ИЗБОРИ КОЈИ СЛЕДЕ БИЋЕ НАЈТЕЖИ У ПОЛИТИЧКОЈ КАРИЈЕРИ? Шта се крије иза Ердоганових потеза - обрачунава се са терористима и прави раздор у НАТО
Председнички и парламентарни избори који чекају Ердогана следеће године чини се да ће бити најтежи у његовој дугој каријери.
Џанан Кафтанџоглу осуђена је на скоро пет година иза решетака и забрањено јој је да се бави политиком. Њен "злочин" је био објављивање порука на друштвеним мрежама које су увредиле турског председника Реџепа Тајипа Ердогана пре неколико година.
"ЊИМЕ МАНИПУЛИШУ РУСИ" Американци тврде: Депортације Асанжа нови УДАРАЦ на Путина - наређења стизала из Москве
"ПОЧИВАЈ У МИРУ, сад си мали анђео!" Сара (2) СТРАДАЛА ЗБОГ ПУЊАЧА, породица и пријатељи неутешни
Огласио се Ескобар: Западни Балкан би требало да буде део Европске уније
Она је пребачена у затвор 31. маја, али је одмах пуштена на условну казну. Њен случај, каже она, показује шта турска опозиција може да очекује у наредним месецима. Она је политичарка из главне опозиционе Републиканске народне партије (CHP). Судски систем је у надлежности Ердогана, каже она.
- Судови одлучују на основу онога што прође кроз усне човека у палати - додаје.
Председнички и парламентарни избори који чекају Ердогана следеће године чини се да ће бити најтежи у његовој дугој каријери. Званична стопа инфлације у Турској сада је премашила невероватних 73%. Права цифра може бити и троцифрена. Истраживања јавног мњења показују да већина Турака нема поверења у државну агенцију за статистику. Може се очекивати да ће ситуација постајати само гора. Турска валута, која се опоравила почетком године захваљујући увођењу шеме осигурања депозита и продаји доларских резерви од стране Централне банке, сада се спрема за још један крах, након што је Ердоган обећао нова смањења каматних стопа.
Изборна стратегија турског лидера почиње да долази у фокус. Пошто је економија тренутно у непоправљивом стању, Ердоган је уместо тога одлучио да тражи "чудовишта" која ће уништити, у иностранству и код куће. У руху рата против тероризма, нови талас репресије се захуктава, пише "Економик".
Лидери највеће курдске странке у земљи, Народне демократске партије (ХДП), укључујући бившег председничког кандидата Селахатина Демиртаса, већ су провели године у затвору због измишљених оптужби за тероризам. Уставни суд Турске могао би ускоро да угаси ХДП у целини, наводећи везе са PKK, забрањеном терористичком организацијом.
Судови такође почињу да се боре за моћнике из владајуће странке. Кафтанџоглу неће бити једина. Екрем Имамоглу, градоначелник Истанбула и један од опозиционих политичара у најбољем положају да свргне Ердогана на следећим изборима, могао би бити следећи. Тужиоци су оптужили Имамоглуа за злочин вређања званичника који су поништили његову победу на изборима за градоначелника 2019. и наредили да се гласање понови, што је он тада одобио, називајући их "будалама". Пресуда у његовом случају очекује се у септембру. Ако буде проглашен кривим, прети му казна до четири године затвора и забрана бављења политиком.
Ердоган је такође јасно ставио до знања да неће толерисати било какве народне немире. Он је 1. јуна, на годишњицу масовних демонстрација које су избиле широм земље 2013. године, назвао демонстранте "терористима" и "дрољама". Неколико недеља раније, турски суд је осудио на 18 година затвора седам активиста који су учествовали у истим протестима и планирању свргавања владе. Осман Кавала, филантроп којег су тужиоци прогласили вођом групе, осуђен је на доживотну казну иза решетака.
Ердоган је такође ударао у ратне бубњеве, упозоравајући на нову офанзиву на курдске трупе, које Турска сматра терористима, у Сирији. Успешна инвазија би повезала области које је Турска заузела у три претходне офанзиве, чиме би добила контролу над 650 километара дугим појасом северне Сирије. Одлука би могла да зависи од става Русије, која подржава Курде и има трупе стациониране у тој области. Владимир Путин је можда превише заглавио у Украјини да би се супротставио Ердогановој инвазији. Такође би могао бити у искушењу да му понуди зелено светло у Сирији у знак захвалности за његово обећање да ће блокирати приступање Шведске и Финске НАТО-у.
Званично, турски председник је узнемирен због тога што су Шведска и Финска одбиле да изруче шачицу курдских милитаната, активисте за људска права и следбеника Гуленовог покрета, секте коју Турска криви за покушај насилног пуча 2016. године. Ердоган каже ово представља подршку тероризму.
Прошле недеље је Ердоган обишао велики војни маневар у Измиру, граду и луци на Егејском мору, у који су били укључени и савезници из НАТО-а. У свом говору је више пута оптужио Грчку да милитаризује низ егејских острва кршећи међународно право и упозорио Атину од последица даљњег наоружавања.
- Атина би требало да избегава идеје, изјаве и поступке због којих би могла да зажали. Такви поступци могли би да имају катастрофалне последице - рекао је Ердоган и додао: "Не шалим се".
Прави мотиви турског председника су недокучиви. Али Ердоган већ користи кризу да би придобио подршку код куће подижући бес против Европе, наводи "Економик". Нордијци и Грци су само најновији и најневероватнији фронт у Ердогановој борби за подршку. Вероватно ће отварати нове како се буду приближавали избори.