ЗИДОВИ ЗЛОГЛАСНОГ ЗАТВОРА У ЊУЈОРКУ КРИЈУ ЈЕЗИВЕ ПРИЧЕ: Овде је робија гора од смрти, а чувари затвор зову школом за гладијаторе! (ВИДЕО)

Градско веће у Њујорку донело је прошле недеље одлуку о затварању озлоглашеног Рајкеровог острва, затвора у коме су казну служили многи познати злочинци, међу којима и Марк Дејвид Чепмен, убица Џона Ленона.

Председник већа Кори Џонсон описао је "Рајкерс", како га скраћено називају, као "симбол бурталности и нехуманости", додавши да "као град, морамо учинити све што је у нашој моћи да бисмо се удаљили од неуспеле политике масовног затварања".

Видал Гузман је имао 16 година када је први пут доспео на Рајкерово острво. Док је прелазио мост који води до њега, затворски чувар му је рекао: "Спреми се за школу за гладијаторе".

Већ прве недеље је доживео да су се двојица тинејџера обесила. Тај догађај га је заувек обележио.

- Кажу да вас Рајкерс увек на неки начин прати. Никада вас не напушта - каже Гузман.

Џони Перез је први пут дошао у Рајкерс када је имао 16 година, пошто је ухапшен због поседовања ватреног оружја. До 21. године живота више пута је затваран, да би на крају био осуђен на 13 година затвора због пљачке. Био је у девет различитих затвора широм државе Њујорк, али је Рајкерово острво био убедљиво најгори.

- У Рајкерсу ће вам полиција дати нож. Продаће вам жилет - објашњава Перез.

- Куповао сам дрогу од полицајаца, који су ми рекли да ће ме стрпати у самицу ако се моја мајка не појави на паркингу да би им платила.

Описујући колико је страшно бити затвортен у самици, додаје:

- Самица је напад на вашу душу, коју уништава из секунде у секунду. Постоји само једна особа с којом можете да разговарате, а та особа вас такође пушта из кавеза и поново закључава. Ако вас притом не погледа у очи, или вам се не обрати, то вас на неки начин мало-помало убија.

Глен Мартин је такође први пут доспео у озлоглашени затвор са 16 година.

Оптужен је за крађу у продавници. Прошле године Рајкерс је преместио најмлађе затворенике на друго место у склопу промене закона која подразумева да се млађи од 18 године не затварају заједно са одраслима.

- Затвор је стар, запуштен, зарђао. Било је застрашујуће. Морао сам брзо да учим. Ако дозволиш другима да те искоришћавају, не можеш да преживиш. То је место где морате да бирате: или ћете бити предатор, или плен - каже Мартин, који је четири пута избоден у затвору.

Као и 90 одсто затвореника у Рајкерсу, Видал, Глен и Џони су тамнопути или латиноамеричког порекла. Сва тројица се ангажују у борби за укидање затвора.

Једна од Видалових првих успомена из раног детињства јесте крчање црева његове мајке када му је дала последње остатке хране. Када је имао пет година, годину дана је био бескућник. Убрзо је завршио на улици и упао у лоше друштво. Са 12 година је већ продавао дрогу.

Као шеснаестогодишњак није размишљао у коју ће школу, већ је помагао самохраној мајци да прехрани његову браћу.

Открива да људи из његовог друштвеног окружења не верују полицији и да носе ножеве и пиштоље да би се заштитили. Кад-тад заврше у затвору. Видал сматра да је "неопходно дубље разумевање разлога због којих људи крше закон".

- То је обично реакција на нешто у њиховом животу и обично су то социјални проблеми - каже он, позивајући се на сиромаштво, психичке проблеме и глад као главне факторе.

- Ако украдеш капут да би се угрејао, завршиш у затвору - каже Видал.

Када једном изађу из затвора, бивши робијаши не могу да се снађу.

- Ако се према некоме понашате као да је животиња, шта мислите како ће се понашати? Као животиња - каже Видал.

Ни са ким није разговарао, будио се рано ујутро прилично уплашен, увек спреман на одбрану, очекујући да ће бити умешан у тучу. С обзиром на криминалну прошлост, није могао да се запосли. Неколико година касније поново је био у затвору.

Сви сигнали упућују на то да "немате вредност", објашњава Видал.

- Ако се људи према вама односе као да сте безвредни, и ви сами почињете да верујете да други ништа не вреде.

Глен каже да је последњих 20 година маштао о томе да Рајкерс буде затворен. Ипак, његово одушевљење због вести о затварању креће се у умереним границама.

- Једно је затворити затвор, али је исто тако важно шта ће се догодити следеће - каже он.

Његов живот након затвора није био лак. Године 2014. основао је активистичку организацију ЈустЛеадерсхипУСА, коју је прошле године напустио након што је осумњичен за сексуални злочин, који пориче.

Уверен је да би затворе требало укинути, јер, према његовом мишљењу, не доносе резултате.

- Не постоји затвор који је хуман и поштен - сматра он.

Џони је такође уздржан.

- Још увек затварају људе у Њујорку. Људе са психичким проблемима, људе који су починили ненасилне злочине. Да ли су они заиста опасност за друштво? - пита се он.