Вакцинисати децу или донирати вакцине остатку света? Кључна корона дилема - победа зависи од ове одлуке!

Европа се мучи са једном од најтежих етичких одлука у пандемији корона вируса - проширити вакцинацију на децу или донирати вакцине онима којима су најпотребније у остатку света.

До сада се ниједна земља Европске уније није определила за одлагање вакцинисања деце и слање вакцина у друге земље, упркос чињеници да пандемија и даље хара у многим другим деловима света, укључујући Јужну Азију и Латинску Америку.

Уместо тога, након што је Европска медицинска агенција одобрила вакцину "Бајонтек/Фајзера" за децу од 12-16 година, земље широм блока припремају се да имунизују своје адолесценте, а неколико њих већ се припрема да отпочне процес у јуну.

Тај потез изгледа да противречи упутствима Европског центра за контролу и превенцију болести (ЕЦДЦ), који је у четвртак саопштио да "питања једнакости у вези са доступношћу и приступом вакцинама треба пажљиво размотрити приликом одлучивања о проширењу вакцинације против ковида на групе са нижим појединачним ризиком од тешког обољења".

Немачка планира да покрене заказивање за вакцинацију деце старости 12 и више година 7. јуна, а Француска од 15. Литванија се нада да ће овог месеца почети имунизацију старијих од 16 година, а припремају се и италијански педијатри.

У петак је британски регулатор одобрио вакцинацију деце старије од 12 година, али комитет који саветује владу у вези вакцинација тек треба да се огласи са препоруком.

У другим деловима света, такви планови делују као далеки снови.

Гомила земаља са ниским и средњим приходима тек треба да вакцинишу макар и један одсто популације. Кенија, са преко 50 милиона становника, није испоручила милион доза до 2. јуна, док је Нигерија која броји више од 200 милиона људи тек прешла праг од два милиона вакцинисаних.

Док се научници и владе углавном слажу око важности вакцинисања одраслих, став по питању вакцинисања деце није толико јасан. Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен дотакла се недавно ове дилеме, наводећи да вакцинација деце "није политичка одлука, већ очигледно научна, заснована на доказима".

А истраживања јасно говоре да је мање вероватно да ће деца тешко оболети од ковида и да је смртност међу њима ретка. Ипак, има случајева тешко оболеле деце, а код неких је забележено развијање такозваног мултисистемског инфламаторног синдрома, како истичу стручњаци тешког, критичног стања.

- Као што има и одраслих са коморбидитетима који треба да буду први у реду за вакцине, тако има и деце која можда требају ранију заштиту - истиче Кејмантри Мудли, директорка Центра за медицинску етику и право Универзитета Стеленбош у Јужној Африци.

Ипак, упркос таквим изузетним случајевима, аргумент за вакцинацију деце није 100 одсто јасан, ако се погледају појединачни случајеви. Али шта ако би деца могла да помогну да земља досегне имунитет крда? Да ли она имају већу улогу у пандемији?

Већина научника се слаже да је ово тачка на којој би се вакцинација деце могла показати кључном.

- На крају ће то зависити од процента становништва које треба да се вакцинише како би се досегао имунитет крда - каже Анита Шет, директорка дечјег здравља Међународног центра за приступ вакцинама.

А тај проценат варира од 60-90 одсто. Уколико је ближи потоњој цифри, вакцинисање деце ће бити кључно, истиче Шет.

Постоји још једно поље у којем би вакцинисање деце могло постати важно - борба против нових сојева корона вируса. Кад вирус може да се шири углавном неометано, појављују се нове варијанте. У том случају, једна од противмера је вакцинисање и заштита што је више људи могуће како би вирус имао мање простора за раст и ширење.

- То значи да треба да уведемо вакцине у већину популације без обзира на године - истиче Шет, додајући да би читав свет имао користи ако се нови сојеви могу избацити из држава са високом стопом вакцинације.

Игром случаја, то је исти аргумент који стручњаци користе за донирање тих доза намењених деци другим земљама.

- Свака земља жели да имунизује све како би била безбедна. Али ово није инфекција која је ограничена на одређену земљу, већ светска пандемија, па држање једне земље 100 одсто имуном није решење - истиче Мудли.

У Индији, која је тешко погођена последњим таласом заразе, донације вакцина које су намењење америчким тинејџерима могле би пружити кључну заштиту популације и помоћи да се брзо спасу животи, како указују неки стручњаци.

Шет, међутим, истиче да није "правично питање" да ли богати треба пре да донирају своје вакцине него да имунизују своју децу. Вакцине су можда ограничене, али то није читава слика, каже Шет.

На првом месту, постоје потешкоће везане за дистрибуцију "Фајзерових" вакцина, јединих које се тренутно могу давати деци. У питању је потреба за складиштењем ових вакцина у ултрахладним условима, што значи да није погодна за сва места на глобусу.

Недавно је неколико земаља морало да уништи или врати своје вакцине јер им је истекао рок трајања. Разлози за њихов неуспех да их дистрибуишу на време су разни, укључујући мањак новца или особља.

Шет указује да су неке богате земље сада већ у позицији да вакцинишу и код куће и глобално. Док Америка вакцинише своју децу, такође планира да донира дозе и има план где ће отићи првих 25 милиона. Европа је, у међувремену, обећала донацију од 100 милиона вакцина - 30 милиона од Француске и Немачке, 22,5 од Шпаније, 15 од Италије, четири од Белгије, по три милиона од Данске и Шведске и два од Румуније.

Годину дана касније, Европа је суочена са моралном дилемом која се могла избећи. Циљ Ковакса, светске иницијативе за равноправни приступ вакцинама, био је обезбедити велики број вакцина и једнако их дистрибуисати широм глобуса.

План је био да, кад се свет суочавао са ограниченим залихама вакцина, земље би примиле довољно доза да покрију 20 одсто своје популације - приоритетне групе старијих, медицинских радника и особа са коморбидитетима.

Друга фаза је била намењена таргетирању држава са осетљивим здравственим системима и посебно високим бројем заражених.

Иако су богате земље, укључујући европске, обећале Коваксу новац, нису се ослониле на њега да смање своје договоре о вакцинама, преферирајући уместо тога да закључе саме своје уговоре са произвођачима. То значи да је Ковакс постао само један у низу који је морао да преговара са произвођачима око ограничених залиха.

Генерални директор Светске здравствене организације (СЗО) Тедрос Адханом Гебрејесус рекао је да су такви билатерални уговори повећали цене и описао их као покушај да се "скочи напред у реду".

- Требало је да имамо глобални план дистрибуције од почетка - указује Верина Вајлд, професорка Универзитета Аугсбург.

- Имало је веома смисла прво вакцинисати старије и медицинске раднике широм света, а потом кренути даље.