ЕВО КАКО ПУТИН НИЈЕ ПОСЛУШАО ИСТОРИЈУ: Једна грешка скупо је коштала руског председника
Историја показала зашто није мудро имати плаћеничку војску.
Питања које многи постављају је да ли је оружана побуна Вагнер групе могла да се избегне, шта то говори о унутрашњој политици Русије, како ће завршити њн шеф Јевгениј Пригожин, али И зашто Владимир Путин није научио из туђих историјских грешака када је реч о ангажовању плаћеничке војске?
КАДИРОВ ПРОТИВ ПРИГОЖИНА: Ко би однео победу у борби Ахмата И Вагнера?
ВАГНЕР ЈЕ ПОСТАО МОЋАН ИГРАЧ: Плате плаћеничке групе ДРАМАТИЧНО веће у односу на зараде РЕГУЛАРНЕ војске! ОВО се дешава ако погину!
"АКО РУСИЈА ПРОПАДНЕ СВИ ЋЕМО УМРЕТИ" Страшне речи Лукашенка, говорио и о сукобу: "У овом случају нема хероја"
Издаје плаћеничке војске кроз историју
Картагињани су били пример древне плаћеничке војске, где су заповедници били из њихових редова грађана, али су се суочили с ризиком да их подјармљује најамна војска након првог рата са Тимијанима.
Филип Македонски је постао заповедник Тебанаца након смрти Епаминондаса и успео је да потчини тај народ поразивши њихове непријатеље.
Миланци су након смрти војводе Филипа ангажовали Франческа Сфорцу да победи Млечане, али Сфорца је изненада напустио своје господаре и удружио се с Млечанима како би подјармљивао Миланце.
Ова историјска анегдота илуструје комплексну природу плаћеничких војски, где верност може бити превртљива, а политичке и војне алијансе се мењају у складу с интересима и приликама.
Добре војске
Нашироко познат пример храбре И јаке војске је спартанска војска. Њихова спремност И борбеност произилазила је не само из патриотизма, већ И васпитања. Млади ратници васпитавани су врло строго И учени важности одржавања државних интереса. Све што је спартански грађанин чинио, чинио је за добробит колектива.
Насупроти Спарти деловала је Атина. Атина је такође осетила шта значи плаћати људе да се баве државним проблемима. Перикле је својевремно, желећи да инволвира што већи број људи у народну скупштину, увео давање дневница свим пуноправним грађанима који присуствују њеном заседању.
Последица таквог деловања била је све већа раскалашност грађана, неозбиљно приступање важним државним пословима и у коначници народна издаја Периклеа чим су ствари кренуле низбрдо у спољној политици.
Шта је могао Путин да научи од Макијавелија
Николо Макијавели, италијански политички филозоф, је у свом делу "Владалац" илустровао зашто најамњичке војске могу бити кобне по државни поредак. Јасно је да су темељ суверенитета добри закони И добра војска, али она мора бити пробрана из редова грађана који се не боре за личне циљеве, већ за општу добробит.
- У миру те пљачка она (најамничка војска), а у рату непријатељи, јер плаћеници нису у твојој служби ни из љубави ни било ког другог разлога осим због плате која није толика да би били спремни да за тебе жртвују живот и изгубе главу – писао је Макијавели.
Макијавели у својим редовима као да описује сукоб који ће се, вековима касније одиграти у данашњој Русији. Пригожиново деловање је, у дану побуне, Кадиров описао као "забијање ножа у леђа", верујући да у рату нема места за јурење личних циљева, јер свако такво деловање за последицу има издају државних интереса.
Управо о томе се говори И у овом филозофском делу:
- Заповедници плаћеничке војске или су храбри или нису. Ако су храбри, не можеш се у њих поуздати, увек ће тежити за сопственом величином, а потискиваће свога господара или неке друге, против твоје воље, а ако заповедници нису храбри, убрзаће твоју пропаст. Примети ли неко да ће и сваки други заповедник, био најамник или не који буде имао војску у рукама, учинити исто, одговорићу му да војску треба да држи владалац или република.
Имати плаћеничку војску, давати јој значајан простор И допуштати да рат буде на леђима плаћеника, била је несумњиво велика грешка Русије.
Да је Путин тога постао свестан говори чињеница да је његов план И био да Вагнер група потпише споразум са Руском Федерацијом И на тај начин се ставе под званичну И потпуну команду Министарства одбране.
Даље постојање ове најамничке групе било би сулудо, али распоређивање њених војника у батаљоне званичне руске војске би Русији донело велику корист.