"Свуда се осећао мирис лешева" Преживели из логора на суду открио САДИСТИЧКЕ МЕТОДЕ НАЦИСТА

Логор / Извор: Профимедиа

Августа 1944. око 800 Јевреја путовало је осам дана без хране и воде.

Абрахам Кориски је августа 1944. доведен у концентрациони логор Štuthof, недалеко од Гдањска.

Око 800 Јевреја путовало је осам дана из Естоније, без хране и воде. Сатерали су их у бараку, у којој је било толико тесно да је Корски морао да спава стојећи. Следећег јутра су га обријали до главе. Имао је 16 година.

Прошлог викенда Абрахам је напунио 92 године. Допутовао је из Израела у Немачку да би у Покрајинском суду у Хамбургу описао шта је преживео у логору. Ситан човек, симпатичног лика, рођен је у Литванији. Поред њега седи његова ћерка.

РАТ НА УЛИЦАМА: Полиција и демонстранти у НАЈЖЕШЋЕМ СУКОБУ до сада, повређено више од 40 људи (ВИДЕО)

ПРОПАО ПЛАН - ИСПЛИВАЛА ТАЈНА! СВЕТСКИ ИНЦИДЕНТ: Америка протерала кинеске дипломате!

УСПОСТАВЉАЊЕ ВЛАСТИ У АУСТРИЈИ НАЈКАСНИЈЕ ДО СРЕДИНЕ ЈАНУАРА! Курц: Циљ је формирање стабилне владе

Лево од њега седи Бруно Д. (93), који је од августа 1944. до априла 1945. као припадник SS јединица био стражар у једној од кула Логора Štuthof, где су нацисти држали више од 100.000 Јевреја и политичких противника, од којих су убили 65.000. Бруно Д. је оптужен за саучесништво у убиству у 5.230 случајева.

Садистичке методе SS официра

Кориски је детаљно описао како су официри и стражари SS-a окупљали логораше ради "бизарних садистичких представа". Једном је један официр - вероватно под дејством алкохола - поломио столицу и тражио од оца и сина да бирају: или ће официр убити једног од њих двојице, или ће један од њих ногама од столице насмрт премлатити другог. Отац је одлучио да га убије син.

- Учинио је то. После тога су ипак убили сина - испричао Абрахам Кориски.

- Питам вас: Да ли можете да верујете да људи раде такве ствари? рекао је пред присутнима у судници.

Нацистички логор / Извор: Профимедиа/илустрација

Кориски је описао како је у крематоријуму морао да сакупља спаљене кости и товари их у вагон, како је ујутру скупљао тела оних који су умрли током ноћи, како су их ноћу терали на хладноћу, наге, на температурама испод нуле, да би се истуширали, и трчећи вратили у бараку.

Каже да су многи умрли у таквим акцијама.

Логораше су позивали на збор, где су сатима стајали на неком пољу. "Скини капу, стави капу, скини капу" и тако у недоглед.

- Био је то чист садизам - каже Кориски.

Стражари су увек били присутни, нису само стајали у кулама.

- Никада нисте видели њихова лица, нисте хтели да их видите. Бојали смо се - каже Кориски.

"Јели смо снег"

Пре него што је депортован у Štuthof, Кориски је неколико година живео у гету у Виљнусу, одакле су нацисти хиљаде Јевреја одвели у логоре за масовно уништавање. Преко неколико логора Кориски је доспео у Štuthof, где је пред краја био учесник "марша смрти": километарске колоне људи ходале су без хране и воде, без топле одеће, без обуће. Оне који су умрли успут само би гурнули у страну, остали су морали да наставе.

- Јели смо снег - рекао је Кориски, који је више пута сео да би га убили, јер више није могао да поднесе бол. После тога би ипак устао, а ослободила га је Црвена армија.