаних снага. А онда су отпочеле борбе, у којима су се сукобили РСФ и САФ, Хемети против генерала Бурхана, за контролу над суданском државом.

На један начин, макар, Хемети је ипак пошао стопама врхушке САФ-а, против које се сада бори - у последњих неколико година, изградио је огромну пословну империју, као што је стицање удела у рудницима злата и многим другим секторима.

Цивилни лидери и жртве сукоба у Дарфуру и другде траже да генерал Бурхан и Хемети одговарају на суду за наводно почињене злочине. Улози су изузетно високи и има сасвим довољно разлога да ови бивши савезници који су у међувремену постали љути непријатељи сада не узмакну.