АКО СПАДАТЕ У ОВУ ГРУПУ ЉУДИ ОБАВЕЗНО СЕ ВАКЦИНИШИТЕ! Најновија истраживања указују на АПСОЛУТНИ ПРИОРИТЕТ приликом цепљења
Уочи католичког Божића прошле године, свет је примио вест о појави новог соја коронавируса.
Назвали су га "британским" и одмах га обавестили да се шири брже и лакше. Расправе о томе да ли је смртоноснији настављају се. После Британаца, следе Јужноафрички, Њујоршки Чешки, Бразилски и ко зна коју још. Неки од њих, посебно јужноафрички, заслужни су за "овлашћења" да заобиђу чак и имунитет створен вакцином, али ни то није званично потврђено.
НЕ, ОВО НИЈЕ ПРЕ КОРОНЕ: Погледајте како изгледа живот након масовне вакцинације, да човек не поверује (ВИДЕО)
ВИРУС НИЈЕ ПОД КОНТРОЛОМ: Влада од викенда намеће ОШТРИЈА ограничења у земљи "галских петлова"
КОМПАНИЈА АСТРАЗЕНЕКА ДАЛА САОПШТЕЊЕ: Нема проблема са било којом серијом вакцине
И док очекујемо још нових сојева, питање је постоји ли објашњење како су настали и зашто су се почели појављивати готово годину дана након почетка пандемије. Стручњаци кажу да имају одговор:
- Претпостављамо да је вирус заразио некога са слабим имунитетом. Затим се настанио у свом телу и месецима се прилагођавао разним условима пре него што је заразио другу особу - рекла је виролог Равиндра Гупта са Универзитета у Кембриџу за Њујорк Тајмс.
Ако се ово покаже тачним, могло би доћи до промена у програмима вакцинације у земљама које још увек нису започеле имунизацију становништва или су вакцинисале врло мало људи.
- То значи да би апсолутни приоритет за вакцинацију требало да буду људи слабијег имунитета, попут пацијената са раком, без обзира на њихову старост. Што их пре заштитимо, мањи је ризик да ће се њихова тела претворити у инкубаторе за нове сојеве - рекао је др Адам Лауринг, виролог са Универзитета у Мичигену.
Лауринг додаје да би могао настати један проблем јер људи са слабим имунитетом често не развију снажан имунолошки одговор на вирус:
- То значи да би се могло догодити да вакцине са њима раде слабије. Таквим људима треба дати коктел моноклонских антитела која се користе за лечење рака ако вакцине не делују.
Као и други вируси, и коронавирус мутира када се множи. Међутим, то су углавном безначајне мутације, јер код већине људи период инфекције траје око недељу дана, што није довољно да вирус развије више од једне мутације "вредне пажње". Али током периода месеци или година, вирус може да комбинује ове "вредне мутације" и на тај начин повећа своју способност да заобиђе имунолошки одговор нашег тела, било да је створен болешћу или вакцинацијом.
Овај период од неколико месеци или година код људи са слабим имунитетом може трајати много краће, што значи да вирус може брже да повеже "вредне мутације". Бројне студије су показале да код таквих људи вирус може остати у телу и до осам месеци, што отвара велике могућности за еволуцију.
Научници сматрају да је веома важно смањити број заражених како би се смањила могућност заразе имунокомпромитованих људи и на тај начин зауставило стварање нових мутација. Оно око чега се стручњаци не слажу јесте да ли неко ко је старији од 65 година треба да се стави на имуномпромитовани списак или треба дати предност само онима са хроничним болестима, као и онима чије тело не производи довољно антитела.
- Из вакцинације смо сазнали да су антитела све. Веома је важно припазити на људе са слабим имунитетом. Не бисмо их требали жигосати јер су можда ‘криви’ за стварање мутација. Вакцинишемо што већи број људи, држимо се на дистанци, носимо маске ... Све што можемо учинити да зауставимо вирус је и даље изузетно важно - каже др Паул Дупрек из Центра за истраживање вакцина на Универзитету у Питсбургу.