ТРАМП ЗАБИО КОЛАЦ У СРЦЕ НАТО-а! То је добро за Европу? "Сетите се распада Југославије"
Европи истиче време
Једним потезом током викенда, Доналд Трамп је ослободио Европу из окова америчког безбедносног балона.
ПОТРЕСАН СНИМАК ПИЛОТА ФИЛИПА КОГА СУ ПОБУЊЕНИЦИ ОТЕЛИ И ЖЕЛЕ ДА ГА УБИЈУ: Послао поруку супрузи и сину, а онда ЗАТРАЖИО ДВЕ НЕОБИЧНЕ СТВАРИ (ФОТО/ВИДЕО)
ОТВОРЕНА ВАТРА ИЗ АУТОМОБИЛА У ПОКРЕТУ! Изрешетан и брат бившег градоначелника, има мртвих и рањених!
ПРИНЦ ХАРИ ПОСТАВИО УЛИТИМАТУМ КРАЉУ: Био је спреман да оде исте секунде ако се његов захтев не испуни
- Не бих вас штитио, ја бих их заправо охрабривао да раде шта год желе - рекао је Трамп једном европском лидеру о томе како ће реаговати ако њихову земљу нападне Русија. "Морате да платите", додао је он.
Није важно шта је Трамп рекао о томе шта би урадио ако друге земље НАТО-а не испуне циљ алијансе за потрошњу од 2 процента економске производње. Доводећи у сумњу америчку посвећеност НАТО-у на тако директан и фундаменталан начин, он је ефективно забио колац у срце алијансе, пише за "Политико" колумниста Метју Карничниг.
Готово да није ни битно да ли ће поново победити у овој фази, јасно је да је Европа остала сама. Једино право питање које ће избори решити за европску безбедност је тренутак распада НАТО-а. Наравно, администрација Џоа Бајдена би то оспорила, тврдећи да ће НАТО, ако актуелни председник поново победи, бити сигуран као и увек.
Европа би била луда да препусти своју безбедност америчким гласачима
Али колико дуго? Велики део досадашње дискусије о Трамповим коментарима фокусиран је на консензус већине људи који с правом мисле да би то било против америчких интереса. Али за Европу у овој фази то је готово неважно.
Европа би била луда када би своју безбедност препустила хировима око 50.000 америчких бирача сваке четири године у тзв. свинг државама, односно онима које не гласају доследно за демократе и републиканце. Грубо речено, тачно 50.000 бирача је направило разлику на прошлим председничким изборима.
Реалност је да ко год победи у новембру, Трампов МАГА покрет ће остати фактор у америчкој политици још неко време. Ко може да каже да Трампов републикански наследник неће наставити са анти-НАТО реториком? То је ризик који Европа не може да игнорише.
На Америку је постало ризично рачунати
Чак и као кандидат, Трамп је показао обим свог утицаја на Републиканску партију, приморавши је прошле недеље да блокира законодавни пакет који је укључивао још једну рунду преко потребне војне помоћи Украјини. Конгрес САД може, али и не мора да помоаже Украјини у будућности.
Суштина је да је постало ризично рачунати на Америку. Узимајући у обзир шта је у питању – ризик од руског јарма – Европи не преостаје ништа друго него да почне да припрема план Б. За сада су европски лидери још увек у фази беса, односно порицања.
- Сваки наговештај да савезници неће бранити једни друге подрива нашу целокупну безбедност, укључујући и ону САД, и доводи америчке и европске војнике у повећан ризик - рекао је генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг у саопштењу током викенда.
ОК, шта сад?
Трамп није први амерички председник који се жалио на слабо учешће Европе у НАТО-у.
Истина је да је Европа сама крива за блато у којем је заглавила. Трамп је годинама причао о проблемима НАТО-а, али није он измислио тај наратив. Амерички председници још од Двајта Д. Ајзенхауера жалили су се да европски савезници оптерећују америчку одбрану.
