ПОСТОЈЕ ТРИ ДОБРА РАЗЛОГА: Ево зашто је ЦИА покушавала да ликвидира бројне светске лидере, али неће да нареди убиство Путина?
Америчка ЦИА нема намеру да покрене операцију ликвидације Владимира Путина, а за то постоје добри разлози.
Ребека Кофлер каже како је често као као бившу службеницу Одбрамбене обавештајне агенције специјализовану за Русију, питају зашто Сједињене Државе једноставно не уклоне Владимира Путина.
Она је у ауторском тексту за Њујорк Пост објаснила због чега то није тако лако и због чега ЦИА никада неће наредити његово убиство.
"ОДНОСИ ДВЕ ЗЕМЉЕ ЧВРСТИ КАО СТЕНА" Пекинг о политичком и стратешком поверењу Русије и Кине
ДРАМА НА НЕБУ ИЗНАД АЕРОДРОМА: Наређена хитна евакуација 167 људи - појавио се мистериозан дим
КЛАНИЦА НА ДРЖАВНОЈ ГРАНИЦИ: Убијају се без милости, град Жобу ноћас није ока склопио!
- Руски председник је очигледно лош тип. До сада, у свом варварском десетомесечном рату против Украјине, Путинове снаге су бомбардовале породилишта, мучиле цивиле и отимале њихову децу, силом их отпремајући у Русију. Његове ракете су погодиле виталну инфраструктуру, остављајући Украјинце без струје или воде за пиће усред ниских зимских температура.
Његова илегална инвазија је такође довела до глобалне енергетске кризе и погоршала нагло растућу инфлацију широм Запада. Амерички лидери нервозно посматрају сукоб, забринути да би могао да прерасте у Трећи светски рат - пише Кофлер.
Према њеним речима, многима се уклањање Путина чини као лако решење. Али, како истиче она, док Сједињене Државе држе доктрину - иако тајну - која дозвољава, у изузетним случајевима, циљана убиства странаца, Вашингтон готово сигурно неће наредити атентат на руског председника. За то постоји три разлога.
- Прво, Устав САД забрањује употребу смртоносне силе изван зона оружаних сукоба осим ако се не користи против појединца који представља конкретну, непосредну претњу да начине озбиљну штету Сједињеним Државама и који учествује у непријатељствима против домовине - и то само као последње средство. Путин не испуњава овај услов.
Тачно је да је Централна обавештајна агенција у прошлости циљала стране лидере. Након терористичких напада 11. септембра, на пример, ЦИА је одржавала строго тајни антитерористички програм убистава против високо "циљева" као што су команданти Ал Каиде.
Ову тајну мисију, коју је дозволио бивши председник Џорџ В. Буш, извеле су приватне паравојне фирме које запошљавају бивше оперативце специјалних снага.
Од 1945. до отприлике 1970-их, ЦИА је водила тајне операције против страних лидера који су се сматрали претњом за САД.
- Међу метама су били кубански лидер Фидел Кастро, први премијер Конга, Патрис Лумумба, доминикански диктатор Рафаел Трухиљо, председник Индонезије Сукарно и председник Јужног Вијетнама Нго Дин Дијем. Коришћени су смртоносни вируси, експлозивне цигаре и друге тактике које виђамо у шпијунским трилерима - пише Кофлер.
Око 1954. године, наставља она, ЦИА је имала 58 имена на својој "А" листи за убиство, као део свог тајног програма од 2,7 милиона долара под кодним називом PBSUCCESS, који је имао за циљ свргавање гватемалског председника Јакобоа Арбенца.
- Али, након извршне наредбе председника Џералда Форда из 1976. године која је забранила политичка убиства од стране запослених у америчкој влади, агенција се углавном извукла из овог прљавог посла. Годину дана раније, извештај од 89 страница под насловом "Сажетак чињеница – Истрага о умешаности ЦИА у планове за убиство страних лидера" уклоњен је из Националног архива", навела је она.
"Људи у црном"
Друго, пише Кофлер, чак и да је ЦИА добила овлашћење за такву операцију, било би је изузетно тешко извршити.
- Путин и чланови његовог најужег окружења су под сталном заштитом Федералне службе безбедности. Самог Путина штите специјалци из Службе безбедности председника, или "Људи у црном". Национална гарда - или Росгвардија - одговорна је за опстанак читавог Путиновог режима.
Росгвардију, посебан огранак који се састоји од елитних војника који су деценијама део службе у области безбедности и контраобавештајних служби, предводи Виктор Золотов, Путинов блиски савезник и колега бивши КГБ оперативац.
Почетком 1990-их, Золотов је служио као телохранитељ Анатолија Собчака, тадашњег градоначелника Санкт Петербурга, председника Бориса Јељцина и, наравно, самог Путина, који је тада био Собчаков заменик. И мало је вероватно да би се неко, ван његовог веома малог ужег круга, могао приближити Путину- пише она.
А ту је и још један разлог.
- Треће, као оперативац са деценијама рада у КГБ-у - једној од најбруталнијих светских обавештајних служби - Путин је веома спреман за покушај убиства и вероватно је смислио разне планове за ванредне ситуације како би обезбедио свој опстанак - пише она.
У оквиру једне хипотетичке вежбе у априлу, њој и њеном стручном сараднику, војном и обавештајном психијатру, постављено је питање - Ако се америчке специјалне снаге приближавају Путину, да ли би се он убио или предао?
- Ни једно ни друго, одговорили смо обоје. Колега и ја смо проценили да ће Путин пре покушати да побегне, него да изврши самоубиство или капитулира. Шпијунски мајстор је вероватно развио више сценарија за свој бекство, и ако план А не успе, он би извршио план Б, а затим план Ц. На основу његовог психолошког профила, Путин ће вероватно узвратити, уместо да одустане. Његово претерано самопоуздање и ароганција га предиспонирају да верује да може да надмудри свакога.
Да му је живот био у опасности, вероватно би могао да дође до решења о коме се нико раније није сетио, на лицу места. Као неко ко је готово сигурно сам ауторизовао неколико атентата, како би елиминисао своје критичаре и политичке противнике, Путин увек размишља унапред. Како је једном рекао:
- Ако желиш да победиш, онда мораш да се бориш до краја у свакој борби, као да је то последња и одлучујућа битка. Морате претпоставити да нема повлачења - написала је она.