У ЧИЈИМ ЈЕ РУКАМА КЉУЧ ЕВРОПСКОГ ПАРЛАМЕНТА? Ко је највећи победник, а ко губитник избора?
Велики политички блокови десног и левог центра изгубили су заједничку већину у Европском парламенту, а на изборима за састав овог тела порасла је подршка либералима, Зеленима и националистима.
Највећи појединачни блок и даље је Европска народна партија (EPP) и очекује се да ће она формирати коалицију наклоњену Европској унији. Либерали и Зелени остварили су добар резултат, а националисти су забележили тријумфују у Италији и Француској.
Какав је распоред снага у парламенту?
Европска народна странка (EPP) - 179 места
Социјалисти и демократе (S&D;) - 150 места
Европска уједињена левица / Зелена нордијска левица (ГУЕ) - 38 места
Европски зелени / Европски слободни савез - 70 места
Савез европских либерала и демократа (АЛДЕ) 107 места
Европа народа и слобода (ЕНФ) - 58 места
Европа слободе и директне демократије (EFDD) - 56 места
Европски конзервативци и реформисти (ЕЦР) - 58 места
Ко је највећи губитник?
Највећи губитници су партије левог центра и десног центра јер су на управо завршеним изборима изгубили већину у парламенту. ЕЕП освојила је 42 места мање у односу на пређашњи сазив, док је S&D освојила 41 мандат мање. Укупно, ова два блока странака који и даље имају већину - освојила су 329 места од 751 колико ће их Европски парламент имати од изласка Велике Британије из ЕУ.
Будући да ниједна од традиционалних партија не може да има већину у Парламенту, оне су потврдиле спремност да сарађују са блиским партијама како би се радило за добробит Европе. Представници Народњака и Социјалдемократа су потврдили спремност да заједно сарађују и укључе и либерале у проналазак програма за наредних пет година, пише РСЕ.
Представник Народњака Мартин Вебер, који је и кандидат за председника Европске комисије из ове групације потврдио је да они неће ни у ком случају сарађивати ни са екстремном левицом нити десницом. Франс Тимерманс, кандидат Социјалдемокарата, такође је потврдио да "никад неће постиће споразум са екстремном десницом". Све остале партије које имају визију прогресивне Европе за Тимерманса су прихватљиве.
КУРЦ УСКОРО ОДЛАЗИ? Социјалдемократе траже гласање о поверењу Влади Аустрије!
Нови амерички сценарио за подривање Москве: Очекује ли Русију сценарио "Мајдана"?
КРАХ ЛЕВИЧАРА: Сириза губи на свим пољима! Очекује се Ципрасов потез!
Ко је највећи победник?
Може се рећи да су убедљиви победници јуче завршених избора Зелени и Либерали (АЛДЕ). Ове две странке забележиле су највећи скок када је реч о броју мандата у односу на претходни сазив - Зелени имају 20 више, док АЛДЕ има чак 40 посланика више. Ове две странке биће кључне у састављању нове парламентарне већине.
Либерали су већ најавили да ће тражити компромис у пољима попут климатских промена, таксама и мигрантској кризи. Шеф либерала у претходном сазиву Европског парламента Ги Верхофстадт најавио је да ће његова политичка групација сада бити кључна и у процесима који ће уследити после инаугурације новог сазива Европског парламента, а где се укључује и именовање носилаца кључних функција у ЕУ институцијама.
Имају ли десничари разлога за славље?
Иако нису освојили онолико посланичких мандата колико им се предвиђало уочи гласања, у неколико земаља забележили су добар резултат.
Највеће изненађење је вероватно победа екстремно десничарске партије Национални фронт коју предводи Марин ле Пен. Према најновијим резултатима француске изборне комисије, странка Ле Пенове и странка председника Емануела Макрона имаће подједнак број места, по 23 посланичка места с тим да ће анти-имиграциони Национални фронт добити још једно место када Велика Британија напусти ЕУ. За странку Ле Пенове гласало је 5,3 милона Француза, а за Макронову партију 5,1 милион. Лидерка Националног фронта позвала је на оснивање "моћне" крајње десне групе у Европском парламенту.
