Зашто је за обичног човека много боље да живи у Белорусији него у АМЕРИЦИ: Нећете бити милијардер, али никад нећете бити сиромашни

Минск / Извор: Профимедиа/илустрација

До распада бившег Совјетског Савеза 1991. године Белорусија је била једна од индустријски најразвијенијих чланица, а са својим развићем је наставила и у новом миленијуму

Свако ко је икада кренуо пут Белорусије чуо је гомилу предсрасуда и “лажних чињеница” о томе како се запутио у земљу диктатора и недемократа. Свако је барем једном чуо за Александра Лукашенка који према тим причама “крши људска права, хапси опозицију, а демократију не пушта ни да привири у Белорусију”. Ипак, колико су све те чаршијске приче тачне? Какав је заправо живот у Белорусији? Зашто је Америка “обећана земља”, а не на пример Белорусија?

Белорусија је свој суверенитет прогласила још давне 1990. године, а независност већ наредне године. Александар Лукашенко на своју државничку функцију ступа 1994. године и на њој је до дан данас, а зашто ако је диктатор? Због чега народ није са власти “скинуо” белоруског диктатора како га многи називају, него га већ 26 година пушта да Белорусију води у будућност?

ОГЛАСИЛИ СЕ ИЗ ЈАВНОГ ТУЖИЛАШТВА У БЕЛОРУСИЈИ: Скоро сви демонстранти пуштени из притвора

Неуспешни покушај нове обојене револуције!

"ВЛАСТ У БЕЛОРУСИЈИ НИКАДА НЕЋЕ ПАСТИ" ЛУКАШЕНКО ПОДВУКАО ГРАНИЦУ: Нека је Бог у помоћи онима који је пређу

Зато што ствари нису увек такве каквим их многи прозападно орјентисани аналитичари и политичари представљају, већ је истина управо у изборној вољи и одабиру народа да Лукашенко и даље гради боље сутра Белорусије. Наиме, свако ко се упути у Белорусију треба да буде спреман да све предсрасуде одбаци и увиди да је то земља која је једна од ретких у којој је школовање бесплатно, у којој половина радно способног становништва ради у индустријској грани, која има развијену машинску индустрију и извози који премашује неколико десетина милијарди долара.

Белорусија је једна од ретких земаља која је истовремено чланица неколико потпуно различитих међународних организација. Од Организације договора о колективној безбедности (ОДКБ), или руског војног савеза, потом Евроазијског економског савеза или руске ЕУ, до Партнерства за мир под окриљем НАТО-а и Источног партнерства под окриљем ЕУ. Белорусија је и члан Покрета несврстани, а Александар Лукашенко је посматрач Шангајске организације за сарадњу, у Савезној је држави Русије и Белорусије, а не треба изоставити да је држава коју води и чланица ММФ-а и Светске банке.

Податак који говори у прилог колики је уствари стандард живота у Белорусији јесте и то што је готово половина радног становништва запослена је у крупним индустријским гигантима, од производње трактора, великих теретних возила, до рада у хемијским фабрикама и млечној индустрији. Белорусија има огромно извозно тржиште за своје производе, а главни енергенти (нафта и гас) доступни су по нижим ценама у односу на цену коју плаћају чланице ЕУ. Развијена је индустрија трактора и других пољопривредних и грађевинских машина, затим хемијска, текстилна и дрвопрерађивачка индустрија. Економски биланс Белорусије у 2018. износио је 60 милијарди долара, а само шест одсто грађана у Белорусији има примања нижа од границе сиромаштва.

За 2020. годину Светска банка прогнозира пад белоруске привреде за најмање два одсто, што је неупоредиво мање од већине европских земаља које се налазе у корона кризи. Према првим проценама за први квартал ове године, САД ће бити на око минус 4,8 одсто раста, а ЕУ на минус 3,5 одсто.

Оно што је веома важно за слику о Белорусији, јесте одлука председника да уведе државне мере за повећање наталитета, те је тако одобрен програм за подстицање наталитета у земљи према ком за прво дете породице добијају 10 хиљада долара, а породицама са више деце биће покривени сви животни трошкови и додељени станови. Такође, школа је бесплатна, а незапослености готово да нема, а томе сведочи и податак и да већ годинама уназад стопа незапослености не прелази 1 одсто.

Поређења ради, у Америци је незапосленост између 15 и 20 одсто, што је знатно више него што је било у време велике рецесије 2008. и 2009. године, а незапослених у бројкама је скоро 30 милиона. Више од 22 милиона Американаца је затражило бенефиције од државе услед сиромаштва, а недавно је објављено да се многи из престонице Америке и Њујорка селе у “јефтиније градове” јер је криза неиздржива. Личи ли сад Белорусија на диктатуру или “обећану земљу”?

Грађанима Белорусије је на располагању куповина свих светски познатих брендова, гориво је јефтиније него у многим европским земљама, а издавања за комуналије су дупло мања него у многим балканским земљама. Гвоздена дисциплина влада, али на добробит грађана, а не као оличење диктатуре. Наиме, грађани су веома дисциплиновани, нема смећа по улицама, а од пре пет година нико не сме да пије алкохол ван угоститељских објеката. Оваква слика не може се видети на крајњем западу, а према доступним подацима полиција САД је само 2015. године убила 102 ненаоружана афроамериканца, а у 97 одсто случајева полицајци који су учествовали у пуцњави нису оптужени за било какав злочин, а 2019. године забележен је највећи број масовних убистава и то чак 211 случајева.

Према доступним подацима, број убијених људи у САД-у на 100.000 становника је 5,35, док је у Белорусији тај број 3.58. Већ пет година уназад на улицама Америке стално су активни протести против власти и репресивног режима који крши људска права и не мари за људске животе. Где је ту демократија и владавина права? Како више “амерички сан” није толико леп за сањање?

У Белорусији сваки кварт има цркву новијег датума, поштују се верске слободе, све нације су подједнако заступљене, грађанима су на располагању аутобуси, тролејбуси и метро по ниским ценама карте, здравствени систем је доступан свим грађанима, а у Америци од сиромаштва и папрених цена здравствених услуга, грађани ни не помишљају да било где крену, а камоли да се лече. Према подацима из јануара преко 30 милиона Американаца нема здравствено осигурање, док је у Белорусији бесплатно за све грађане.

Још један додатни показатељ колико је велика разлика између Белорусије и Сједињених Америчких Држава јесте расподела богатства, такозвани џини (ГИНИ) коефицијент, који представља однос расподеле богатства међу становништвом. Према последње објављеним подацима Светске банке, Белорусија је у 2018. години имала џини кеофицијент од 25,2 одсто што је сврстава међу земље у којима влада велика једнакост међу становништвом и у којима постоји јака средња класа и мали број екстремно богатих људи.

Таква ситуација није у Америци, те тамо према подацима из 2016. године џини коефицијент износи чак 41,4 одсто. Па шта је то онда што Белорусију сврстава међу диктаторске земље, а не у оне прозападне са демократским вредностима? Ништа, осим лажи о режиму у овој земљи.

ЛУКАШЕНКО ПОСЛАО СНАЖНУ ПОРУКУ: Нових избора ће бити само ако ме убијете!