ТАЈАНСТВЕНА БОЛЕСТ Лидија се само једно јутро пробудила са ПЕЧАТИМА ПО ЦЕЛОМ ТЕЛУ и дупло већим уснама и нико не зна шта јој је
Школована болничарка бори се са тајанственом "трауматском" реакцијом од које не може да дише, усне јој се удвоструче и по телу јој излазе печати.
Лидија О'Конор (23) може да добије ове фаталне симптоме било када и било где.
Она пати од идиопатске уртикарије и првобитно је веровала да је алергична на орахе, пошто је са шеснаест година шест дана имала исте реакције.
Када су се прошле године појавили исти симптоми, задржана је четири дана на интензивној нези.
Лидија из Ирске патила је од осипа шест месеци и они су се протезали од главе до ножних прстију, величине убода иглом по стомаку, али и оних због којих је сваке недеље морала да иде у болницу.
Њени симптоми су мистериозно нестали у августу, због чега је осетила олакшање, али и страх да се могу вратити било када.
- Осип се само појавио једне вечери по целом телу, без најаве – прича она.
- Усне су ми се дефинитивно удвостручиле. Било је грозно, јер нисам знала шта се дешава. Прво сам мислила да имам алергијску реакцију, јер нисам могла да дишем и језик и усне су ми били натечени. Лекови су мало умирили организам, али се сутрадан све вратило и завршила сам на интензивној нези – додаје она.
- После пет дана у болници и испитивања, све је говорило у прилог томе да није у питању алергија. Речено ми је да се радио о идиопатској уртикарији, што је значило да може поново да се јави без да је било шта изазове – закључује она.
Лидија је била сасвим ослабљена бизарном алергијом, која је утицала на све њене удове. Упркос томе што је покушала све што је могла да спозна и елиминише потенцијалне окидаче болести, није успела да пронађе узрок.
- Печати су ми свакодневно прекривали тело. Будила бих се са њима и били су огромни и сврбели су. Покривали су ми чак и дланове и стопала. Осећала сам се лоше, као да сам била преморена од чињенице да не могу да спавам од свраба – тврди она.
- Нисам могла да сагледам узроке. Променила сам постељину, дијету, шампон, лосион за тело, шминку, све – додаје она.
Срећом, осип је почео да се повлачи у августу – и постепено сасвим нестао. Али, остао је константан страх да ће се мистериозна болест вратити.
- Плашим се да ће се вратити следеће године, као што је и почела током хладног времена у Великој Британији, па се питам да можда није до хладноће или снега – наводи она.
- Срећна сам што више не морам да се носим са тим, школујем се за болничарку и даље. Када имате осип, сви око вас га коментаришу – додаје она.
Док се Лидија бори са печатима по телу, странци њено стање другачије схватају.
- Могу да приметим како људи гледају мој осип и склањају се да га и сами не закаче – каже она.
- Нико не проговара, док се не раскомотим. Виде се у кратким рукавима болничке униформе. Када идем да мерим пацијентима притисак, поручују ми да их не дирам – закључује Лидија.