Оно што Европљани не воле да чују јесте да је Трамп у праву - користили су НАТО и нису га (довољно) платили. Штавише, увек је било нереално очекивати да ће САД заувек плаћати рачун за европску безбедност.
Међутим, након што је Трамп изгубио од Бајдена 2020. године, чинило се да се све вратило у нормалу. Бајден, доживотни посвећеник трансатлантској сарадњи, настојао је да поправи штету коју је Трамп нанео НАТО-у дозвољавајући Европљанима да се врате у своју зону удобности.
Чињеница је да Европа не троши довољно на одбрану
Иако су укупни одбрамбени издаци порасли последњих година у Европи – како би требало, с обзиром на рат Русије против Украјине – то још увек није довољно. Очекује се да ће само 11 од 31 чланице НАТО-а испунити циљ потрошње за 2023. годину, на пример, према сопственим подацима НАТО-а. Немачка, главна мета Трамповог гнева, тек треба да достигне 2 одсто. Ипак, вероватно хоће ове године, макар само зато што се немачка економија смањује.
Истина је да је Бајденов топли загрљај поново уљуљкао Европу у лажни осећај сигурности. Уместо да примора индустрију да појача производњу оружја и поново уведе регрутацију у земљама попут Немачке, где је она укинута, Европа се угнездила у крило Америке.
Није изненађујуће да је континент, са својим државама благостања и пацифистичким становништвом, кренуо путем најмањег отпора, са значајним изузецима Балтика и Пољске.
Од почетка руске инвазије на Украјину почетком 2022. године, фокус немачке националне дебате се померио са рата на топлотне пумпе и масовну миграцију. Чак и када је земља повећала своју подршку Украјини, јавност је имала друге ствари на уму. Током прошле године, Русија је пала са првог на седмо место у перцепцији претње Немачке, према студији објављеној ове недеље.
Трампова изјава би требало да помогне Европи да преоријентише свој стратешки компас
Трампова шокантна изјава требало би да помогне да се преусмери европски стратешки компас. Француски председник Емануел Макрон много говори о тежњи за европском "стратешком аутономијом", али његова земља заправо није учинила ништа да то постане стварност.
Прво треба решити нуклеарно питање. Захваљујући Француској и Уједињеном Краљевству, Европа би имала на располагању око 500 нуклеарних бомби, прилично скромно у поређењу са скоро 6.000 руских бојевих глава. Међутим, ниједна од две земље се није обавезала да ће их користити за заштиту остатка континента.
Решавање таквих проблема је дуготрајно и компликовано. Европа не треба само да обнови своје армије, она треба да репрограмира свој колективни начин размишљања. Како се приближава друга годишњица рата у Украјини, рат и његове импликације на европску безбедност остају превише апстрактни за многе Европљане, посебно оне у западној Европи.
Европи истиче време
Чак и ако Европа схвати реалност са којом се суочава, можда ће бити касно. На папиру, Европа, са колективном потрошњом за војску која је отприлике три пута већа од Русије и економијом која је много пута већа, требало би да буде у стању да се брине сама за себе. Проблем је што Европи истиче време.
Замена онога што би НАТО изгубио ако би Америка изашла трајала би деценијама и коштала би небројене милијарде. А већина европских лидера није чак ни прихватила стварну чињеницу да је америчка заштита већ практично нестала.
Замислите, аргументације ради, да је Трамп инаугурисан почетком 2025. и да је тог пролећа Путин одлучио да тестира одлучност НАТО-а маршом у Естонију. Хоће ли Трамп ризиковати нуклеарни сукоб са Путином због мале Естоније? Већ знамо одговор.
Фундаменталније питање је да ли Европљани уопште имају снаге да се уједине и бране без Вашингтона да га води. Историја сугерише да ће се само спустити у хаос. Сетите се како се Европа носила са распадом Југославије 1990-их, истиче колумниста Политика.
- Европа не може да остане уједињена без Сједињених Држава - рекао је Бајден у говору у Сенату 1995. током босанске кризе.
(Србија Данас/Index.hr/Пренео: В.М.)