ЗАУВЕК ПРОМЕНИЛИ СВЕТ: Ово су неки од највећих изума на свету које је измислио човек!
Многи изуми могућили су нам лагоднији и једноставнији живот.
Цивилизација и уопште човек, од настанка света, до данас прошао је кроз различите промене које су уследиле услед менталног развоја људи, али и техничко - технолошког развоја.
"САМО СЛОГА СРБИНА СПАСАВА": Српска крилатица у коју се сви куну, а нико не зна како је доспела до Срба!
ЦРКВА РУЖИЦА НА КАЛЕМЕГДАНУ: Много више од светиње, а да ли знате због чега? (ВИДЕО)
ЕПСКА ТРАГЕДИЈА - ЧАК МУ ЈЕ И СМРТ УШЛА У ЛЕГЕНДУ! Да ли знате како је заправо погинуо Краљевић Марко?
Од идеје да се ударањем камена о камен може запалити ватра, па до момента када је измишљен интернет био је укључен човек, као најинтелигентније биће и многобројна револуционарна открића су настала захваљујући људској способности.
Нека од њих су заувек променила свет у коме живимо и омогућила нам лагоднији и једноставнији живот на Земљи.
Ово су само неки од њих:
Парна машина
Thomas Савери био је енглески војни инжењер и изумитељ који је 1698. године патентирао први парни строј. Thomas Невцомен је изумио атмосферски парни мотор 1712. године. Инкарнација парног мотора Јамеса Vatta покренула је индустријску револуцију.
Његов центрифугални регулатор одржавао је рад мотора жељеном брзином, а модификација је толико једноставна и елегантна да је можда једна од најбољих идеја свих времена.
Сат (725. година)
Замислите данашњег модерног, пословног, човека који нема представу о времену. Сценарио у коме никакви рокови нису важни, нити постоји радно време. Звучи невероватно, зар не? Праћење времена нам помаже да боље организујемо свој живот и да будемо у току.
Зато су људи још у древним епохама тежили да пронађу начин да измере време. Још пре 6.000 година стари Сумери, Египћани и Кинези користили су се сунчане и водене сатове помоћу којих су пратили време. Први механички сат израђен је у Кини 725. године, а његов изумитељ био је Yi Xing.
Телефон (1876. године)
Један од начина употребе електрицитета састојао се у слању порука преко жице. На различите начине преко пријемног апарата могле су се примати речи и слова, а поруке су се слале на велика растојања. Када су каблови положени на дну океана, поруке су се могле упућивати хиљаде километара далеко. Међутим, убрзо је пронађено још нешто боље: Телефон.
Проналазач телефона је Шкотланђанин Александар Грејам Бел. Он је читав свој истраживачки рад посветио решавању проблема конструкције апарата помоћу којег би две особе могле да разговарају преко жице. Први звук који је послао на тај начин било је откуцавање часовника, а 1876. године успело му је да се испрекиданим говором споразуме са својим асистентом који се налазио у другој соби. Тако је откривен телефон.
Многи су пре Бела изучавали ову могућност, али његов апарат је био први ефикасан телефон. Бел га је брзо усавршио, и људи су полако почели да прихватају ову идеју, све док комуникација преко телефона, а данас и преко мобилних телефона, није постала део наше свакодневице.
Интернет (1960-те)
Глобални систем међусобно повезаних рачунарских мрежа, познат као интернет, данас користе милијарде људи широм света. Много људи је заслужно за развој интернета, али једно име заслужује посебну пажњу – Леонард Крајнрок, амерички научник, аутор математичке теорије мреже података. Са многим другим врхунски инжењерима и научницима, као што је Лоренс Робертс, Крајнрок је радио на чувеном пројекту Министарства одбране САД познатом под акронимом АРПАНЕТ, који се сматра претечом интернета.
Касније је на основу ове мреже створен World Wide Web, глобална мрежа коју данас користимо. Усавршавање интернета и данас траје и све је брже и брже. Интернет користимо у свакодневном животу и он је унапредио нашу комуникацију, забаву, али и едукацију, маркетинг, трговину, политику… у ствари све аспекте наших живота.
Са развојем 5Г мреже, која је ове 2019. године почела да се примењује у појединим земљама, и која обезбеђује невероватне брзине интернета, чини се као да ће глобална мрежа доживети свој врхунац. Али, с обзиром на муњевит развој нових технологија, нико не може предвидети каква нас све изненађења чекају у будућности што се тиче интернета.
Модерни водовод и канализација
Способност уклањања отпадних вода и довођење чисте воде у места густе људске популације је нешто без чега не бисмо имали градове као што их имамо данас. Високе зграде не би постојале без тоалета и водовода.
Штампарија
Штампарија је била прва од многих комуникационих медија, мењајући начин прикупљања, складиштења, преузимања, критиковања, откривања и промовисања информација. Укључена је у реформу, ренесансу и научну револуцију. Johannes Гутенберг је заслужан за оснивање прве штампарије у западним цивилизацијама Европе.
Гутенбергова употреба механичких преса заједно са другим иновацијама учинила је штампање далеко учинковитије у поређењу са ручним писање како се до тада радило.
Аутомобили
Прво самоходно друмско возило изумио је француски механичар Ницолас Јосепх Цугнот. Међутим, то је био модел на парни погон. Карл Бенз је 1885. дизајнирао и изградио први практични аутомобил на свету који је покрећао мотор са унутрашњим сагоревањем.
Даимлер је 1885. године направио корак напред са мотором са унутрашњим сагоревањем и патентирао оно што је опште признато као прототип модерног гасног мотора, а касније је направио прво светско моторно возило на четири точка.