Бољи услови за породице, а и младе: Зашто је Нови Сад град будућности?

Нове информатичке технологије представљају основ свеукупног развоја целокупног човечанства.

Свет се налази на преласку из индустријске у нову, кибернетичку еру, која ће одредити динамику економских и културних односа у свету, за читав наредни век, а можда и дуже.

Управо због тога грађани Новог Сада могу се сматрати привилегованима, јер је њихов град данас центар развоја сектора високих технологија и то не само у Републици Србији, већ у овом делу Европе.

Млади и талентовани људи су увек били снага Српске Атине, а њихова креативност у кибернетичкој сфери омогућила је да Нови Сад добије епитет града будућности. Свакако, ту никако не треба занемарити свеобухватну подршку локалне власти развоју те привредне гране у Новом Саду.

Градоначелник Милош Вучевић, препознао је важност ових глобалних социјално – технолошких промена.

Град Нови Сад се укључио у стварање амбијент у којем млади "ИТ-ијевци" могу на најбољи начин да испоље своју способност и креативност.

Довођење страних инвеститора, чији делокруг активности је усмерен на развој високих технологија, попут немачке компаније Континентал, представља само један показатељ такве политике, док је изградња Научно технолошког парка, при Факултету техничких наука, у вредности од 26 милиона евра, потврда стратешког улагања у будућност Новог Сада.

Међутим, Нови Сад није само због развијеног ИТ сектора заслужио тај помало горд назив града Будућности.

Није ни због бројних изграђених фабрика, готово шест у претходних девет година. Није чак ни због око тридесет хиљада новоотворених радних места за мандата Милоша Вучевића, што свакако представља историјски подухват садашњих локалних власти. Већ, због нечега што смо неретко спремни да потценимо, заборавимо или гурнемо на маргину, а кључно је за напредак сваког града.

То је политика подршке породицама са децом, односно, подстицај јачању наталитета у граду.

Сви економско – инфраструктурни успеси од есенцијалне су важности за град Нови Сад. Међутим, све "пада у воду" уколико у тим новим фабрикама нема ко да ради, у болницама нема ко да се лечи или новим путевима нема ко да се вози.

Не треба се заваравати, град будућности не постоји без деце.

Млади су ти који својом енергијом чине један град динамичним, а његову заједницу прожимају снагом и креативношћу. Они су весници напретка и развоја, они су та будућност сваког друштва, било на локалном било на ширем плану, не само у Србији, већ свуда у свету.

Управо је то садашња власт у Републици Србији препознала као кључно питање и пронаталитетну политику је укључила у свој капитални пројекат Србија 2020 – 2025.

Градоначелник Новог Сада је, такође, веома добро разумео важност овог питања. Зато је подршка породици постала део стратешког планирања развоја града, тачније, његов највиши приоритет.

Милош Вучевић је скоро сваку прилику у својим јавним наступима користио да апострофира значај породице и важност наталитета. Међутим, није се зауставио само на речима. Кренуло се у реализацију бројних пројеката како би се поправила демографска слика нашег града, а самим тим и наше државе.

За децу у градским срединама веома је важно да имају свој простор за игру и рекреацију, а одржавање везе са природом има посебан значај. Зато се уређују градски паркови. Граде се нова и реконструишу стара дечија игралишта.

Праве се и уређују бициклистичке стазе, као важан сегмент не само када је у питању превоз у Новом Саду, него и безбедност, посебно најмлађих учесника у саобраћају.

Поклањање дечијих седишта за аутомобиле, тек рођеним Новосађанима такође је мера која представља финансијску подршку породицама са децом, али и нешто што показује жељу града да се води рачуна о безбедности најмлађих.

Сваки родитељ жели да му је дете збринуто, док је заузет пословним обавезама. Зато, у сваком граду па и у Новом Саду, вртићи заузимају посебно место, када се говори о бризи о деци и породици.

Не само да се у Новом Саду граде нови вртићи, него је боравак у тим установама за бригу о деци БЕСПЛАТАН! Да, добро сте прочитали, бесплатан. Није то чест случај ни у много богатијим градовима и државама, али јесте у Новом Саду.

