ВАПАЈ КОЈИ СУ СВИ ИГНОРИСАЛИ: Зашто је корона завила Италију у црно? ШОКИРАЋЕ ВАС ко је за то највећи кривац

Око 180.000 европских држављана широм ЕУ и Велике Британије умрло је од корона вируса, а 1,6 милиона је заражено откад је болест стигла на континент у децембру прошле године захваљујући мистериозном "нултом пацијенту"

Још 26. фебруара знало се да постоји одређени број Италијана који су били заражени корона вирусом, а број је растао троструко на сваких 48 сати. Премијер Италије Ђузепе Конте је тражио помоћ од држава чланица ЕУ.

Његове болнице буле су претрпане, а лекарима и медицинским сестрама понестало је маски, рукавица и скафандера који су им били потребни да би се сачували и они сами. Медицинари су морали да "се играју Бога" и одлучују о животима критично оболелих због недостка респиратора,.

Из Рима је у седиште Европске комисије стигла хитна порука, а спецификације потреба Италије пренесене су у Заједнички систем комуникација и информисања у случају нужде (ЦЕЦИС).

- Ниједна држава чланица није одговорила на захтев Италије и позив Комисији да помогне. То је значило да не само да Италија није спремна... Нико није спреман... Недостатак одговора на захтев Италије није био толико недостатак солидарности. Радило се о недостатку опреме - рекао је европски комесар задужен за управљање кризама Јанез Ленарчич.

Око 180.000 европских држављана широм ЕУ и Велике Британије умрло је од корона вируса, а 1,6 милиона је заражено откад је болест стигла на континент у децембру прошле године захваљујући мистериозном "нултом пацијенту".

Прави број смртних случајева скоро сигурно је већи од забележених. Недавни пораст броја заражених у Србији и на Балкану изазива велику забринутост, а континент је сада на непроменљивом путу ка најгорој економској рецесији од Велике депресије тридесетих године, углавном као резултат блокада потребних како би се заштитили многи здравствени системи који нису довољно финансирани.

Лидерима су постављана темељна питања о сврси европског пројекта када државе на крају не помогну једна другој у најмрачнијим временима. Овог викенда 27 шефова држава и влада ЕУ састаће се у Бриселу први пут лично за пет месеци како би покушали да испланирају опоравак.

Гардијан и Биро за истраживачко новинарство су путем анализа интерних записа и интервјуа са десетак званичника и стручњака ЕУ у Бриселу испричаки порпуну причу о томе како је Европа постала епицентар глобалне пандемије, како ју је назвала СЗО и које кључне лекције се из тога могу научити.

Новогодишња узбуна

Док су се милиони Европљана припремали за прославу Нове године, званичници у стокхолмској канцеларији Агенције за јавно здравство ЕУ, Европског центра за контролу и превенцију болести (ЕЦДЦ), први пут су добили обавештење о низу случајева упале плућа у Кини непознатог порекла.

Оформљена 2005. године, као реакција на епидемију Сарс-а, Агенција је нудила савете. Више од тога није могла. Одговорност за здравље остаје у рукама националних влада ЕУ, а није на Европској комисији или њеним агенцијама.

Агенција је дала прву оцену претње 9. јануара, подсетила је директорка тела др Андреа Амон.

- У то време се знало да је већина случајева повезана са тржницом дивљих животиња у кинеском граду Вухан. Отприлике две недеље касније испоставило се да се преноси с човека на човека, што, наравно, мења оно што треба да урадите - рекла је она.

Првобитна забринутост је била како задржати болест ван граница ЕУ. Дана 17. јануара одржана је прва конференција тела рођеног из претходне здравствене кризе, али су поново недостајала овлашћења која имају националне владе.

Одобор за здравствену безбедност Европске комисије састоји се од представника министарстава здравља из сваке државе чланице и био је одговоран за координацију прекограничних здравствених претњи у Европи од избијања група Х1Н1 2009. године. Ипак, 17. јануара само је 12 од 27 држава чланица, плус Велика Британија, учествовало у разговору.

Састанком је председавао Волфганг Филип, шеф малог здравственог одељења комисије у Луксембургу. Присутнима је рекао да је неколико десетина људи у Вухану заражено новим сојем корона вируса.

С обзиром на то да се очекивао долазак 300.000 људи тог месеца из Кине у Европу, где би 25. јануара прославили Кинеску нову годину, питање је било шта урадити са директним летовима из Вухана до Лондона, Париза и Рима.

Сматра се да су прегледи путника на аеродромима, проверавање симптома и мерење температуре углавном неучинковити за заустављање корона вируса, рекао је званичник ЕЦДС. Уместо тога, препоручили су циљање путника са 12 недељних летова који у Европу стижу из Вухана.

Велика Британија и Француска су поделиле информације о томе шта раде на аеродромима, али обавештења нису стизала и од италијанске владе. Тадашњи италијански представник није приметио мејл у ком је позван на састанак.

Одбор је планирао да објави препоруке о мерама на граници, али они нису присуствовали те нису могли да се усагласе. То је био знак тешкоћа са којима се комисија могла суочити.

Како наводи "Гардијан", неке земље нису давале одбору "тежину коју заслужује", те је његова способност да се ефикасно координира била доведена у питање.

- Није било времена за надокнађивање догађаја током једне недеље. Догађаји су се низали огромном брзином - рекао је извор.

А на челу комисије била је Урсула фон дер Лајен, тада на тој позицији свега неколико недеља.

И док Комисија јесте донела значајну одлуку о забрани путовања у Кину, медијима су друге ствари биле од веће важности. Велика Британија се спремала за излазак из Европске уније.

- Сазвали смо конференцију и сала је била скоро празна. Позвали смо на спремност, да све државе схвате ово озбиљно и припреме се, али се у сали чуо ехо. И даље смо се надали да ће у медијима наредног дана бити одјека. Нисмо наишли на много јер је пажња у Бриселу у то време била посвећена последњој седници пленарног заседања Европског парламента на којој је учествовала Велика Британија - сећа се Ленарчич.

Претња није схваћена озбиљно

ЕЦДЦ је исте недеље препоручио владама да појачају капацитете болница, посебно у јединицама интензивне неге. Ипак, ни то наводно није схваћено озбиљно, а за то време је вирус наставио да се шири.

Кинески туристи су 30. јануара у Риму тестирани позитивно, а италијанска влада је забранила летове из Кине и затражила састанак европских званичника како би се увеле ригорозније контроле скенирања на улазима у земље Европе.

Међутим, тај састанак је организован три недеље. Хрватска, која је тада председавала ЕУ, упала је у финансијски скандал током ког је премијер Андреј Пленковић морао да отпусти министра здравља Милана Кујундђића. Док су се министри састали, 13. фебруара, криза је узела маха.

Додатни проблем биле су и залихе заштитне опреме широм Европе које су биле скоро уништене.

До викенда 29. фебруар и 1. март у Европи је било више од 2.000 зарађених. У Италији је већ умрло 35 људи. Фон дер Лајен је одлучила да стане на фронт, те је је оформљен нови тим који је покривао питања од вируса, преко економије до граница.

Ипак, догоила се забрана извоза лекова, на неким границама блокирани су камиони са заштитном опремом, те су европски идери почели да оптужују једни друге и европску солидарност

Уследило је затварање граница, километарске колоне на истима, а растао је и бес народа.

Ленарчич због тога наводи да када је Италија затражила помоћ, "нико није могао да је пружи".

ЕЦДС стога с пуним правом верује да би требало да доноси одлуке када су овакве ствари у питању, а не да му се улога своди на саветодавну.