"ЗАЉУЉАЛО НАС ЈЕ И СВЕ СЕ СРУШИЛО, НИСАМ ОСЕЋАЛА НОГЕ" Језиве исповести грађана након РАЗОРНОГ ТОРНАДА - све је нестало

Кјани Парсонс Перез свим силама се трудила да не паничи када су јаки ветрови ударили у зграду у којој се налазила и сравнили је до темеља.

Кјани је била један од много радника који су остали заробљени у рушевинама фабрике свећа у Мејфилду у Кентакију, након што је торнадо у петак опустошио подручје.

Кјани каже да се све догодило невероватно брзо и да је торнадо носио све пред собом.

- Љуљао нас је напред и назад и онда бум, све се само срушило - прича она за CNN.

То је био само један од најмање 50 торнада који су забележени у осам савезни држава - Арканзасу, Илиноису, Индијани, Кентакију, Мисурију, Мисисипију, Охају и Тенесију...

Ветар је чупао далеководе и кровове, рушио куће. Страхује се да је најмање 100 људи страдало, а они који су преживели не могу да забораве слике хорора.

Кјани је са око сто колега била на смени у фабрици, која је протеклих недеља радила радила 0-24 како би успели да направе довољно свећа за божићне празнике. Хорор је почео када је осетила ветар како дува, иако је са колегама потражила склониште у ушушканом делу зграде.

Сећа се да су светла почела да трепере, осетила је како су јој се запушиле уши. После неколико секунди зграда је почела да се урушава попут куле од карата.

- Као да је неко извукао један комадић и све је само кренуло да се руши - прича Кјани.

Нешто ју је потом ударило у главу. Када се освестила, схватила је да су јој ноге заробљене.

Након што је извучена, речено јој је да је била прекривена са око два метра шута. Колеге су лежале око ње. Неки су дозивали помоћ, други су се молили, а Кјани је причала вицеве покушавајући да некако смири ситуацију.

Међутим, минути су пролазили, а када је почела да губи осећај у ногама, Кјани је почела да паничи.

У том тренутку је почела да стримује лајв на Facebook-u.

- Не знам ко ово гледа, али нека неко пошаље помоћ. Заглављени смо. Зид је пао на мене. Нико не може до нас... Пошаљите помоћ, молите се за нас - говорила је дрхтаво док су се у позадини чули гласови успаничених колега.

Њен шеф и колеге који су били у другом делу фабрике, почели су да откопавају шут како би до заробљених дошао кисеоник. Када су спасиоци стигли полако су извлачили једног по једног. Кјана је извучена последња.

- Само сам се захваљивала Богу. Просто је невероватно да је оданде ико извукао живу главу - прича Кјани.

"Заобишло нас је за длаку"

Група пријатеља која је била у лову на патке у Тенесију нашла се на путу торнада. Кајден, Корбин и Арон, који су иначе из Тексас, дошли су у посету. Кајден каже да се причало да ће бити олује на дан њиховог пута, али нису ни помислили да овако нешто може да их задеси. Таман што су стигли и почели да извлаче ствари из возила огласила се сирена за узбуну.

- Тек тад смо сазнали да ће бити торнада. Неких 15 минута касније је ударио - рекао је један од момака.

Њих тројица су се повукли у собу у мотелу и чекали да виде шта ће да се догоди. На неких 20 метара од мотела био је паркинг за камп приколице. Када су након торнада отворили врата видели су да више ничег нема.

- Камп-приколице, кола, дрвеће, све је поцепано у парампарчад. Био је један кампер на око 10 метара иза мог камионета, више га тамо није било - каже Кајден.

Он каже да је могла да се повуче линија на месту куда је протутњао торнадо.

- Тачно иза мог камионета, мени је само пукло стакло. Омашило нас је за длаку - каже момак.

Сатима након тога су њих тројица претраживали рушевине, тражећи преживеле.

- Ово гледаш на филмовима, никад нисам ни помислио да ћу овако нешто да доживи. Размишљао сам шта да радимо. Нико те не припрема за овакве ствари - кажу младићи.

"Знао сам да није крај"

Џефри Вир био је сам код куће у Арканзасу и гледао вести. Пратио је олују на телефону када је одједном нестало струју. Када је изашао напоље да види шта се догађа бљеснула је муња и Вир је знао да ће торнадо да удари.

У граду где је одрастао олује су нормална ствар, али никад није било овако. У први мах није био уплашен, али када је чуо како стабла пуцају под налетом ветра, није му било свеједно. Брже боље је утрчао у кућу.

- То је био само почетак, знао сам да тек стиже, знао сам да није крај - рекао је Вир.

Вир није знао којим правцем ће торнадо ићи. Свуда је био мрак а дрвеће је пуцало и летело. Није имао други избор него да чека.

Уплашен је загрлио пса и чекао позив пријатеља, који би му јавили куда се торнадо креће. Тек после пет сати схватио је колико је разоран торнадо био. Градић Труман удаљен десетак километара био је уништен. Куће су срушене, многе су остале без крова, шут је био расут по свим путевима.

"Срце ми је сломљено"

Лејша Доран је пар сати пре олује уживала у својој књижари у Мејфилду, која је била пуна купаца.

- Сви су били срећни, имали смо забаву и сви су се смејали, певали - прича Доран како је све изгледало пар сати пре него што су остали без струје и домета на мобилним телефонима.

Никако није могла да провери да ли је књижара и даље на свом месту. Убрзо јој је стигла порука да су банка и суд који се налазе тик уз књижару уништени.

- Када сам дошла наредног јутра и видела да је све уништено срце ми је препукло. У петак је све било тако савршено, а од јутрос више ништа не постоји - каже Лејша.

Она каже да јој остаје само да буде захвална што су сви на време напустили књижару која постоји више од 40 година.

- Најтеже ми је због људи који су страдали. Ствари можеш да замениш, али породицу, пријатеље, то не можеш никад да надоместиш - каже жена.

Хејли Гибсон је била у Илиноису кад је торнадо ударио. Пре олује играла је са пријатељима Fortnight, убрзо су сви остали без струје. Спас од олује потражила је на поду купатила, док је око ње све нестајало. Четири сата је седела у мраку не знајући да ли ће преживети, као ни шта се догађа са њеном породицом и пријатељима.

"Нестао је цео град"

Становници Мејфилда су након олује дошли до места где је некад стајала фабрика свећа. Овај градић најтеже је погођен у невремену.

- Торнадо је прошао кроз срце Мејфилда. Све је уништено, срце града је уништено. Свака стара зграда, цркве које су биле ту стотинама година. Ово је као ратна зона или нека сцена из филмова - каже мештанин Стивен Елдер.

Суморним гласом додаје да више ништа неће бити исто.

- Цео град је нестао - рекао је Елдер.

Осим што је причињена огромна материјална штета, Елдер страхује и шта ће бити са људима који су изгубили своје вољене у олуји. Шта ће бити са онима чији најдражи се и даље воде као нестали, шта ће ако буду морали да им саопште лоше вести?

Мештани даноноћно претражују рушевине и покушавају да очисте град.

- Иако можа Божић неће изгледати као претходних година, треба да будемо захвални на томе што ће љубав ујединити овај мали град. Не требају нам поклони испод јелке, битно је да сви будемо заједно - рекао је он.