ПОДАЦИ ЗА КОЈЕ МОЖДА НИСТЕ ЧУЛИ: 12 чињеница о Византијском царству ће вас потпуно ИЗНЕНАДИТИ (ФОТО/ВИДЕО)
Прочитајте неке од најинтересантнијих чињеница о царству које је у великој мери обликовало и утицало на средњовековну Србију
Византијско царство постојало је више од хиљаду година, а ова империја данас се сматра једном од најутицајнијих у историји. Прочитајте неке од најинтересантнијих чињеница о царству које је у великој мери обликовало и утицало на средњовековну Србију.
"МЛАДИЋА ОБОЛЕЛОГ ОД РАКА МОРАЛИ СМО ДА ВРАТИМО КУЋИ" У болницама више нема места!
МОЋНА ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА УСАВРШИЛА УМЕТНОСТ УБИЈАЊА: Недавно је спровела ликвидацију као из Бондовог филма!
ПУТИНОВ БОРАВАК У БУКНЕРУ: Огласио се Кремљ после навода о пресељењу председника Русије у време короне
1. Према предању, на месту данашњег Истанбула, а некадашњег Константинопоља, на обали Босфора, још 657. године постојао је антички град Византион. Њега су, такође према предању основали грчки колонисти из Мегара. Град је обновио римски цар Константин Велики и прогласио га престоницом Римског царства 330. године када му је променио име у Константинопољ.
2. Падом Рима 476. године, престало је да постоји Западно римско царство, док је Источно наставило да траје као Византијско царство.
3. Термин Византијско царство је модеран назив који је осмислио немачки историчар и филолог Хеоним Волф у 16. веку. Византинци су себе називали Ромејима а своје царство Романија (Ῥωμανία) или Василиа Ромеон (Βασιλεία Ῥωμαίων), што је превод латинског назива за Римско царство, Империум Романорум, пише сајт Kafenisanje.rs.
4. Византинци су први употребили рузмарин као додатак печеној јагњетини. Такође, први су употребљавали и шафран, један од најскупљих зачина на свету. До тада, он је као и рузмарин имао изузетно широку примену, али на сасвим другим пољима.
5. Слаткиши и десерти били су били веома популарни у Источном римском царству, па се тако сутлијаш, на пример, сервирао са медом и циметом, а гроута (врста посластице) је била заслађена медом и посута семенкама рогача или сувим грожђем.
Такође су међу првима почели да користе лимун, наранџе и патлиџан, а хлеб се јео у великим количинама, о чему пише и приручник градске управе Константинопоља из 9. века. Овај приручник сведочи о повлашћеном статусу пекара који нису били у обавези да се одазивају било којој јавној служби која би их омела у печењу хлеба.
6. За време владавине цара Ираклија И од 610. до 641, војска и администрација у царству су реструктуиране, а уместо латинског за службени језик изабран је грчки.
7. Владар који је најдуже владао Византијом у континуитету био је Василије II Бугароубица (976-1025). Најпознатија прича која се везује за њега је она о ослепљивању бугарске војске. Наиме, након што је поразио Бугаре и поново освојио Грчку, ослепео је 15.000 бугарских заробљеника, а сваком стотом војнику је оставио по једно око. Групе од по 99 војника везао би за тог стотог са једним оком и тако их пустио да се врате кући. Након што је угледао слепу војску, бугарски цар Самуило доживео је инфаркт и умро.
8. Византијска царица Ирина Атињанка била је прва жена која је владала Византијом (797-802) и одабрала је да носи титулу цара, а не царице.
9. Први византијски цар који је трон изгубио насилном револуцијом био је Маврикије. Његова политика штедње и забрана трупама да се преко зиме врате кућама са границе коштала га је круне, али и живота. Након те одлуке, војска коју је предводио Флавије Фока се побунила и у дослуху са милицијом упала у град. Фока је затим заузео престо, али је и он био је један од најомраженијих византијских царева. Занимљиво је да је он био тај који је увео моду да сваки наредни мушки владар Византијског царства носи браду.
10. Царством су владале династије: Комнина (1057 - 1059), Дука (1059 - 1078), Комнина (поново) (1081 - 1185), Анђела (1185 - 1204), (Никејско царство од 1204 - 1261) и Палеолога (обновљена Византија) (1261 - 1453).
1. Последњи владар из ове династије био је Константин XI Драгаш, син Манојла II (1391—1425) и српске принцезе Јелене Драгаш или Дејановић. Дејановићи су били српска средњевековна властелинска породица која је управљала простором око тромеђе данашњих република Србије, Бугарске и Северне Македоније.
12. Коначан пад Цариграда десио се 1453. године када је пао под власт Османлија.