Деца уписана у приватне вртиће добијају субвенцију од града у вредности од 10.000 динара, што такође не треба заборавити.

Сваки родитељ, без обзира на лична примања, зна колико је то важна ставка у кућном буџету. Узмемо ли у обзир да је економска цена боравка једног детета у вртићу 22.500 динара, постаје нам јасно колико та одлука олакшава живот свакој породици.

Сем тога, свака мајка у Новом Саду остварује право на новчану помоћ за прво дете, која је повећана са 15.000 на 50.000 динара.
Право на новчану помоћ за тројке износи 200.000 динара што је увећање од 100%. Право на новогодишњи поклон остварује мајка за прво дете рођено у Новом Саду 1. јануара нове године, а та средства су увећана са 100.000 на 200.000 динара. Уведено је и право на новчани поклон поводом Дана Града у износу од 200.000 динара.

Такође, град је обезбедио средства за вантелесну оплодњу. Право на коришћење те помоћи у вредности од 320. 000 динара има свака корисница до 42 године живота за један покушај, а од 42 до 45 година за два покушаја.

За децу из породица са троје и више деце обезбеђена је бесплатна исхрана у основним школама, као и годишње аутобуске карте до краја редовног школовања. Породицама са троје или више деце умањују се обавезе плаћања комуналних услуга, додељују се бесплатне карте за Штранд.

Такође, социјално угроженим породицама додељује се новчана помоћ за децу од првог до осмог разреда основне школе, у износу од 6.000 динара по детету.

Обезбеђена је подршка за децу и младе са сметњама у развоју. Набављена су четири возила за превоз деце и младих са отежаним кретањем за ШОСО "Милан Петровић" и једно возило Дому "Ветерник".

Обезбеђена је специјализована дигитална електронска и рачунарска опреме, као и друга асистивна опрема за потребе деце са сметњама у развоју у настави и свакодневним активностима за ШОСО "Милан Петровић".

Деци са инвалидитетом, односно са сметњама у развоју, плаћена је накнада трошкова за услугу личног пратиоца детета и то од предшколског узраста до завршетка средње школе.

У циљу пружања додатне подршке деци са сметњама у развоју у процесу образовања, именована је Интерресорна комисија за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене и социјалне подршке детету, ученику и одраслом.

Заштитник грађана Републике Србије је, 27. априла 2018. године, доделио награду Граду Новом Саду за допринос развоју свих облика приступачности на својој територији у 2017. години, и то за институционалну подршку унапређењу приступачности.

Укупна улагања града Новог Сада у подршку и заштиту деце и породице са 361,755,738.17 динара 2012. године нарасла су више него три пута, на 1,136,047,107.89 динара 2020. године.

Можда овај податак најбоље говори о посвећености градске власти пронаталитетној политици.

Морталитет је пошаст 21. века. Као по правилу од њега оболевају развијена друштва, тамо где је животни стандард на вишем нивоу и где су људи навикли на одређени степен личног комодитета, којег нису спремни да се тек тако одрекну.

Породица, а нарочито вишечлана, у таквим друштвима се све више доживљава као обавеза, а све мање као благослов. Зато, борба против ове болести није лака ни јефтина, али је неопходна.

Један град сам, не може решити проблем морталитета, али може бити део системског решења, које ће се креирати на националном нивоу. Нови Сад је показао вољу, не само да буде део тог ширег решења, већ и да својим примером укаже на пут којим треба ићи. Предузете мере у Новом Саду свакако су дале одређене резултате.

Наш град данас, један је од ретких у Србији чији број становника константно расте и у ком се из године у годину повећава број наших најмлађих суграђана.

Управо зато, Нови Сад је град будућности. Због капиталних инфраструктурних пројеката, због нових школа и болница, због десетина хиљада нових радних места, због развијеног ИТ сектора, али највише због улагања у децу.

Јер, без младих нараштаја будућност није само неизвесна, она не постоји.