Десница је победила и у Мађарској, Италији, Француској и Великој Британији.
У Мађарској је, са готово 100 одсто избројаних гласова Фидезс на челу с премијером Виктором Орбаном добила 13 од 21 места, једно више него 2014. Демократска коалиција добила је четири места, а либерални Покрет моментума два. Крајње десни Jobbik и левичарско-зелена коалиција Социјалиста и Дијалога добили су по једно место.
Мађарски премијер Виктор Орбан резултате избора прокоментарисао је речима да "народ у Мађарској верује да је у Бриселу потребна промена". Орбан, који је кампању водио на антимигрантској платформи, рекао је да ће његова партија "сарађивати са свима који желе да зауставе имиграције".
Европска народна партија, која остаје највећа групација у ЕП, суспендовала је чланство Орбановом Фидесу због забринутости у вези с демократијом у Мађарској. Орбан је рекао да не жели да припада политичкој групи на чију политику не мозе да утиче.
У Италији слави крајње десна Северна лига која је, према излазним анкетама, на првом месту, између 28,70 одсто гласова, док је на претходним изборима 2014. године имала само 6 одсто гласова. Демократска партија је друга са 22,50 одсто, наводи РСЕ.
Председник Израела у шоку због изјаве немачког званичника "Дубоко ме је погодило!"
АМЕРИКАНЦИ СЕ УПЛАШИЛИ! Моћни носач авиона се боји да уђе у Персијски залив! СИЛНИ ИРАН!
Огласио се адвокат који је објавио Штрахеов снимак! ЈОШ НИЈЕ ПОЗНАТО КО ЈЕ МИСТЕРИОЗНА ЖЕНА СА ИБИЦЕ?!
Са друге стране, ултрадесничарска АФД у Немачкој није забележила очекивани резултат. Према пројекцијама, освојила је 10,5 одсто гласова, што је мањи напредак од очекиваног у односу на 2014. годину.
Како се гласало у комшилуку?
Државна изборна комисија Хрватске објавила је јутрос да су ХДЗ и СДП освојили по четири мандата у Европском парламенту. Према резултатима, након обрађених 99,97 одсто бирачких места, ХДЗ је освојио 22,72 одсто гласова, а СДП 18,71 одсто гласова.
Трећа по снази је коалиција ХРАСТ-а и Руже Томашић са 8,52 одсто гласова, што је довољно за један мандат. По један мандат освојили су и Мислав Колакушић, који је са 7,89 одсто гласова највеће изненађење избора, те Живи зид и Амстердамска. Један од највећих губитника ових избора је МОСТ који је тек седма политичка странка у Хрватској и неће имати представника у Европском парламенту.
Грађани Хрватске бирали су 12 европосланика, с тим да их 11 изабраних одмах улази у нови сазив Европског парламента, а онај дванаести када Велика Британија - вероватно у јесен - изађе из Европске уније.
Словенци изгледа нису били превише заинтересовани за гласање, па је у тој земљи забележена друга најнижа излазност на изборима - само 28 одсто. Мање грађана изашло је на избора само у Словачкој - 23 одсто.
Иначе, Европљани су на ове изборе изашли у већем броју од очекиваног - укупно 50,3 одсто бирача изашло је на гласање. Тако висок број бирача на европским изборима није забележен од 1994. године када је (у много мањој Европској унији) на изборе изашло 56,67 одсто бирача.
Инаугурација новог сазива Европског парламента заказана је за 2. јул. Након тога почиње процес избора нових функционера на челу ЕУ институција, укључујући именовање председника Европског савета као и чланова Европске комисије. Опширније о последњем дану за гласање одржаном јуче прочитајте опширније у посебној вести.